„Вест да је држава за четири године на маркетинг потрошила 800 милиона евра је скандал који не сме проћи без последица,“ изјавили су саговорници РСЕ о најављеним резултатима извештаја о медијима Савета за борбу против корупције. Они наводе да се од тих пара, да су употребљене у корист грађана, могао изградити добар аутопут или бар железничка пруга.

На вест да су толике паре потрошене за пропаганду, Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија, бурно је реаговао.

„Не да није фер, него то није нормално. И то треба законом забранити. Могућност за оглашавање једино се може оставити јавним предузећима која су на тржишту. Али и то на врло ограничен и контролисан начин.“

Према подацима које је изнела Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције, од 2011. до 2014. године јавна предузећа, локалне самоуправе, влада, органи власти у Војводини, министарства и друга државна тела су за оглашавање у медијима потрошили 800 милиона евра.

Представници власти ово нису нису желели да коментаришу. Министри правде и рада Никола Селаковић и Александар Вулин, које смо на догађају у Скупштини Београда замолили за коментар, рекли су нам да нису информисани о томе.

“Не знам, морао бих то прво да видим. Не знам ништа о томе,” рекао је Вулин.

Оно о чему министри нису обавештени, а на шта је Миленовић упозорила, је и трошење новца грађана на ствари које немају везе са радом јавних предузећа – на пример, да су Србијашуме плаћале карте за концерт певачице народне музике Ане Бекуте. У овој причи неизбежна ставка је и давање донација и спонзорстава медијима и спортским клубовима.

“Боже сачувај, ко би дао те силне паре једном спортском друштву. То су неки приватни интереси. То је оно зло које неће бити уклоњено док у спортским клубовима, посебно у фудбалу и кошарци, имамо политичке функционере из извршне власти. Дотле ћемо ми то плаћати,” каже за РСЕ Владимир Гоати, председник антикорупцијске организације Транспарентност Србија.

Оно што показује најава извештаја је да јавна предузећа највише расипају новац у рекламне сврхе.

“Јавна предузећа користе се као партијски плен. Образац је исти, само су се људи променили, или су променили дресове,” рекла је Мирослава Миленовић.

Драган Добрашиновић тврди да је то познат модел.

“У суштини, тим новцем се плаћа маркетинг политичара и директора јавних предузећа. Купује се утицај у медијима, купује се утицај у друштву. То се ради због избора, али и за сваки случај. Рецимо, платите медијима да би извештавали афирмативно о вама, плаћају се оваква и онаква оглашавања, праћење рада државних органа, и тако даље… Јасно је да је то пут тог новца.”

Савет је на више од 120 адреса послао захтев за податке о оглашавањима, донацијама, публиковањима, прес клипинзима, а међу онима који их још нису доставили, како је навела Мирослава Миленовић, су Телеком Србија, Србијагас и Информатика Нови Сад. Такође, у најави овог извештаја упадљиво је да су велики корисници буџетског новца Телевизија Пинк, Тањуг, Радио-телевизија Војводине, Радио-телевизија Србије, Новости, Политика…

Како је држава паметније могла да потроши новац који је дала на рекламирање – питање је које прво поставља већи део јавности.

РСЕ