Србија је на корак да због чланства у ЕУ и Светској трговинској организацији (СТО) дозволи промет генетски модификоване хране, против чега свој глас годинама диже огроман део јавности.

То значи да би у нашим продавницама ускоро могли да се нађу производи направљени од генетски модификованих биљака, или животиња које су њима храњене.

За сада то није могуће, јер је Србија још 2009. забранила промет, увоз, узгој и прераду ГМ и производа од ГМО. Тачније, све што садржи више од 0,09 процената ГМО не може да се нађе на нашем тржишту. Бар не легално.

А ево у чему је проблем. Узмимо за пример ГМ кукуруз. Он у себи има убризган ДНК бактерије која производи отровни пестицид у самој ћелији биљке. Пошто је пестицид неодвојиви део ње, он завршава и у нашем организму са, за сада, недовољно познатим последицама по здравље.

Миодраг Димитријевић, генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже за “Блиц” да директно уношење ГМ хране не може да доведе до поремећаја у организму одмах, али да последице постоје.

Правила СТО подразумевају да се не може увести забрана промета производима за које није доказано да штете људском здрављу, што је случај и са ГМО.

Од свих чланица СТО, Русија је једина која има потпуну забрану свега што има везе са ГМО. Светска здравствена организација саопштила је у свом извештају из марта ове године да ГМО може да изазове рак, тачније, да могу да га изазову хербициди који се користе за узгајање ГМО.

– Анализе неколико аутора су показале да ГМ намирнице изазивају стерилност, да су канцерогене и да изазивају срчане проблеме. То се, међутим, не дешава одмах, оштећења настају кроз одређено време – тврди Димитријевић.

Иако би било неодговорно да тврди да се код нас продају намирнице од ГМО, исто тако не може да се тврди ни да се не продају.

Најпроблематичнији су, у том погледу, месо и млеко, које увозимо из земаља у којима је дозвољено коришћење ГМО у исхрани стоке, јер осим легалног увоза, који је колико-толико контролисан, велике количине меса долазе у Србију из Бразила и Аргентине и завршавају у сухомеснатим производима.

Такође, забрањену и, по многим мишљењима, штетну генетски модификовану соју грађанима Србије прошле године покушало је да подвали бар 27 сељака, 12 из Мачве и 15 из Војводине.

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, сматра да би проценат GMO за увоз и коришћење семена требало да буде мањи од 0,09 одсто и да буде раван нули.

Србија ће изгубити свој статус земље без ГМО

– Уколико држава донесе одлуку да жели да приступи СТО, мада не видим никакву сврху тога, моћи ћемо да увозимо производе од ГМО уз обавезно обележавање, а забранићемо њихову производњу и прераду. Промет ГМО нанеће штету нашој пољопривреди, јер ће за толики део наши произвођачи имати мањи пласман на сопственом тржишту. А очекујем да ће и сељаци тада да се побуне због тога што ће бити дозвољен увоз и пласман нечег што је забрањено да се производи – каже Шеварлић.

Горица Авалић, Блиц