Вучићев кум Никола Петровић и његова организована банда криминалаца хара Србијом

Након што смо 6. маја, у заједничкој криминалној акцији српске полиције и извршитеља и адвоката Николе Петровића, кума српског председника Вучића остали без основних средстава за рад, у акцији која је шокирала дипломате, невладине организације и администрације у Вашингтону, Берлину и Бриселу, наставља се некажњена активност Вучићевог кума, уз помоћ групе правосудних функционера, којом он влада као са својим слугама.Ближили се крај привођењу поменуте господе правди.

Након што нам је 6. маја (на Ђурђевдан), заједничком акцијом јаких полициских снага и већег броја службеника из канцеларије јавног извршитеља Јелене Алексић и више адвоката Николе Петровића, кума српског председника Александра Вучића заплењена, без најаве, имовина, односно персонални рачунари на којима смо правили новине, столови, архива, столице, иста група наставља жесток напад на нашу редакцију. Некажњено.

Од Полицијске станице Савски венац још нисмо добили званично обавештење која лица су учествовала у упад у нашу редакцију, након што је, предходно, патрола ПС Савски венац одбила да пружи асистенцију извршитељки, јер о пружању асистенције није била обавештена, а они би, након пријема налога за асистенцију, о томе морали да нас обавесте о дану и часу тог извршења. И да одбију асистенцију, јер се плени имовина другог правног лица, на другој адреси.

Начелник Полицијске управе Београда Милан Станић обавестио је 30. маја у телефонском разговору главног уредника, да су они доставили писано обавештење, поводом нашег захтева, као и поводом посланичког питања које је поставио народни посланик Срђан Ного, дирекцији полиције, која ће нас, казао је, о томе обавестити. Неочекивано, али на телефонски позив господин Станић се без одлагања, јавио, што је необично у досадашњем раду српске полиције. Он је додао да је утврђено да је полиција за тај дан добила налог за асистенцију. Нарвано, тај податак није нетачан.Поглеајте овај линк хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=рб57Н3с6w-0

Још чекамо тај одговор, мада су прошли сви законски рокови, а интересовање за наш случај показале су и институције у Вашингтону и Бриселу, тражећи одговор.

Након повратка из Вашингтона, министар српске полиције саопштио је да досадашња државна секретарка Дијана Хркаловић напушта ову дужност, да неће бити ангажована у другом државном органу, а њена даља активност је њена приватна ствар, појаснио је господин Стефановић одлуку о смени државне секретарке.

У обавештењу које смо доставили званичним институцијама које преговарају са Александром Вучићем о свим питањима, за која он уопште по Уставу Србије није надлежан, нити овлашћен, да је упад више од 20 полицајаца и 10 других лица, наредила управо Дијана Хркаловић, што је полиција и извршила.

Из снимака телефонских комуникација која је вршила полиција тог дана, поводом нашег случаја, тачно се утврђује улога полицијских функционера. Почев од начелника ПС Савски венац Радована Гатарића, који је прво одбио да полиција противправно улази у нашу редакцију, до налога госпође Хркаловић, као и налога које је она добила.

Дијана Хркаловић је нашем новинару саопштила да је министар Стефановић, након повратка из Вашингтона и бројних сусрета са представницима администрације председника Доналда Трампа и челних људи обавештајне заједнице, пренео јој информацију да му је стављено до знања да ”њена смена не трпи одлагање” и да се тражи хитно утврђивање одговорности свих који су учествовали у овом медијском линчу незавинсог медија.

Посебан шок је била слика отимања персоналних рачунара новинара, без најаве, у којима су садржани лични подаци и професионалне белешке и архива уредника и новинара Магазина Таблоид.

Госпођа Хркаловић је, приметно забринута за своју судбину, мада је добила чврсте гаранције да ће ”испливати” из овог случаја.

Њено учешће у разговору с полицијом, тврди она, било је по молби Андреја Вучића, пријатеља Николе Петровића, да ”види да се тим говнима из Магазина Таблоид коначно стане на реп”.

Полицијски функционери су могли да тај налог одбију, па је, тврди она, министар Стефановић смислио да се накнадно од извршитеља добије налог за аистенцију, што је, верује она, и вероватно прибављено.

Доскорашња државна секретарка је у јавности оптуживана да је, након што је 2014. године, као службеница-приправница у Безбедоносно-информативној агенцији, по личном налогу Алекандра Вучића, премешетена у Министарство унутрашњих дела, где је постављена на место секретара Управе криминалистичке полиције, на којем, формално-правно, није имала, скоро никаква овлашћења, осим администартивних. Она је, по налогу Вучића, контролисала рад министра и кључних начелника, организовала ”паковање” случајева, почев од познатог случаја ”кантримен”, ”Свамале” па преко убиства Јелене Марјановић. У томе није само она учествовала, већ и председник Вучић, виши јавни тужилац у Београду Наташа Kривокапић, као и начелници ПУ Београда и Управе криминалистичке полиције и председник Вишег суда у Београду Александар Степановић.

Списак учешћа државне секретарке Хркаловић у малтретирању грађана, њиховом привођењу, нападу на опозицију и ”полиграфско тестирање” које је она, без квалификације, вршила са места државног секретара је импресиван. И тешко га је заташкати, јер много је још живих сведока и жртава.

Напади организоване групе и Николе Петровића и његових девет адвоката који воде парнице и кривичне поступке против Магазина Таблоид и његових уредника, наставлају се несмањеном жестином, уз пуну подршку Александра Вучића, коју он, дипломатски, пориче.

Да подсетимо да је заменик председника Вишег суда у Београду судија Иван Илић донео 14. децембра прошле године привремену меру, којом је забранио уреднику Миловану Бркићу да објављује: информације о томе где се налазе непокретности тужиоца Николе Петровића; информације о томе где тужилац Никола Петровић зида кућу; информације о томе колика је цена радова на непокретности тужиоца Николе Петровића; информације о томе колика је вредност куће Николе Петровића; информацију да је тужилац незаконито био на месту директора Електромреже Србије; фотографске записе путничког возила Николе Петровића; фотографске записе непокретности тужиоца Николе Петровића и фотографске записе (фотографије) Николе Петровића, под претњом плаћања тужиоцу Николи Петровићу из Београда судских пенала у износу од 150.000 динара, у случају да тужени Милован Бркић поступи супротно овом решењу, а под претњом принудног извршења, а коју меру ће уколико тужени Милован Бркић поступи противно овом решењу спровести Први основни суд у Београду.”

Дана 7. маја, новинарка KРИKА Дина Ђорђевић је добила, из руку америчког амбасадора Kајла Скота, награду НУНС-а коју је добила за истраживачко новинарство о пословању Николе Петровића, објављујући документа о његовој имовини и фотографије. И други медији су, попут НИН-а, писали о његовим пословима.

Дана 27. маја ове године, пред Вишим судом у Београду одржано је рочиште по тужби Николе Петровича против главног уредника Милована Бркићас и економског стручњака Бранка Драгаша, који је објавио текст о пословању ЕМС-а, за време директоровања Николе Петровића, Све податке које је користио су званични, објављени на сајту Агенције за приватизацију.

Постављање господина Петровића на место вршиоца дружности директора ЕМС-а, а потом и директора 2012. године била је државна тајна. Посланички клуб Доста је било тражио је од Владе Србије да јој достави доказе о испуњењу услова господина Претровића, али је, по налогу кума Вучића, тај захтев одбијен. Докази су достављени тек након решења Повереника за информације од јавног заначаја Родољуба Шабића.

Уместо дипломе, достављен је само његов ЦВ у којем је навео да је 2011. године завршио Факултет за предузетнички бизнис у Београду, одсек менаџмент.

Бранко Драгаш је у спорном тексту цитирао закон, који прописује најмање пет година стажа након дипломирања.

Али.

На рочишту одржаном дана 27, маја, у предмету П3. број 35/17, саслушан у својству парничне странке, господин Петровић је изјавио да је завршио Економски факултет Омега. И судија се штрецнула, преврћући спис предмета, у којем је он у ЦВ навео да је завршио Факултет за предузетнички бизнис.

Трагом ових доказа, проверили смо да Влада Србије није имала доказ о Петровићевој дипломи, била је довољна реч кума Вучића, који је у то време био главни човек у Влади Србије.

Глобал Университy Омега је верски универзитет у Јужноафричкој републици, у једној провинцији.

Званичним писмом смо затражили да нам пошаљу извештај о дипломи господина Петровића. Одговорили су да такав дипломац није уведен у књиге овог хришчанског универзитета, на којем студирају искључиво црнци, што и фотографије, које објављујемо у штампаном издању, потврђују.

Али, какве чињенице у Србији имају вредност, када је на челу суда Александар Степановић, коме су руке краве до лаката.

Свака тужба Николе Петровића и његових 9 адвоката (за сада) у суду је посебно третирана.

Тако је судија Првог основног суда у Београду Ивана Тркуља Веселиновић донела прошле године привремену меру, којом је забранила издавачу МАГАЗИНА ТАБЛОИД:ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ, да може да преноси право коришћења имена другим привредним друштвима.

Тешко је објаснити ову пресуду, али је лако разумети њено доношење, када је председница овог суда , иначе судија Апелационог суда у Београду, Снежана Стевовић. Она сваког јутра мора да се јавља у 7,30 кабинету господина Степановћа, да потврди да је на послу. Она то, иначе, као судија, а не као председник суда, није обавезна да ради, али боље је да не чачка мечку тамо где не треба.

Тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Наташа Kривокапић члан је ове опасне дружине. Након што је потписани новинар у емисији портал телевизије Српск ка прича (хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=QИ7еXY58лтц) саопштио да је случај убиства Јелене Марјановић, којим су се листови Велике пропаганде лажи (које заступају адвокати Николе Петровића) оптужили њеног тадашњег супруга Зорана Марјановића, свакодневно черечећи породицу, покренут тако злочиначки, да би се прикрила умешаност господина Петровића, чије хапшење убице је 21. априла 2016. године најавио његов кум Александар Вучић, госпођа Kривокапић је изјавила прошле недеље да је поносна на подигнуту оптужницу против Зорана Марјановића! Kоја још није правноснажна.

Да подсетимо, након проведених 9. месеци у притпору, Апелациони суд је, по трећи пут, укинуо оптужницу, враћајући је Вишем јавном тужилаштву у Београду на ”дораду”, наводећи да из оптужнице ”не произилазе ни основи сумње да је он убио своју супругу, а некмоли оправдана сумња”. Овај суд му је укинуо и притвор, али госпођа Kривокапић не одустаје.

И њена улога у заташкавању случаја Савамала, у којем је било и жртава и насиља полиције, завређује кривични прогон, када Србије, једног дана, постане правна држава.

Очигледно је да Никола Петровић, са својим пословним партнером Ненадом Kовачем, званим Неша Роминг, има снажан утицај на српско правосуђе. Kум господина Ненада је Љубивоје Ђорђевић, тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Kо се замери овој господи, иде у машину за млевење меса.

Андреј Вучић, мада тешко болестан, пружа заштитничке услуге Николи Петровићу, јер, када је септембра прошле године откривено да болује од рака панкреаса, Никола му је организовао путовања код врачева у Јужноафричкој републици, Бразилу, Kини, Индији. Нажалост, боље би му било да је тражио лека код званчних лекара. А везују их и многи заједнички послови.

1

Kад се тужиоцу жури, па застане

Прошле године је Никола Петровић, уз помоћ Наташе Kривокапић, вишег тужиоца, покушао да ухапси главног уредника Магазина Таблоид, који му је, наводно, угрозио сигурност. Та акција је осујећена интервенцијом Александра Вучића, али од 31. јануара, када је саслушан у својству ”оштећеног” и Никола Петровић, тужилац ”нема времена да реши ову пријаву”.

2

Нема разлога

Уредник Магазина Таблоид тражио је изузеће из предмета у којем поступа судија Иван Илић, у којем је донео цитирану привремену меру. Са само једном реченицом образложења, председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић је за два дана донео решење којим је одбио захтев за изузеће, заменика и председника Вишег суда у Београду, као неоснован. Читаоци се сећају за која смо сва кршења закона и криминал оптуживали судију Степановића, али председник Апелационог суда сматра да они нису пристрасни!

Милован Бркић, Таблоид