Влада Србије је само привремено повукла Предлог закона о управљању привредним друштвима која су у власништву државе, а који предвиђа да више од 20 јавних предузећа претвори у акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО). Наиме, Министарство привреде, којим сада руководи Синиша Мали, организовало је консултације са представницима стручне јавности и то онлајн, путем посебне апликације, са намером да се тај закон у целости или са мањим изменама врати у Скупштину.
Власт планира да готово сва јавна предузећа, међу којим су чак и национални паркови, трансформише у акционарска друштва или ДОО, изузев оних који се баве производњом наоружања и војне опреме, која послују као банке, осигуравајуће институције… На овај начин отвара се пут њиховој делимичној или потпуној приватизацији, иако у Влади тврде да им то није намера.
Званично образложење је да је циљ ових промена повећање “ефикасности, ефективности и транспарентности”.
Након бурних реакција јавности, овај предлог закона повучен је из скупштинске процедуре, али очито само привремено. Иако се пропис у овој форми, дакле формулисан као предлог, не може мењати, Министарство привреде, на чијем је тренутно челу Синиша Мали, организовало је консултације о том закону са представницима цивилног сектора.
Занимљиво је међутим што су консултације одржане у онлајн форми, путем интернет апликације,а како је речено учесницима, то је учињено због временских прилика.
Биљана Стојковић, копредседница странке Заједно, која је са члановима те партије у време консултација дошла испред зграде Министарства, каже да се консултације одржавају путем кинеске верзије зума. Она наводи да су пратили званични сајт, јер се шушкало да ће о томе поново бити речи.
“Закон је повучен на молбу Вучића, али то нама обично говори да може бити повучен на кратко, али да неће одустати. Због тога нам се позорност подигла и пратили смо врло ревносно. На тај начин видели ову форму коју баш и не знамо шта је”, каже Стојковић за “Нову”.
Њена странка, као и она лично на консултацијама, затражила је потпуно повлачење тог предлога закона и постављање професионалног кадра у јавним предузећима. Упитана какав су одговор на то добили, Стојковић наводи да је њихов аргумент за овај закона професионализација менаџмента.
“Речено нам је да ми немамо довољно компетентних људи за то. На то сам ја реаговала. Могуће је да у оквиру СНС нема компетентних људи, узимајући у обзир да се само такви и запошљавају, али да у ширем друштву, ван снс постоје и те како компетентни и одговорни људи који би одговорно управљали јавним предузећима. Они мисле да уколико се сада јавна предузећа претворе у ДОО или АД, да је то решење проблема, а ми мислимо да је то само пут ка приватизацији”, упозорава Стојковић.
Образложење да је неопходна професионализација кадра баш и не стоји, имајући у виду строге законске услове за избор директора јавних предузећа, па и чланова надзорног одбора. Ипак, власт све ове године, не поштује закон који је сама изгласала и на места директора поставља неретко нестручне кадрове. Такође, директоре најчешће не бира на конкурсима, већ их у в.д. стању незаконито држи годинама.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, наводи за “Нову” да је главно питање статус руководиоца, који по том предлогу закона не би имали обавезу попут других јавних функционера да, на пример, подносе извештаје о имовини. Он каже да су добили објашњење да се планира измена Закона о спречавању корупције која би решила тај проблем, али не и одговор када ће то да се мења.
“Друга примедба је статус в.д директора, који у том статусу може да буде најдуже годину дана. Испада да се на сваких годину дана може да се именује неки нови в.д. Кажу представници Министарства да то није била њихова намера, а остаје да се види да ли ће бити неких измена. Није било коментара на то да је потребно уградити норме које би спречиле злоупотребу ресурса јавних преудзећа, за подршку изборној кампањи или генерално политичким субјектама”, наводи Ненадић.
Упитан да ли му је спорна сама трансформација из јавних предузећа у АД или ДОО, он каже да већ и сада постоје многа предузећа у том статусу.
“Не могу да кажем да је то спорно из неког начелног разлога, јер постоје многе земље које немају јавна предузећа, па функционишу ствари нормални. Није тај облик нешто што пресудно одређује хоће ли се тим предузећима добро управљати или неће, нити су јавни интереси заштићени адекватно када су та предузећа јавна. Не значи да ће ишта бити боље ни са трансформацијом”, додаје Ненадић.
Списак предузећа која би могла прећи у АД или ДОО
На списку предузећа која би могла да буду трансформисана у АД или ДОО су “Србијагас”, ЈП ПЕУ “Ресавица”, ЈВП “Србијаводе”, “Нуклеарни обејкти Србије” и “Транснад+фта”. Ту је и “Пошта Србије”, “Србијашуме”, “Путеви Србије”, “Службени гласник” и Завод за уџбенике. На спику су и национални паркови – Копаоник, Тара, Фрушка Гора, Ђердап и Шар планина, као и “Мрежа мост”, ЈП за склоништа, “Југоимпорт СДПР”, “Емисиона техника и везе” и “Скијалишта Србије”.
