Београд – Закон о пореклу имовине није у мојој надлежности, што се мене тиче, нисам против тог закона, истиче за Данас Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије, у одговору на наше питање шта се дешава са тим законским решењем, имајући у виду да је најављена чак и његова примена крајем ове године, а камоли усвајање.
Дачићу смо поставили питање у вези са законом о пореклу имовине, с обзиром на информације од прошле године, које су у јавност процуреле са седнице Владе, према којима је Дачић због тога улетео у сукоб са министарком Зораном Михајловић. Те информације су ставиле у контекст шефа дипломатије као противника доношењу тог закона. Ивица Дачић, међутим, такве наводе демантује и наглашава да се не противи доношењу закона о пореклу имовине.
„На седницима Владе уназад годину дана и више није било речи о закону о пореклу имовине. Од када је прошле године речено да треба да се ради на доношењу тог закона, нико то више није помињао“, истичу за Данас саговорници из Владе Србије, који су хтели да остану анонимни због, како су нам рекли, „повећане осетљивости“, не само, када је о овој теми реч.
У кабинету премијерке Ане Брнабић нисмо успели да добијемо прецизнији одговор на питање када ће се закон о пореклу имовине наћи на дневном реду, уз напомену да се председница Владе залаже за усвајање тог законског решења.
Она је пре две недеље рекла да ради на закону о пореклу имовине, који ће бити донет у мандату њене владе. „То је јако важан закон и ова влада мора да га донесе. Разговарала сам са министрима о овоме и радимо на том закону“, рекла је Брнабић. Уз констатацију да је тачно је да се касни са тим законом, она је рекла и да Влада мора да га донесе због његовог значаја и да ће то бити урађено.
Министарка правде Нела Кубуровић изјавила је још крајем прошле године да је нацрт закона о пореклу имовине скоро готово и да ће ући у јавну расправу, односно да ће почети са применом крајем ове године. Тада су у Министарству правде за Данас рекли да текст само што се није појавио на сајту тог министарства. Међутим, то се до дан данас није догодило.
Како су у надлежном министарству објаснили за Инсајдер, одлагање је уследило због доношења новог закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и измене и допуне Кривичног законика, којима је уведен сет нових кривичних дела у глави – против привреде.
Међутим, није само кашњење у доношењу закона проблем, на тај закон се чека безмало 16 година, већ и чињеница да није јасна права намера свих влада које су га помпезно најављивале – да ли је реч о демагогији, с обзиром на то да и без тог решења, већ постоје механизми за утврђивање порекла имовине.
Милан Антонијевић, директор YУЦОМ-а, за Данас каже да се Акциони план за Поглавље 23 ослања директно на све раније важеће стратегије и акционе планове у посебним областима.
„Тако се и у области борбе против корупције јасно наводи да постоји обавеза спровођења Националне стратегије за борбу против корупције. Мере које стоје у Националној стратегији и Акционом плану за Поглавље 23 не предвиђају доношење овог Закона, те се може донети закључак да доношење Закона постоји као обавеза уколико анализирамо експозе ранијег председника и садашње председнице Владе“, наводи Антонијевић.
Л. Валтнер – С. Чонградин, Данас.рс
