Вучићев неспособно-корумпирани режим задужује Србију са 3,5 милиона евра дневно

БЕОГРАД – Србија се од почетка године до краја јула сваки дан у просеку задуживала готово 3,5 милиона евра, подаци су Управе за јавни дуг према којима је почетком августа јавни дуг Србије износио 20,89 милијарди евра (око 63 одсто БДП-а), али опасности од банкрота нема, тврде економисти.

Обрачун Фискалног савета је, међутим другачији, и према тим подацима, јавни дуг је већ на крају јуна достигао 21,2 милијарде евра, односно 66 одсто БДП-а.

Законске границе и европске и домаће (учешће јавног дуга од 60, односно 45 одсто БДП-а) свакако су одавно пробијене, али економисти кажу да је да је темпо задуживања и даље “подношљив”, те нема говора да би Србија могла банкротирати.

Србија није кандидат за банкрот, рекао је Танјугу економиста Иван Николић зачуђен како је то питање уопште наметнуто јавности.

„Мерено уделом дуга у БДП-у нисмо ништа гори од суседних земаља, а у Хрватској или Словенији, рецимо, нико не говори о банкротству”, прецизира он.

Објашњава да је спољни дуг много битнији показатељ од јавног, када је реч о банкроту, јер се задуженост мери у страној валути. Чак и ту је, каже, Србија на граници високе задужености, односно задужена је умерено са уделом спољног дуга у БДП-у од око 80 одсто.

„Питање банкрота наметнуто је како би се лакше прихватиле тешке мере штедње које следе. Чак и најновије процене светских агенција, које пореде земље, као потенцијалне кандидате за банкрот наводе БиХ и као блаже потенцијалну Хрватску. Србије ту нема”, казао је Николић.

Сви у региону су, према његовим речима, мање-више на истим мукама, а посебно земље бивше СФРЈ.

Словенија, Хрватска, па чак и Црна Гора су, каже Николић, далеко задуженије од Србије и то у већим износима, и у уделу у БДП-у.

Србија има конзервативнији обрачун јавног дуга, рекао је саговорник Танјуга, уз опаску да ће, кад те земље пређу на наш систем обрачуна већ у септембру, њихови подаци бити још лошији.

Стање је тешко, али сви смо у истом лонцу. То не значи, с друге стране, да би требало да се опуштамо, овај проблем мора да се решава у наредним годинама, када ће Србија И даље бележити пораст јавног дуга“, навео је Николић.

Јавни дуг, објашњава, расте због високог дефицита, који ће, према свим проценама ове године износити око 8,3 одсто БДП-а и биће највећи у Европи.

Његов колега Горан Николић такође сматра да је банкрот тренутно далеко од Србије зато што ће, како каже, нови министар финансија Душан Вујовић, мерама штедње у ребалансу и у буџету за 2015. смањити дефицит дугорочно за око два процентна поена.

„Вујовић вероватно иде на то да консолидација изгледа онако како то тражи Запад, и у том смислу ће се у наредном буџету и ребалансу смањити дефицит за два одсто дугорочно, а можда чак и 2,5 одсто”, каже Горан Николић.

Према његовим речима, ретко која земља је спроводила тако драстичне мере и због такве радикалности, каже он, банкрот није опција.

Иван Николић, с друге стране, указује да такви резови нису делотворни, а решење види само у једном – дизању привреде на ноге.

„Ако немамо привредну активност илузорно је говорити о смањивању дефицита само штедњом. Без привредног раста, све мере које се буду спроводиле, поготову најболније попут кресања плата пензија или ‘не дај боже’ повећања неких нових пореза, неће дати никакав ефекат у смислу смањивања дефицита, па ни у смислу заустављања раста јавног дуга”, закључиоје Иван Николић.