НОВИ закон о финансирању пољопривредне производње, назван Закон о преджетвеном финансирању, који се од понедељка и званично примењује, слажу се стручњаци и пољопривредници у Војводини, могао би врло лако да остане само “мртво слово на папиру”.
Закон је, како упозоравају пољопривредници, писан како би бранио интересе прерађивача и трговаца, а стручњаци истичу како сличан закон има само Бразил, земља са чијом пољопривредом Србија није ни по чему компатибилна, а и сам закон доноси само новину – да држава гарантује да ће кредити које узму пољопривредници бити враћени…
– Аутори од овог закона очекују много, а сам закон је јединствен јер га нема нико у Европи, а јединствен је и по томе што не доноси никакав “свеж” новац у пољопривреду – истиче Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине. – Закон је прављан на основу искустава Бразила, а њихову пољопривреду карактеришу латифундије – велики поседи, па само три одсто власника контролише 70 одсто плодног земљишта, док Србију карактерише уситњен посед.
У пољопривреди ове велике латиноамеричке земеље, додаје Бугарин, ради трећина становништва, али чак 85 одсто њих не зна да користи и нема рачунар, 60 одсто њих нема трактор, а приноси су међу најмањима у свету.
– Питам се како је ово искуство примењиво на просторе Србије – каже Бугарин. – Могли смо, далеко лакше, да узмемо неки од европских модела финансирања пољопривреде. Ваљда тежимо ЕУ а не Латинској Америци….
Мирослав Ивковић, ратар из Новог Жедника, такође истиче како је изузетно незадовољан тиме што је закон писан тако, да га ни прерађивачи и откупљивачи не би тако написали, када би штитили само своје интересе.
– Како да будем задовољан, када не дефинише оно најважније – паритете – огорчен је Ивковић. – Имамо ситуацију да су интереси финансијера производње максимално заштићени, а да ми, пољопривредници, треба да узимамо зајам, а да не знамо колико новца треба на крају да вратимо. Не зна се ни по којој цени ће наш производ бити пласиран, нити на који начин ће бити вреднован. Самим тим, имамо много разлога за незадовољство.
Слично размишља и његов колега Иван Стојановић из Титела, који напомиње како су пољопривредници и досад имали различите могућности да финансирају своју производњу, али, да ниједан није заживео.
– Имали смо причу о гаранцијском фонду, о компензационом фонду, о складишницама и јавним складиштима – набраја Стојановић. – Ниједан од тих модела финансирања није дао резултат. Хоће ли ова, латиноамеричка прича имати више успеха, тек треба да видимо…
БУДУЋА ЛЕТИНА УМЕСТО НЕКРЕТНИНА
НОВИ закон, који је, подсећамо, промовисан на 82. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, усвојен је пре пет месеци на иницијативу Министарства пољопривреде, и тада је наглашено да се кроз њега пољопривредницима пружа прилика да на једноставнији и повољнији начин дођу до кредитних средстава која ће уложити у пољопривредну производњу, тим пре што залог за кредите неће бити некретнине, као што је то био случај у ранијим периодима, већ је остављена могућност да залог буде будући пољопривредни производ.
Немања Суботић, Новости
