Државу је спасавање посрнулих сопствених банака коштало најмање 800 милиона евра, а још је непознато да ли ће и колико новца држава, као власник, моћи да „извуче” после њиховог стечаја. Јер, држава је у годинама када је веровала да спасава оно што се спасти може докапитализовала Агробанку, Развојну банку Војводине и Привредну банку Београд стотинама милиона евра емисијама хартија од вредности, а крајњи резултат њиховог стечаја, односно пребијања поверилаца и државе као дужника, још дуго неће бити познат.
Према тренутном „рачуну пропасти” једино је познато да повериоци, за сада, потражују, око 110 милиона евра, међутим, остаје отворено питање вредности стечајне масе, јер она још није позната из простог разлога што, на пример, није уновчена њихова непокретна имовина.
У Агенцији за осигурање депозита, која је стечајни управник у ова три случаја, наводе да у случају Нове Агробанке потраживања поверилаца износе 11,89, док је вредност неиспитаних потраживања 1,42 милијарде динара. Од отварања стечајног поступка у октобру 2012. године уновчена је стечајна маса у износу од око две милијарде динара. „У току су припремне радње за уновчење непокретне имовине Нове Агробанке у виду процене њене тржишне вредности”, наводе у Агенцији. Највреднија имовина ове банке је свакако пословна зграда у центру Београда.
Да ли зато што је Нова Агробанка правно следбеник Пољопривредне банке Агробанке, која је отишла у стечај и што су на нову банку пренети права и обавезе старе, тек потраживања поверилаца су у овом случају „банке претходнице” много мања и износе 56 милиона динара. У овом случају вредност оспорених потраживања је 1,4 милијарде динара. То што су потраживања оспорена не значи да неће бити на крају призната, јер поверилац има право да их тражи судским путем.
У стечајном поступку над Пољопривредном банком Агробанком највише се одмакло.
– С обзиром на то да стечајни дужник нема друге имовине осим потраживања, у зависности од њихове наплате намириваће се процентуално и повериоци. Намирење поверилаца по основу утврђених потраживања извршено је делимичном деобом 24. 2. 2014. године и то други исплатни ред у целости и пети исплатни ред у износу од 12,39 одсто. Након тога, извршена је и друга делимична деоба повериоцима петог исплатног реда у износу од 12,69 одсто утврђених потраживања. После друге делимичне деобе, повериоци другог исплатног реда намирени су у потпуности, а повериоци петог исплатног реда у износу од 25,08 одсто утврђених потраживања. Извршена је и одговарајућа резервација за оспорена потраживања у петом исплатном реду за повериоце који су у законском року поднели тужбе за утврђење – наводе у Агенцији.
У случају Развојне банке Војводине утврђена је коначна листа потраживања, при чему призната потраживања износе око 1,98, а оспорена 7,22 милијарде динара. „И код ове банке у току су припремне радње за уновчење имовине у виду процене њене тржишне вредности”.
Стечајни поступак Привредне банке Београд још је на почетку.
– Решењем Привредног суда у Београду од 28. 10. 2013. године покренут је поступак стечаја над Привредном банком Београд. У току поступка стечаја, а на основу поднетих пријава потраживања поверилаца, још није одржано испитно рочиште. Стечајни управник извршио је анализу свих пријављених потраживања и утврдио њихову основаност, с изузетком две пријаве. У наредном периоду стечајни управник ће упутити предлог Привредном суду у Београду за одржавање испитног рочишта. Такође ће се наставити са наплатом потраживања, а планирана је и продаја непокретне и покретне имовине у циљу намирења поверилаца у што већем проценту, наводе у Агенцији.
С обзиром на то да стечај такозване четири велике друштвене банке (Беобанке, Југобанке, Инвест банке и Београдске банке) није завршен ни после 13 година, а да нема назнака ни када би то могло да буде, логично је претпоставити да би и стечај државних банака из новијег времена могао дуго да траје.
У Агенцији за осигурање депозита, која је стечајни управник и у та четири случаја, као разлоге за изузетно дуг стечајни поступак наводе мање-више исте разлоге. Највећи дужници банака су правна лица у поступку реструктурирања, односно приватизације и зато се не може утицати на брзину наплате потраживања од њих. Проблем представља спора и дуга наплата у поступцима извршења над имовином дужника обезбеђеним хипотекама.
Додатно, стечај Београдске банке је, на пример, везан за окончање поступака ликвидација над пословним јединицама банке на Кипру и Њујорку и мешовитих банака и то Франко – Југослав банке и AЈ банке у Лондону у ликвидацији. На окончање стечајног поступка утиче и поступак приватизације дужника банке с територије Косова и Метохије.
У случају Инвест банке нарочито велику препреку окончању поступка стечаја представља и окончање спорова везаних за имовину у Хрватској и спорови против БиХ због дугова предузећа с те територије по основу Париског клуба поверилаца.
———————————————-
Исплатни редови
Према актуелном Закону о стечају приоритетно се из стечајне масе измирују трошкови самог поступка. У другом исплатном реду су нето минималне зараде запослених у години пре отварања стечаја. С њима се плаћају и ПИО доприноси. Трећи ред су јавни приходи настали три месеца пре отварања стечајног поступка (комуналне таксе и слично). У четвртом реду су остали стечајни повериоци, а у петом су потраживања настала две године пре отварања стечајног поступка.
