Србија је 99. од укупно 100 земаља на листи Форбса рангиране по безбедности од ковида, а иза Србије је само Колумбија – изјавио је данас заменик председника Странке слободе и правде (ССП) Борко Стефановић.
„Србија је на листама које показују стање демократије у друштву са изборним аутократијама попут Белорусије, Мађарске, Турске. Само на једној листи Србија је на врху: Вучићев режим је од Србије направио најкорумпиранију земљу у Европи према подацима Института у Базелу“, навео је Стефановић у разговору с грађанима на Фејсбук страници ССП.
Он је рекао и да „режим упорно обмањује и домаћу и међународну јавност“ и да је чак по признању епидемиолога Предрага Кона објавио нетачне бројеве умрлих од КОВИДА-19.
Говорио је и о томе да се одговор о финансијском аранжману британске УКЕФ и Владе Србије за изградњу „Моравског коридора“ тражи од амбасадорке Велике Британије у Србији, као и од извршног директора УКЕФ-а.
„Детаљи тог договора су умотани у тајновитост и мрак, без било каквог оправданог разлога. Верујемо да финансијски аранжман УКЕФ и Владе Србије мора бити отворен за јавно истраживање, увид и потпуно транспарентан“, казао је Стефановић.
По његовим речима, не постоји ништа у вези с кредитирањем изградње „Моравског коридора“ што мора бити сакривено, посебно јер је УКЕФ јавна агенција, под јавном и државном контролом Уједињеног краљевства, коју финансирају британски порески обвезници.
„Ми у Србији такође верујемо да је јавно финансирање, буџетирање, кредитирање и прављење аранжмана са страним Владама којима се додатно кредитно оптерећују наши грађани, ствар с којом мора бити упозната наша јавност“, рекао је заменик председника ССП.
(Бета)
ŠTA SVE POKRIVA CENA STRUJE?
Osim navedenih nebuloza, u računu za utrošenu električnu energiju, prikazane u tekstu, navodim još par parametara koji opterećuju kućni budžet potrošača. U avgustu mesecu 2020. godine potrošnja električne energije, u jednom domaćinstvu u Boru, je ostvarena u iznosu od 245 kWh (VT 180 kWh i NT 65 kWh). Sve troškove koje pripadaju EPS-u jedinična vrednost iznosi 6,95 din/kWh ili 72,85% od cifre u računu, a ukupna specifična cena za 1 kWh, koje platio potrošač, iznosi 9,54 din/kWh ili 100% što je više za 2,59 din/kWh ili za 27,15% koje ostaje EPS-u. U svim spisama se prijavljuje samo cena električne energije koja ide na konto EPS-a, a ne ukupna cena, pa tako prikazuju da je, maltene, električna energija najjeftinija u Evropi, a nije. Jeftinija je u Makedoniji i Ukrajini, a kada se uzme ukupna cena koju plaća potrošač, nije baš tako najjeftinija. Treba smanjiti “dranje” potrošača električne energije. Ovde treba navesti još elemente koji utiču na proizvodnu cenu električne energije krađu električne energije, niska efikasnost termoelektrana, kod nas je, oko 20 – 25%, a u svetu neke termoelektrane dostižu i 50%, visoke plate zapošljenih i prekobrojni zapošljeni, zapošljavanje po partijskoj knjižici, a stručnost nije bitna, čak generalni direktor je po vokaciji pečenjar. U periodu 2012. do 2017. godine ukradena je električna energija za 6,18 milijarde evra (31,9 milijarde kWh struje), gubici električne energije iznosile 22% (dozvoljeni tehnički gubici su 5%). Broj zaposlenih u EPS-u u 2018. godine iznosio 29.000 (MMF kaže da su višak 5.000), a prosečna plata bila je 80.000 dinara (oko 700 evra), sada (2020. g) više od 100.000 dinara.