Министар Душан Вујовић рекао је да Србија жели да са Међународним Монетарним Фондом ове године постигне споразум о трогодишњем зајму
Тај споразум би, према његовим речима, допринео остварењу циљева у вези са државним дугом и дефицитом буџета.
Вујовић који је и вршилац дужности министра финансија, у разговору за агенцију Блумберг објаснио је да би се тиме олакшало смањивање потрошње и ублажиле последице буџетске штедње.
Министар је додао да Србија жели да настави разговоре са ММФ-ом, у нади да ће они бити успешно завршени до краја септембра или почетка октобра.
То би се, како је рекао, поклопило са тренутком када треба да буду потврђени ребаланс државног буџета за 2014. и буџет за 2015. гопдину.
Рекао је да би разговори са ММФ-ом били шанса за разматрање ублажавања монетарне политике и да се од ММФ тражи “да попусти с неким од монетарних инструмената”.
Блажа монетарна политика би, како додаје Вујовић, била у реду при изузетно ниском нивоу инфлације од 1,3 одсто.
Министар наводи да Влада треба да направи укупну уштеду од око 1,4 милијарди евра током три године како би мањак спао на око једне милијарде.
Циљ је такође да се стабилизује ниво јавног дуга, рекао је он.
Говорећи о доскорашњем министру финансија, Лазару Крстићу који је у суботу поднео оставку, Вујовић је рекао да је Крстић био за реформе засноване на политици под његовом контролом.
Такав приступ, по речима министра привреде, смањује фискалне ризике, али не мора увек бити политички и друштвено изводљив.
“Ја бих желео да проширим оквир политичке консултације и координације и да окупим све заинтересоване стране које представљају различите групе које ће морати да апсорбују терет реформи током наредне две до три године, или да се суоче са суморним изгледима у многим будућим годинама”, објаснио је Вујовић.
Вујовић је рекао да је његов план “подједнако кредибилан, али социјално изводљивији” програм који би смањивао дефицит за по 500 милиона евра годишње до 2017. године.
Бета
DIKTATORA NA GOLI OTOK SA SVIM OKO NJEGA DA TUCAJU KAMEN
Само се ти држи ммф-а, далеко ћемо догурати. Напредовао је само онај ко је протерао ту багру..
ako ce sami da ga vrate nek pozajmljuju ako misle mi da vratimo nek se susdrze jer dosta je vuse svih njihovih pogresnih poteza verovanja i drugih gluposti.ima nacina da narod ne prizna te kredite i nije obavezan da ih vraca
sjebao je srbiju
Горећете.
МА ЗАДУЖУЈ-НАРОД ЈЕ ТАКО ХТЕО!!!
LEGLO KRIMINALA I KORUPCIJE U SIEPA: UMEĆE TROŠENJA DRŽAVNIH PARA BEZ KONTROLE
Preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) iz budžeta Republike Srbije ukradeno je više stotina miliona evra koji su završili u džepovima Mlađana Dinkića i njegove kamarile. Agencija je nastavila da pomaže URS i nakon što je Dinkić zvanično 2011. godine podneo ostavku na mesto u vladi Mirka Cvetkovića, a to je činila do nedavno, sve dok je na njenom čelu bio Božidar Laganin, protiv koga je Ministarstvo privrede podnelo krivičnu prijavu za štetu od samo pola miliona evra, iako i sam ministar Saša Radulović priznaje da je otkrivena šteta veća od dva miliona. I to je daleko ispod sume koja je opljačkana, kako pokazuju mejlovi koje su razmenjivali zaposleni u Agenciji,
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) je javna agencija koja svojim aktivnostima treba da pomaže srpskim preduzećima da izvezu svoje proizvode i usluge, i postanu konkurentniji na stranim tržištima.
S druge strane, promovisanjem mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji, SIEPA bi trebalo da aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, pokretanju domaće privrede, transferu tehnologija i prenošenju novih znanja i veština. Umesto toga ona se pretvorila u leglo kriminala i korupcije i služila je svom idejnom tvorcu Mlađanu Dinkiću, njegovoj stranci i njegovim miljenicima, da iz budžeta Srbije otimaju novac za svoje lične potrebe.
Da bi privukla strane ulagače Srbija je preko agencije SIEPA ponudila da im dotira svako virtuelno novootvoreno radno mesto. Radi se o tome da „investitor“ dobije unapred pare za svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za svako radno mesto koje je zaista otvorio! Tako je Srbija plaćala između 4.000 i 10.000 evra po radnom mestu predviđenom sistematizacijom!
Pojedinačno gledano, najviše novca za jednog radnika dobila je južnokorejska kompanija Jura koja je za obećano zapošljavanje novih radnika dobila 20 miliona evra i obavezala se da za te pare otvori 2,5 hiljada novih radnih mesta u svojim pogonima, što iznosi 8.000 evra po jednom novom radniku. U isto to vreme statistički podaci su govorili da u proseku otvaranje novog radnog mesta košta oko 3,5 hiljada evra.
Prethodni rekorder bila je švedska kompanija Sivus, kojoj je obećano šest hiljada evra po jednom radniku u pogonu u Nišu. Pre toga je Mlađan Dinkić nemačkoj firmi Leoni obećao pet hiljada evra po zaposlenom, za otvaranje fabrike u Prokuplju.