Повећање страних и домаћих инвестиција за два до три одсто, као и раст издвајања за истраживање и науку са садашњих 0,87 одсто на два одсто у наредних седам година први су конкретни предлози државе како да се изборимо са све већим бројем људи који одлазе из Србије.
Годину дана након што је држава формирала тим који би се бавио праћењем економских миграција држава је недавно усвојила и стратегију о томе.
О конкретнијим плановима, међутим, знаће се тек када текст стратегије прође одобрење и других релевантних државних ресора, а потом буде усвојен и на Влади.
Kада би то могло да се деси нисмо јуче сазнали из надлежног Министарства рада које је прошлог јануара и покренуло причу о овоме. Оно што следи после усвајања на Влади јесте прављење акционог плана, што је најавио и министар рада Зоран Ђорђевић.
„Поред бриге о деци и побољшању демографске слике Србије, један од приоритета нашег рада свакако је спречавање економских миграција. Многе земље се боре са овим проблемом и веома су нам значајна искуства држава, попут Израела, које су пронашле начине и успеле да задрже своје младе и врате оне који су отишли. Жеља нам је да будемо још успешнији у томе, а да смо на правом путу показује и чињеница да је Немачка изразила интересовање да подрже рад овог Kоординационог тима“, рекао је Ђорђевић.
Осим две поменуте конкретне мере у тексту, који је крајем прошле године прошао и јавну расправу у већим градовима земље, наводе се и друге ствари којима држава планира да се бори против одласка људи из земље, попут проширења надлежности савета за миграције на локалном нивоу, повећања буџета за просвету и културу, али и успостављање боље комуникације и сарадње са дијаспором.
У Стратегији о економским миграцијама за период од 2021. до 2027, наводи се да је њен основни циљ да направи пословни и привредни амбијент који би задржао радно способне у нашој земљи.
Након јавне расправе предложено је и да се додатно анализира више извора података, да се прикаже и упоредна пракса неких земаља, а захтеви учесника на јавним расправама били су и да се размотри и став о равномерности регионалног развоја, као и да се у циљне групе уврсте домаћи привредници и предузећа, као и породичне фирме.
Проблем одласка младих људи нарочито је изражен, а једна од чланица тима који је током 2019. радио на тексту Стратегије и конкретним предлозима је и Ружица Грабовац из Секције младих Самосталног синдиката.
Она за Данас каже да је добро што је формирано тело које се бави овим питањем и да је Србија по овом питању испред земаља региона које још немају нешто слично овоме.
С друге стране, у стратегији, како каже, још нема конкретних предлога.
„Сваки састанак који смо имали трајао је од два до четири сата, мислим да је требало више времена издвајати за расправу. Не знам да ли постоје неке прве анализе и идеје шта ће и како ће се даље радити. Добро је што смо почели као држава да се овим бавимо и што је и министар рада показао да је заинтересован“, истиче Грабовац.
Секција младих је током састанака имала и конкретне предлоге које се тичу поправљања услова рада младих, али ти предлози, напомиње Грабовац, бар за сада нису нашли место у овој стратегији.
„Предлагали смо да на локалу постоје канцеларије за младе у којима би их упућивали у посао, где би млади могли да се едукују о послу и послодавцима. Тражили смо бенефите за младе који почињу да раде, да уместо што се некима пружа прилика да имају шест или девет месеци плаћене праксе, то буде продужено на годину дана. И да се та пракса плаћа мало више него сада, што је неких 14.000 или 15.000 динара“, истиче Грабовац.
А млади су најтраженија радна снага и управо највећи број оних који одлазе су из ове категорије радно способног становништва.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), просечни годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ове организације од 2007. до 2015. је више него удвостручен, са 27.000 на 60.000.
То значи да је за 11 година из Србије само у ОЕЦД земље отишло готово пола милиона људи. Просечна старост оних који су отишли из Србије, истиче се и у стратегији, је 30 година, а исељени су у највећем проценту из „контигента радне снаге“.
С друге стране, људи се у Србију враћају у много мањем броју, за десет година вратило се мање од 70.000 њих, а гледано у процентима више од 62 одсто повратника је из категорије радно неактивних. Две трећине од тог броја су пензионери.
Поправити ситуацију неће бити нимало лако, а на руку нам не иду ни подаци из извештаја о Глобалном индексу конкурентности за прошлу годину где је Србија била на тек 123. позицији када се ради о „задржавању талената“ или на 120. месту од укупно 125 земаља у случају привлачења талената.
Економске миграције, међутим, нису једино и искључиво проблем Србије. Многе земље су суочене са тим чак и у много већој мери него ми.
„Имате пример Украјине из које је од 2001. отишло 11 милиона људи. Многи имају проблеме са миграцијама, већина земаља из окружења. Оно што бисмо ми могли да урадимо јесте да се угледамо на неке позитивне примере, попут Бугарске која је у неким областима значајно подигла плате. Не знам да ли ми овде имамо капацитета за такве мере“, напомиње Ружица Грабовац.
Аустрија омиљена дестинација емиграната
У недостатку свежијих података о одласку људи из Србије, који се очекују наредне године након новог пописа становништва, према онима из 2011. омиљена дестинација за селидбу грађанима Србије била је Аустрија. Међу најпривлачнијим дестинацијама емигрантима биле су и Немачка, Швајцарска, Италија и Француска. Према нешто новијим подацима Еуростата, од укупно 16.046 српских држављана који су напустили земљу током 2017. највећи број се определио за Аустрију, тачније 4.740 њих или 30 одсто од укупног броја. На другом и трећем месту биле су Шведска и Словенија.
Пише: Љ. Буквић, Данас.рс
