Вучићев режим појео паре за одбрану од поплава!

Србији су, ових дана, запретиле нове бујичне поплаве са црним прогнозама о катаклизмично кишном предстојећем пролећу, а да последице прошлогодишње мајске катастрофе још увек нису саниране. Обреновац који његови мештани називају “мртвим градом” и даље је најугроженији, а становништво не крије да је у страху од нових поплава.

Најкритичније је код Забрежја и Великог Поља, јер насипи поред Саве и Дунава које су порушиле прошлогодишње поплаве, према тврдњи мештана нису обновљени, већ само закрпљени. Сепи и Шабац, јер насип од Драновца до Чеврнтије који штити од реке Саве, није потпуно саниран. У порасту је водостај свих река у Поморавском округу, због чега су штабови у Параћину и Свилајнцу на рекама увели дежурства Цивилне заштите којима ноћу придружује полиција.

Од донација које су добрим делом стигле од српске дијаспоре, збринуте су, према речима директора владине Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марка Благојевића збринуте су 292 породице, док је још 45 у финалној фази, а новац за санацију објеката је, истиче он, добило близу 18.000 породица. Благојевић уверава да ће комплетна санација бити завршена на годишњицу мајских поплава.

Драган Мурар, један од организатора ранијих протеста Обреновчана, међутим тврди и да 70 породица у овом граду није добило ништа, док Горан Митровић из Пословног клуба Обреновац (ПКО) указује да предузетници у овом граду нису добили никакву помоћ, што директно погађа више од 3.000 у приватном сектору и њихове породице.

Мурар за “Вести” тврди да на обреновачким насипима није ништа урађено, осим малог дела на Забрежју, због чега људи у том делу живе у непрестаном страху да ће им бујице опет све однети.

– Људи су добијали по две или 3.000 евра у новцу, што је евентуално довољно само за подове, па се и даље муче да створе основне услове за живот. Има и оних без крова над главом о чему сведочи податак да је у хотелу смештено око 230-оро, док је у касарни око 130 људи – појашњава наш саговорник.

Горан Митровић из ПКО истиче да је у Обреновцу у привредном смислу од поплава до данас, продужена дугорочна агонија, због које су предузетници принуђени да прекину да раде, отпусте раднике и оду из града.

Параћин добија јачи бедем

У Параћину је, према речима председника те општине Саше Пауновића, обновљен велики број домова, а у току је због процедуралних разлога рад на четири куће и још неколико које су морале да сачекају сушење зидова.
– Река Црница која је поплавила Параћин маја 2014. је под надлежношћу предузећа Србија воде које сада ради на пројекту новог система заштите од поплаве. Стари грађен почетком 70-их година прошлог века није довољан, јер је пројектован за 50 одсто од количине воде и поплаве каква нас је задесила. Према плану, током ове године треба да буде изграђен јачи бетонски насип од досадашњег – каже Пауновић за “Вести”.

– Приватници ни динар помоћи нису добили, ни олакшицу ни одлагање плаћања доспелих обавеза. Држава неједнако третира буџетски сектор у односу на приватни који је потпуно заборављен, а где ради 3.156 радника. Процењена штета услед немогућности обављања привредне активности износи више од 30 милиона евра – указао је Митровић за “Вести”.

Велика Морава поново прети

Водостај расте на Великој Морави, Белици и Лугомиру, Ресави и Црници, које су у мају изазвале катастрофалне поплаве у Јагодини, Параћину и Свилајнцу, али начелник Штаба за ванредне ситуације МУП за Поморавски округ Горан Кушић каже да нема изливања из корита, нити од изливања, јер су локалне самоуправе појачале активности. Водостај Велике Мораве, према подацима Републичког Хидрометеоролошког завода Србије код Варварина је плус 13 центиметара, код Багрдана близу Јагодине 168 центиметара, с прогнозом да ће бити “у порасту”, док се водостај Лугомира и Белице у Јагодини, Црнице у Параћину и Ресаве у Свилајнцу приближио упозоравајућим нивоима”.

Он износи податак да се до децембра прошле године угасило 40 фирми, а од јануара ове још девет.
– То ће се, нажалост, све више дешавати, јер нема пословања које може да оствари ту разлику која обезбеђује измирење пореских обавеза. Свако ко затвори фирму аутоматски губи право на државну помоћ – навео је наш саговорник.

Неправде потопиле Свилајинац

Свилајинац је погођен мајским поплавама, јер како за наш лист каже некадашњи председник општине Добривоје Будимировић Биџа, локална власт није користила оно што је ранијих година урађено. – Обале су регулисане док сам ја водио град, али од локалне власти зависи да ли ће примена оног што имају бити адекватна. Испало је и да су поплаве неком мајка, а неком маћеха, јер је било пуно неправде и малверзација, па је грешни народ настрадао – описује Будимировић ситуацију и износи пример да су од донација којима је саниран вртић, могла да буду изграђена три нова вртића.

Он указује да је Влада Србије септембра 2014. Џонсон електрику, за отварање погона у Нишу за запошљавање 250 радника дала субвенције од 2,25 милиона евра или 9.000 по једном човеку, док приватни предузетници из Обреновца, до данас, од Владе нису добили ни динар.

Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић уверава да опасности од нових поплава сада нема, а недавно је најавио нови квалитетнији закон за дефинисање ове области.

– Тежиште свих активности заштите спасавања у ванредним ситуацијама је на локалним самоуправама, али је најмање урађено на превентиви. Свака општина мора да уради процену ризика и план заштите и спасавања, али нема више од пет које су урадиле тај документ – каже Марић.

Народ се и даље злопати

Драган Мурар указује да још увек нису завршене ни неке установе у Обреновцу, због чега се народ и даље злопати.
– У полицијској станици је обновљено само приземље, није довршена ни Пореска управа, док у пошту људи морају да иду на спрат и да се гурају у малој просторији да би завршили неодложне обавезе – каже Мурар.

Мањкаве уредбе

– Влада Србије је крајем 2014. усвојила Уредбу о утврђивању Државног програма обнове привредне делатности на поплављеном подручју, а почетком овог месеца и Уредбу о изменама и допунама претходне Уредбе. Обе имају бројне мањкавости гледано из угла предузетника и опоравка привредне активности. Критеријуми за добијање помоћи су, по мишљењу предузетника, нереални, јер су изостављени са више од 50 запослених, као и они који нису регистровани у Агенцији за привредне регистре. Усвајање уредби створило је конфузију код предузетника о томе шта је потребно да би остварили помоћ државе – указао је Митровић.

Д. Декић – Вести