Када је то последњи тренутак? Промет ГМО производа је услов за затварање Поглавља 30, о чијем датуму само можемо да гатамо. Једино знамо да у Светску трговинску организацију не можемо у последњем тренутку, пред затварање тог поглавља, што је услов за чланство у ЕУ. А за њу не знамо да ли ће наставити да се шири, за разлику од ГМО. Компликовано.
Да је дозвола промета производа са генетски модификованим организмима (ГМО) услов за ступање у Светску трговинску организацију (СТО), а чланство у СТО услов оном у Европску унију није непознаница. Најновије оглашавање на ту тему из Министарства трговине практично је значило да са одобравањем промета ГМО производа не би требало да одуговлачимо.
– Потребно је да будемо неко време у СТО, да се види како смо наступали као чланица пре него што се то поглавље затвори – рекла је помоћница министра трговине Србије Бојана Тодоровић. Подсећа, такође, да је за ступање у СТО кључно донети закон о генетски модификованим организмима (ГМО). Каже и да би “Србија тај закон требало да усклади са прописима ЕУ који пружају добру заштиту од ГМО, уз испуњавање услова СТО“.
Када је пак тај последњи тренутак? За агроекономске аналитичаре Миладина Шеварлића и Милана Пространа, са којим је “Спутњик” разговарао, никада није тренутак за ГМО у Србији која “треба да очува злата вредан статус генетски немодификоване земље“.
ГМО већ у Србији!
У супротном, последице би биле велике. Шеварлић сматра да би о том питању народ требало да одлучи на референдуму, тим пре што је већ питана локална самоуправа и четири петине општина и градова, њих 135, једногласно је одлучило да не треба дозволити ГМО производњу, ни промет таквих производа у Србији.
– Сматрам да национални интереси Србије ни у којем случају не смеју да буду угрожени по том питању и да практично извршимо предају, а не продају српског тржишта пољопривредно-прехрамбених производа – каже Шеварлић. Тим пре што је, како објашњава, економски положај домац́е пољопривреде изузетно неповољан и што српска привреда није извозно оријентисана, осим у аграру, и то доминантно у односу на друге делатности. Отуда, додаје он, ни не треба срљати у СТО.
И Простран дели то мишљење и упозорава да се још нико није бавио аналитиком, ни рачуницом какве ц́емо све штете претрпети.
– Данас једна велика Америка и њихов нови председник покушавају да се одбране од разних тржишта и земаља, критикујући чак и СТО чији су они творци. Ми морамо да посматрамо и тај аспект, јер нас нико у тим либералним односима, либералном капитализму неће мазити ни пазити. Мала смо земља мале економије, али то што смо сачували вредно је злата, можемо добро да продамо. Морамо да сачувамо себе као земљу која још увек производи оно што није ГМО – каже он.
Простран подсец́а да полемике о ГМО у Србији трају скоро 10 година. Штета коју српска пољопривреда и Србија као држава могу да имају је што ц́емо угрозити генетски немодификовану производњу. Пре свега соје и кукуруза и њихових прерађевина које имају јако добре референце. Великим делом их извозимо, пре свега у ЕУ, и наше компаније остварују добар девизни прилив.
– Либерализацијом промета ГМО све ц́е то бити угрожено и онда ц́е нам ђаво бити крив што то све нисмо боље проценили. Ми у узаврелом светском тржишту морамо да бринемо бригу о себи. То није никакво питање затварања тржишта, напротив. Морамо да сачувамо то што можемо добро да продамо, а када ц́емо уц́и у СТО или у ЕУ, па макар то сачекало и задњи дан, све до тада бих одлагао измену закона о ГМО“, каже Простран.
Шеварлић сматра да ц́е са дозволом промета производа ГМО странци дампишким ценама освојити 60 одсто тржишта пољопривредно-прехрамбених производа. Тржиште ц́емо, како каже, не продати, него предати.
– Моја процена је да ц́е релативно ’плитко‘ тржиште пољопривредно-прехрамбених производа у Србији са око три милијарде евра бити заузето увозним производима ГМО, чиме ћемо погоршати спољно-трговински биланс Србије, а и здравствену сигурност потрошача- каже он напомињуц́и да је вредност пољопривредне производње у Србији годишње око пет милијарди евра.
Као и Простран и он објашњава да су наши потрошачи углавном слабије платежне моц́и и нису довољно информисани, тако да ће куповати јефтиније не водећи рачуна о последицама. А дугорочно оне доносе конфронтације произвођача и потрошача. Произвођачи ц́е се питати зашто се дозвољава увоз јефтиних ГМО производа у Србију, а њима није дозвољено да их гаје, објашњава Шеварлиц́.
Додаје да ц́е, такође, доц́и до проблема у вези са контаминацијом конвенционалне и органске пољопривреде од стране оне базиране на ГМО, а не треба занемарити ни последице по здравље људи.
– Имајући у виду све резултате досадашњих независних истраживања у свету, постоје докази о штетним последицама потрошача хране, будуц́и да је производња ГМО базирана на коришц́ењу хербицида чији је основни састојак глифосат, који је од стране Светске здравствене организације проглашен канцерогеним – каже Шевралић. Подсећа да је његова употреба забрањена у великом броју земаља у Европи.
Српски закон о ГМО донет је 2009. године и забрањује производњу и промет ГМО. Ако будемо морали да га променимо и дозволимо промет, како то од нас траже да бисмо ушли у СТО, да ли увоз ГМО производа ипак можемо да спречимо?
Министар трговине Расим Љајић је својевремено објашњавао да искуства других земаља говоре да је то могуће увођењем строгих правила приликом контроле производа који треба да уђу у земљу.
Шеварлић пак каже да не верује у ту причу. Подсећа да је сам Љајиц́ августа прошле године признао да у Србији постоји промет ГМО, иако од 2009. годие имамо закон који забрањује и промет и производњу. Дакле, закон није поштован.
– Како онда да верујемо да ц́емо, када променимо закон и одобримо промет ГМО, то спречити подзаконским актом? – изричит је професор Пољопривредног факултета у Београду.
Србија вец́ 11 година покушава да постане чланица СТО и нађе се у друштву више од 160 земаља. Русија је међу њима једина која је успела да постане чланица те организације, а да није пристала на услове о ГМО. Штавише, руски председник Владимир Путин почетком јула прошле године је потписао закон који је на снази, а забрањује ГМО производе, осим у експерименталне сврхе.
Међународни експерт и доктор биолошких наука Ирина Јермакова за “Спутњик” каже да постоји више од 1.500 истраживања која доказују да ГМО организми лоше утичу на било који живи организам, било да су то животиње, биљке, или чак бактерије.
– Лично сам спроводила истраживања и изучавала утицај ГМО организама на животиње и њихово потомство. Добијени резултати су ме шокирали – каже она.
-Дошли смо до закључка да је метода стварања нових, односно генетски модификованих организама на начин како се то сад примењује несавршен, да би се још много тога требало изучити и променити – истиче она, додајуц́и да су сличне резултате добили и немачки научници.
– Сматрамо да се у овој фази мора глобално забранити ГМО, јер се штета не наноси само људима, вец́ и животној средини – закључила је Јермакова.
Вестионлине, Спутник
