Влада Србије и ММФ су јуче на конференцији за штампу представили трогодишњи аранжман вредан милијарду долара, који је договорен у преговорима започетим још четвртог новембра када је мисија ММФ-а дошла у Београд. Јавности су, ипак, ускраћени детаљи о условима које наша земља треба да испуни да би га одбор директора ове финансијске установе у Вашингтону до краја године одобрио. Реч је о такозваном стендбај аранжману из предострожности. То новинарима нису објаснили ни министар финансија Душан Вујовић, ни гувернерка Јоргованка Табаковић, али ни шефица мисије Зузана Мургасова.

Уместо тешких мера које догодине чекају грађане и привреду, чуле су се оцене економске ситуације у земљи, а када је дошао ред за новинарска питања, службеници Владе Србије објаснили су да „због обавеза које мисија има” говорници могу да одговоре само на унапред достављена питања.

– А ко је рекао да треба унапред да се доставе питања – негодовали су новинари.

Да је то договорено на ходнику, објаснио је Вељко Јовановић, службеник Министарства финансија.

Прилику да поставе питања добили су Прва телевизија, новинска агенција Танјуг и Телевизија Студио Б. Министар Вујовић и гувернер Јоргованка Табаковић исцрпно су одговарали на питања о референтној каматној стопи, курсу и о томе колико су преговори били тешки. И док су говорници „захваљивали на пажњи” представницима медија, из сале су се чула гласна негодовања и конкретна питања. Реаговао је министар Вујовић.

– Овде се чује много питања, хајде да чујемо једно по једно.

Тек након инсистирања новинара да одговори колика ће бити конкретна уштеда током следеће године и колико запослених у јавном сектору ће добити отказ, министар је одговорио да ће тек од 1. јануара споразум ефективно почети да се примењује.

– У наредном трогодишњем периоду уштедеће се од 1,3 до 1,4 милијарде евра да би се дефицит смањио на 4,25 одсто бруто домаћег производа. Не морамо у овом тренутку да саопштавамо све детаље јер ће они бити део програма имплементације. Пресудне ће бити величине смањења, а не појединачне мере, нити негативни ефекти програма – казао је Вујовић.

– Нисте нам одговорили на питање колико људи у јавном сектору ће остати без посла – питао је један од новинара.

– То зависи од перформанси колико ће јавна предузећа моћи да се доведу у ред – одговорио је министар.

– Али ја сам вас питао колико људи ће добити отказ – упорно је новинар инсистирао на одговору.

– Колега, ви знате шта значи ефикасан јавни сектор. То значи да су приходи већи од расхода и то пише у основним уџбеницима економије – одговорио је Вујовић и додао да је то исто као да га пита какво ће време бити 12. јула следеће године.

Зузана Мургасова је претходно истакла да нови аранжман ММФ-а и Србије треба да одобри Одбор извршних директора ММФ-а. Међутим, шта је услов за то – није прецизирала. Обично је пракса раније била таква да парламент усвоји буџет за следећу годину да би руководство Фонда одобрило програм.

Мургасова је рекла да ће изазови владе и даље бити висока стопа незапослености, висок јавни дуг и висок дефицит буџета.

У наредном периоду потребно је спроводити мере економског опоравка које ће обезбедити макроекономску стабилност, отварање нових радних места, спровођење фискалне консолидације, која треба да заустави раст јавног дуга, рекла је Мургасова.

Пратеће структурне реформе требало би да омогуће отварање нових радних места, смањење јавног дуга, а фискална консолидација треба да смањи високу јавну потрошњу, пре свега у јавном сектору који је буџетски корисник, уз истовремену бригу о социјално најугроженијем слоју становништва, казала је Мургасова.

Она је наговестила како су се створили услови за релаксиранију монетарну политику, након што се фискална политика затегне.

—————————————————————–

Прогнозе ММФ-а

ММФ предвиђа да ће бруто друштвени производ Србије ове године бити мањи, делом због поплава, делом због пада тражње и лошег пословања предузећа. Од краја 2013. инфлација је испод планиране, стопа незапослености изнад 17 одсто је озбиљан проблем, а очекује се и раст буџетског дефицита на осам одсто БДП-а као и раст јавног дуга на 68 одсто.

Нови економски програм владе подразумева структурне реформе и амбициозну фискалну консолидацију. Циљ је да се заустави раст јавног дуга који би требало да почне да опада од 2017 године.

Реформе подразумевају бољу и јачу пореску управу, што треба да доведе до повећања пореских прихода, ефикаснију финансијску управу уз контролу јавне потрошње. Фискална консолидација ће се усредсредити на контролу те потрошње, смањење великих издатака за плате и пензије у јавном сектору као и смањење буџетске подршке јавним предузећима. Истовремено ће се задржати постојећа мрежа социјалне помоћи како би се осигурала заштита за угрожене групе, објавио је ММФ синоћ на свом сајту.

А. Телесковић, Политика