Вучићев режим пошто пото хоће од Србије да направи сабирни центар за мигранте

еоград – Политика Србије према мигрантима неће се променити, а граница са Македонијом, односно „Балканска рута“ ће остати отворена, кажу за „Блиц“ у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Званичници, такође, сматрају да је забринутост Аустрије потпуно неоправдана, поготову што су се мигранти, који су се упутили у Хрватску већ вратили у Београд.

„На граници са Мекедонијом мигранти у Србију улазе на легалан начин. То је такозвана „Балканска рута“ која је договорена са Европском унијом. Илегални улазак миграната у нашу земљу је преко Бугарске. На том појасу имамо мешовиту патролу полиције и војске која води рачуна о томе. Ипак, сада мањи број миграната долази у нашу земљу и њихов број је увек исти“, објашњавају у Министарству за рад.

Они кажу да ће да ће решење бити промена закона о азилу, који треба да донесе Европска унија, па ће и Србија у то бити укључена.

„Блиц“ је у уторак обишао Прихватни центар у Прешеву, прву тачку где се мигранти сусрећу са Србијом, како би проверили какво је тамо стање.

Како смо тамо сазнали, већ два месеца нема повећања број емигранта, а тренутно је у овом објекту смештено 708 људи.

Управник центра Комисариата за избеглице и миграције Србије Горан Ћирић каже за „Блиц“ да је стање редовно и да је мигрантима на располагању смештај, дечји вртић, храна, грејање, чај, кафа…

Број миграната стагнира већ два месеца

Он каже да већ два месеца нема повећање броја миграната, да се број оних који долазе креће до 800 људи, а тренутно су у центру 708 емиграната.

Више од половине емиграната је дошло из Авганистана и Пакистана, а остали су из Сирије и Ирака. Врло је мали број оних који траже азил у Србији, тек негде око пет одсто, а већина њих као крајњу дестинацију бира у Немачку.

„Не се очекује повећање броја миграната јер нема неких назнака, али прихватни центар је спреман за било какву ситуацију“, каже управник центра Ћирић.

У Прихватни центар у Прешеву може се сместити 1.200 људи.

Мађу мигрантима има и малолетника, који су сами кренули на пут. Један од њих је шеснаестогодишњи Имран Нури из Авганистана који је напустио његову земљу сам, а до Прешева је путовао пет месеци. И он као и већина емиграната планира да иде у Немачку.

Неки су се на велики пут упутили са целим породицама. Сарбаз Садулах (34) је из Ирака и напустио је своју земљу са шесточланом породицом. Да би стигао у Прешево путовао је два месеца. И његова крајња дестинација је Немачка.

Границе затворене, Србија као уточиште

Међутим, проблем је у томе што ти мигранти немају куд – да се врате не могу, а даље границе су им затворене.

Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције објашњава да Хрвати неће отворити границе за мигранте, а да их у Мађарској примају у малом броју.

„Очекујемо да се нађе решење за мигранте који су у парковима, јер сада иду ниске температуре. Надамо се да ће пристати да буду смештени у неке од Центара“, наглашава Мишковић.

Он каже да је главни разлог зашто неки не желе да иду у центре тај што се плаше да када им се узму отисци да неће моћи да наставе пут или да ће их депортовати за Србију.

Ђуровић: Три хиљаде на улици

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражилаца азила, каже да у Србији према њиховим подацима има између 7.000 и 10.000 миграната, а да их је око две до три хиљаде на улицама.

Ђуровић: Хитно побољшати хигијену у центрима за азил, не ограничавати мигрантима кретање због болести

„Тешко је проценити колико тачно имамо миграната, јер их има много који су ван система. Поступак за добијање азила је спор и многи и не дођу до тог поступка. Имамо велику масу људи, за које не знамо ко су и какве потребе имају“, каже Ђуровић.

Повећати смештајне капацитете

Када је реч о здравственој заштити миграната и уопште избеглица, Ђуровић каже да држава мора пре свега хитно да повећа смештајне капацитете да би одговорила броју људи који долазе и који се тенутно налазе у Србији, те да унапреди хигијенске услове у центрима за азил.

„Наши капацитети у Центрима су за око 5.000, што је за тренутне потребе мало. Потребно је да повећамо те капацитете да би имали регистроване и здравствено прегледане мигранте. Због њих самих, али и због наших грађана“, истиче Ђуровић.

Он каже да је један број миграната на улици управо због недостатка места у прихватним центрима, али и да има оних који се плаше да не би били депортовани или затворени па не одлазе у Центре.

Он објашњава да је однос према мигрантима у неким прихватним центрима потпуно без разумевања, односно да им се предочи да уколико хоће да дођу, улаз им је слободан, али ако неће, нека иду.

Блиц