МИНИСТАР финансија Душан Вујовић изјавио је данас да је Србија успешно завршила трогодишњи аранжман са Међународним монетарним фондом и да са том финансијском институцијом треба да има нови програм који не укључује финансијску помоћ.
Вујовић је на Копаоник бизнис форуму казао да би нови програм сарадње са ММФ-ом, кроз Инструмент координације политика омогућио Србији да лакше савлада изазове који се могу очекивати у наредном периоду.
Он је на панелу „Владина достигнућа, проблеми и решења“ рекао да је раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто у 2018. години планиран на основу очекивања да ће бити бољи резултати у пољопривреди и енергетици, а да су за 2019. години потребни нови извори раста.
По његовим речима, за Владу Србије после постигнуте фискалне стабилности неће бити проблем да буџетски дефицит држи на нивоу од 0,7 одсто БДП-а.
Вујовић је подсетио да је у 2017. години буџетски суфицит био 1,2 одсто БДП-а иако је био планиран дефицит од 1,7 одсто БДП-а.
„Србија је успела да преокрене линију дуга, односно да смањи учешће дуга у БДП-у, чему су допринели девизни курсеви, односно пад вредности долара“, рекао је он и додао да је део јавног дуга Србије који је у доларима око 8,5 милијарди.
Вујовић је истакао да је за Србију сада важно да дође до инвестиционог рејтинга, што значи да буде препозната као земља која је поуздана и повољна за улагања.
За достизање одрживог и брзог раста, како је оценио, неопходна је макроекономска стабилност, али и јаче инвестиције, већа продуктивности и стабилан финансијски сектор који подржава инвестиције.
Заменик директора ММФ-а за Европу Танос Арванитис је казао да је сада право време да Србија настави реформе, ојача економију и заврши процес учлањења у ЕУ.
„Србија је доста учинила у побољшању тржишта рада и услова пословања, јачању финансијског сектора, али мора више да се ради на структурним променама“, препоручио је он.
Он је проценио да ће макроекономска стабилност у Србији моћи да се одржи и да би сада било значајно да се убрзају реформе јавног сектора и ојача приватни сектор како би био конкурентнији и иновативнији.
„Приватни сектор мора да ствара више радних места, а да држава не буде главни покретач економског раста. Јавна потрошња треба да буде под контролом и да буде веће учешће жена на тржишту рада“, казао је Арванитис.
Бета
