Вучићев режим се одриче Русије и окреће Србију НАТО пакту!

Да ли ће Србија због чланства у Европској унији морати да се одрекне Споразума о слободној трговини са Русијом и да постане део НАТО? Ову дилему поново је актуализовала Тања Мишчевић, која је као шефица преговарачког тима Београда у приступним преговорима са Европском унијом свакако најупућенија у све изазове који нам предстоје до 2020. када би, према најоптимистичнијим прогнозама, Србија могла да уђе ЕУ.

Мишчевић каже да ће билатерална сарадња Србије са Руском Федерацијом и другим државама морати да буде модификована у складу са спољном политиком ЕУ. Она је почетком ове седмице на Међународној конферецнији о проблемима српске спољне политике и политике безбедности у процесу евроинтеграција, додуше, истакла да “заједница европских земаља није фактор који дефинише ниво сарадње Србије са трећим државама, нити може то да забрани или наметне”. 

Шта ова бирократска, на моменте и контрадикторна изјава конкретно значи, за потпредседника Демократске странке Србије Ненада Поповића нема дилеме.

“Званичници ЕУ су нам отворено поручили да ће Србија морати да се одрекне бесцаринског споразума са Русијом ако жели да настави даље са европским интеграцијама. Србија је једина земља на свету која има споразум о Слободној трговини са царинском унијом Русије, Белорусије и Казахстана. То је тржиште од близу 200 милиона људи где ми практично све домаће производе можемо да извозимо без царина. С друге стране, овај споразум је наша кључна предност за привлачење страних инвеститора који долазе у Србију да би могли да извозе своју робу на руско тржиште без царина. Ми треба на првом месту да водимо рачуна о свом интересу, а наш интерес је да имамо најбоље услове за извоз на руско тржиште које је данас најпожељније на свету”, каже Поповић за “Вести”.

И док овај бизнисмен који послује и у РФ сматра да Србија треба да одустане од европских интеграција, између осталог, и “како би сачувала бесцарински споразум са Русијом”, за економског аналитичара Сашу Ђоговића, значај споразума са Русијом не може да надвлада користи које ће српска привреда добити са чланством у ЕУ.

“У сваком случају неминовност је да ће у моменту када се буде прикључивала ЕУ Србија морати да прихвати све регулативе које важе у Унији, што се односи и на оне које Брисел има са Русијом. То значи да ће морати да дође до модификовања нашег трговинског Споразума са Русијом. Ако стављамо на тас колико губимо и колико добијамо, морамо да знамо да две трећине наше робне размене је са земљама ЕУ, пре свега са Немачком и Италијом, као и са земљама из окружења, чланицама ЦЕФТА, а које све желе да уђу у ЕУ. Ми не смемо да изгубимо та тржишта”, каже сарадник Института за тржишна истраживања из Београда.

Ђоговић, међутим, додаје да то не значи да ћемо прекинути економске односе са Русијом и наводи пример Пољске, државе која и даље има добру привредну сарадњу са Русијом и поред тога што је чланица ЕУ. Остаје само дилема да ли ће Србија, са својим већ специфичностима у процесу приступања ЕУ, моћи да балансира и ужива предности добрих односа и за Истоком и са Западом и како ће то српска спољна политика успети да уобличи?

У Привредној комори Србије кажу да Србија не користи у довољној мери предности Споразума о слободној трговини.

“Споразум са државама чланицама Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана а од следеће године и Јерменије и других земаља некадашњег СССР, поред трговинског значаја, има и инвестициони потенцијал и привлачност, јер многе компаније долазе у Србију, отварају производњу из разлога јединственог, ван Заједнице независних држава, трговинског споразума који Србија има”, коментарише за “Вести Дејан Делић из ПКС.

Без царине на руско тржиште највише извозимо “хула-хоп и самодржеће чарапе”, а следе подни покривачи, тапете, јабуке, лекови… Саша Ђоговић каже да наша обавеза одустајања од бесцаринског споразума неће наступити скоро и да до тада треба искористити могућности пласмана робе без царињења и то што агресивнијим присуством српских производа у земљама Царинске уније навићи тамошње потрошаче на њихов квалитет и бренд.

НАЈАВЉЕНА И ПРОМЕНА СПОЉНЕ И БЕЗБЕДНОСНЕ ПОЛИТИКЕ

И НАТО услов?

Осим уступака на економском терену одавно је присутна и дилема да ће нас Брисел за пријем у чланство условити и приступањем НАТО пакту. На поменутој међународној конференцији Тања Мишчевић није директно проговорила на ову тему али је констатовала да ће приступање Србије ЕУ “веома брзо створити обавезу промене спољне и безбедносне политике Србије”, закључивши да “ту нема знака питања већ се мора пратити оно што се сматра стандардом”.

За председника невладине организације Центар за развој међународне сарадње Стевицу Деђанског, Србија треба што дуже да одржи садашњи статус, а то је сарадња са НАТО у оквиру програма Партнерство за мир и сарадња са руским безбедносним системом тзв. Организације договора о колективној безбедности, где смо у статусу посматрача.
“Убеђен сам да је за Србију најбољи пут очување овог курса, мада има назнака да ће се у току ове године поново активирати акција промовисања уласка Србије у НАТО. С обзиром на чињеницу да је преко 80 одсто грађана Србије против уласка у Алијансу, мислим да политичке странке неће пристати да тако лако буду део те пропаганде. Са чланством у НАТО затворили би врата ка Русији, а наш највећи интерес је да задржимо добре односе и са Западом и са Русијом”.
На питање до када је могуће тако балансирати, Деђански одговара, “што је дуже могуће”. Геостратегијске позиције у свету се мењају великом брзином и свакако не зависе од нас, а до нашег чланства у ЕУ има још доста година, зато треба балансирати и гледати сопствене интересе, уверен је наш саговорник. 

Расте извоз у Царинску унију 

И док русофили редовно истичу да Србија једина има овакав споразум са Русијом, они опрезнији примећују да то и нема неку вредност са становишта производа које смо у стању да пласирамо сада већ на избирљиво руско тржиште. Ипак, последњих година и ту се мења ситуација на боље, па тако у ПКС наводе да је у 2013. остварен рекордан извоз на ово тржиште у износу од преко милијарду долара. Само су прехрамбрени производи забележили раст од 15 одсто, што у новцу износу 173 милиона долара.

“Бележимо константан и значајан раст извоза, броја компанија које извозе, ширење листе производа и то, пре свега, високог степена прераде”, додаје Дејан Делић.

Србија изузетак 

За сада чланство у ЕУ не подразумева и чланство у НАТО. Аустрија, Кипар, Финска, Ирска, Малта и Шведска су део европске породице, али не и западне војне алијансе. Они који сматрају да та слобода избора неће важити за Србију, примећују да су ових пет земаља старе чланице и да су све државе које су приступиле ЕУ од 2004. постале и чланице НАТО.

Вести