Удружење за истину и правду о несталим бебама и Београдска група родитеља критиковали су Нацрт закона о несталим бебама, тврдећи да су његове одредбе срамне јер не омогућавају родитељима да сазнају истину о својој деци.
– Нацрт Закона који нам је достављен је сраман и треба сви једногласно да га одбијемо – рекла је Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља на конференцији за новинаре у Медија центру.
Према њеним речима, тај Нацрт закона не штити права родитеља, већ их спречава да дођу до истине о својој деци.
Новокмет тврди да је предложена законска решења држава урадила без учешћа родитеља нестале деце.
Она је негодовала због ограничења права на законску заштиту на случајеве новоређене деце за које постоји сумња да су нестала у породилиштима у Србији од 1. јануара 1970. године, а за које је наступила застарелост кривичног гоњења, тврдећи да би тај датум требало да се протегне на период од после Другог светског рата, јер ће у супротном многе породице бити оштећене.
Такође тврди су Нацртом зкаона дата мала овлашћења специјализованој јединици у оквиру МУП-а која би требало да спроводи истражне радње у поступку на основу захтева суда.
Новокмет је питала зашто је право на тужбу ограничено само на родитеље, браћу сестре, бабе и деде, а није дато и деци која желе да сазнају своје биолошко порекло. Она је најавила да ће удружења родитеља тражити уставну заштиту као и заштиту Европског суда за људска права.
Представник Удружења за истину и правду о несталим бебама Радиша Павловић тврди да за решавање њиховог проблема посебан закон није ни требало да се доноси, јер се на тај начин, како је навео, само купује време. Он је говорио о манипулацији разниих државних служби, како војних тако и полицијских, тврдећи да би оне, када би хтеле, могле да уђу у траг њиховој “отетој деци”.
Министарство правде је почетком месеца саоспстило да је циљ Закона утврђивање истине о новорођеној деци за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, као и да ће јавна расправа трајати до средине септембра, тако да спорна решења могу да буду дискутована и евентулано промењена пре усвајања коначног акта.
У Нацрту закона о поступку утврђивања чињеница о положају новорођене деце наводи се да ће се примењивати на случајеве новоређене деце за које постоји сумња да су нестала у породилиштима у Србији од 1. јануара 1970. године, а за које је наступила застарелост кривичног гоњења.
Предвиђено је и да суд одреди правичну накнаду предлагачу за нематеријалну штету због повреде права на породични живот или због тога што није могуће утврдити положај несталог детета, ако је у предлогу за покретање поступка истакнут захтев за правичну накнаду. Суд, према Нацрту закона, прибавља доказе и податке од надлежних државних и других органа и физицких и правних лица који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 30 дана од дана пријема захтева.
Суд може да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара физичко или одговорно лице, односно казном од 30.000 до 1.000.000 динара правно лице, ако тражени докази и подаци не буду достављени у прописаном року.
Танјуг
