Вучићев режим у мишјој рупи пред Америма

Амерички амбасадор у Србији Мајк Кирби замерио је српским властима што су на обележавање 70-годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату позвали руског председника Владимира Путина! Зашто позив није упућен и другим републикама некадашњег Совјетског Савеза чије су трупе као део Црвене армије такође учествовале у ослобађању српске престонице, пита Кирби, посебно помињући Украјину.

– Још није сигурно да ли ће Путин доћи, али ако се то деси – зашто долази? Због прославе годишњице ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене армије – изјавио је амерички амбасадор за српске медије.

За политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића Кирбијева изјава је само отворенија и бруталнија од наступа неких других западних званичника, али им је порука заједничка.

– Порука је да не можемо одржавати одличне везе с Русијом и ићи у ЕУ. Неодрживост политике седења на две столице и имитирање Тита и његове политике несврстаних, садашња власт води несрећно и неспретно, на погрешан начин и у погрешно време – коментарише Вукадиновић за “Вести”.

За премијера Србије Александра Вучића, међутим, пацка америчког амбасадора уопште се не односи на српску владу, већ је упућена руској страни.

– То су њихови односи и ја у то не бих улазио – рекао је Вучић.

Вучић: Кирби је добар човек

Уз констатацију да је Кирби “добар човек и одличан амбасадор”, српски премијер тврди да амерички амбасадор није тражио увођење санкција Русији и да не врши притисак на Србију.

– Потпуно је јасно да иза обостраних демантија и америчког дипломате и српског премијера да Вашингтон не условљава Владу у Београду, стоји изричит став Запада да се определи и одрекне привилегованих и специјалних односа с Руском Федерацијом – сматра Вукадиновић.

Када су га новинари упитали какву поруку је амерички амбасадор желео да пошаље, Вучић је узвратио да новинари “о томе не треба да брину”.

– Има ко да мисли о тим порукама. Не брините се, Србија је на добром путу. Све ће бити у најбољем реду – уверен је српски премијер.

Да ли је Србија на добром путу са својом политиком чланства у ЕУ и истовремено не придруживања Западу у санкционисању Русије, или се можда већ полако опредељује на једну страну? На ову последњу дилему би могао да укаже и уочљив бојкот српских званичника јуче завршене међународне конференције о Првом светском рату, у којој су доминирали руски научници. Иако је био најављен, премијер Вучић није дошао и одржао поздравни говор еминентним учесницима, међу којима су били и бивши чешки председник Вацлав Клаус, као и председник Руске железнице Владимир Јакуњин. Ни у српским медијима скуп није обележен значајније, док је председник Томислав Николић као свог изасланика послао саветника Оливера Антић.

Амерички дипломата, иначе, није се либио ни да одређује критеријуме по којима би Србија требало да позива званичнике других држава у госте, правећи поређење између Путина и кинеског премијера који би крајем године такође требало да посети Србију.

“Можете имати добре односе и са Русијом и Кином, и са САД. Али наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро нису никога напали, а Руси јесу. То треба имати на уму”, одговара Кирби.

Србија не може уз фашисте

Да притисци на власти у Београду постоје и са руске стране само у умивенијој и мање агресивној форми може се закључити и из интервјуа Владимира Јакуњина београдској “Политици”.

Констатујући да се у Украјини дешава фашизација, Јакуњин сугерише да “историја Србије, Југославије и борба са фашизмом показује једнозначно какав став Србија треба да има”.
Ђорђе Вукадиновић примећује да би овакво резоновање америчког дипломате било смешно да није лицемерно.

– Када би ратови били критеријум за примање неког званичника онда амерички председник малтене не би могао нигде да мрдне, с обзиром на то да су САД после Другог светског рата водиле бројне ратове и војне интервенције, да не подсећам на њихову кључну улогу у НАТО-у приликом бомбардовања наше земље 1999. – каже Вукадиновић.

Јуче у поподневним сатима амерички амбасадор покушао је сам себе да демантује, тврдећи да се не противи посети председника Русије и да његова изјава о томе није притисак на Србију да се определи између Москве и Запада.

– Србија има право да позове кога хоће, када год хоће, ја сам само желео да напоменем да је можда историјски контекст донекле искривљен – рекао је Кирби новинарима, али тешко да их је разуверио.

Сећамо се и бомби 1944.

Вршилац дужности председника Демократске странке Србије (ДСС) Александар Поповић сматра да се ради о “дипломатском гафу” дипломате “свикнутог да се без реакције власти меша у унутрашње послове Србије”.

“Ако би искључиво Други светски рат био критеријум одређивања кога Србија треба да позива у госте на заједничко обележавање значајних датума антифашистичке борбе, а кога не, што наравно није и не сме да буде случај, онда подсећам амбасадора Кирбија да је много више Срба изгинуло од англо-америчког бомбардовања 1944. године, него током бомбардовања 1941. године”, навео је Поповић, уз подсећање на америчко учешће у бомбардовању Србије 1999. године.

Ј. Арсеновић – Вести

фото: Бошко Карановић