Произвођачи товних свиња у Србији оцењују да су могућности за извоз свињског меса у Европу скоро никакве јер су, због вишка тог меса, на европском тржишту и цене ниже него на домаћем.
Наводе пример да су из Данске ових дана у Србију увезени прасићи по “багателној” цени од 180 динара по килограму, што обара цену домаћих прасића од 230 динара.
“Велике фарме и кланице су ових дана увезле око 20.000 прасића јер их Данска и остале европске земље нуде по 180 динара по килограму и довозе на ‘праг’, па домаћи произвођачи неће имати коме да продају своје по 230 динара, колико се цена кретала последњих месец-два дана, и мораће да је оборе и продају их иако им та ‘увозна’ ствара губитак”, рекао је за Бету произвођач товних свиња из Лаћарка код Сремске Митровице Бора Шуљманац.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Бранислав Недимовић рекао је пре неколико дана да остаје још једна контрола екстерне ревизије европског Директората за безбедност хране у фебруару 2022. године због вакцинације против свињске куге, а након тога, ако буду добри резултати контроле, треба и да се одобре и изда дозвола за извоз свињског меса из Србије у земље ЕУ.
Шуљманац је рекао да кланичари увозе смрзнуто, јефтино, неквалитетно месо из европских земаља за израду истих таквих прерађевина, што ствара вишкове свињетине на тржишту Србије, а домаће месо се користи само за продају у непрерађеном, свежем стању.
Додао је да је купио прасиће за тов од домаћих произвођача од којих годинама купује само да би им помогао да опстану јер су и они њему продавали са попустом када је цена била преко 300 динара по килограму, али да ће због тога имати губитак јер је могао да купи по 180 динара из увоза.
Он је рекао да се домаћи кланичари понашају монополски јер јуче ниједна кланица до 11 сати није нудила цену за товљенике да би после сат времена сви објавили да са 180 динара по килограму спуштају откупну цену на 175 динара.
Шуљманац је рекао да је за првих десет месеци ове године продавао товљенике по цени нижој од произвођачке, по 125-130 динара по килограму живе ваге, и да је због тога изгубио око 200.000 евра јер годишње произведе око 5.000 грла.
“У последња два месеца цена товљеника је била 180 динара по килограму што обезбеђује минималну зараду по тренутним ценама хране, али је ипак зарада, а не губитак и то нас је обрадовало, али она је јуче опет почела да пада”, рекао је Шуљманац.
Стручњак за генетику и оплемењивање животиња Витомир Видовић рекао је да ће Србија добити могућност да извози свињско месо у Европу тек можда за око две године када се закоље и последња вакцинисана свиња због куге, али и да у Европи постоји вишак свињског меса од 50 милиона грла.
У Србији је, према његовим речима, сам систем организације узгоја свиња лош, јер су веће фарме углавном породичне фирме које нису заинтересоване за извоз свињског меса, а мали произвођачи то не могу учинити појединачно.
Видовић који је и власник фарме свиња, додао је да мали произвођачи треба да се удруже и оснују кланицу и сами извозе свињско месо кад обезбеде тржиште и довољне количине меса, а потенцијално тржиште није Европа него Азија и Африка.
“Ако би, на пример произвођачи свињског меса хтели да извозе у Русију, у Москву требало би дневно послати 24 шлепера”, рекао је Видовић.
Мали произвођачи у Холандији, Данској, Белгији су се, како је рекао, организовали тако да су направили кланицу у којој су деоничари, а у Србији је држава “успавана”, а ни црква није заинтересована за социјални стандард народа да би утицала на власт као у тим земљама и помогла произвођачима.
У Србији су, према речима Видовића, мали произвођачи под притиском великих кланица које су, због стицаја околности у позицији да се монополски понашају и диктирају цену, а то смањује производњу и зато Србија сада има само око 160.000 крмача, а имала је 1,1 милион.
НСПМ.рс
