За судске спорове и накнаде штете било предвиђено 4,5, а ребалансом буџета тај износ повећан на 10 милијарди динара

Због лоших уговора и недовољне заштите сопствених интереса међународни судови доносе пресуде против нас

Држава Србија мораће више да поштује преузете обавезе или да потражи боље адвокате, јер ће само на име изгубљених судских спорова и за плаћање одштетних захтева до краја ове године из буџета морати да издвоји 10 милијарди динара. Тај износ једнак је укупним уштедама које је државна каса остварила по основу увођења солидарног пореза на плате веће од 45.000 динара. То практично значи да су казне „појеле” солидарни порез и да је новчана жртва лекара, професора и државних чиновника, чије су плате ове године смањене, била узалудна.

На ову чињеницу недавно је упозорио и Фискални савет. Првобитно је Законом о буџету за 2014. било предвиђено 4,5 милијарди динара за новчане казне и накнаде штете. Ребалансом је тај износ повећан на 10 милијарди динара.

– Дошло је до знатног повећања расхода по том основу, казао је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

– То су казне за уговоре које је потписала држава, али их није обавила на време, као што је на пример експропријација земљишта. Инвеститор у том случају тужи државу и то мора да се плати. Постоји сумња да се и држава лоше брани и да јавни правобраниоци не раде све што би требало.

У извештају Фискалног савета наводи се да се највећи део тих издатака односи на плаћање пенала због неизвршавања обавеза по основу уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега са аустријским фирмама „Пор” и „Алпина”.

Овај уговор је раскинут 2008, јер концесионари нису на време затворили финансијску конструкцију. „Алпина” је потом тужила нашу државу тражећи одштету од 71 милион евра. Међународна трговинска комора у Паризу је 2013. пресудила у корист Србије, рекавши да не мора да плати тражено обештећење, али да мора да врати повучену гаранцију од 10 милиона евра.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да ће на основу правоснажне пресуде Министарство финансија у овој години „Пору” и „Алпини” морати да плати 1,6 милијарди динара на име банкарске гаранције и припадајућих камата.

„Путеви Србије”, како нам је речено у овом предузећу, планом пословања за 2014. предвидели су 59,8 милиона динара за судске спорове. Извођачи радова им у овој години нису подносили одштетне захтеве, те по том основу немају потраживања. Додатне паре им не потражује чак ни „Алпина”, која је градила мост код Бешке и најавила покретање арбитраже пред судом у Паризу пошто се цена са уговорених 33 попела на 60 милиона евра, колико су „Путеви Србије” и платили. „Алпина”, која је у међувремену банкротирала тражила је још 40 милиона евра. „Путеви Србије” су у овом спору око моста Бешка наплатили гаранцију од 342 милиона динара од Уникредит банке, Аустрија. Против Хипо Алпе Адриа банке најављују тужбу суду у Аустрији с обзиром на то да до данас није уплаћено 152 милиона динара на име банкарске гаранције.

„Коридори Србије” нису нам доставили податке колико ће одштетних захтева морати да буде исплаћено извођачима радова на коридорима 10 и 11. А да их је било, било их је што због кашњења за експропријацијом, што због лоших пројеката који су захтевали додатне радове и прекорачење рокова.

Оно што је од раније познато јесте да је грчка „Терна”, извођач на тунелима „Прогон” и „Пржојна падина” на ауто-путу ка бугарској граници, поднела „Коридорима Србије” одштетни захтев од 4,9 милиона евра, као последицу продужетка рока услед непредвиђених услова током изградње због чега је морао да се мења пројекат. „Алпина” је такође због радова на обилазници око Димитровграда поднела одштетни захтев од чак 74 милиона евра, само је наравно питање шта ће од тога да буде исплаћено.

И азербејџански „Азвирт” је најављивао подношење одштетног захтева због кашњења на ауто-путу Љиг–Чачак. Да ли су то и учинили није познато у овом часу. Зна се само да смо због неповлачења азербејџанског кредита до сада платили 1,5 милиона евра.

„Раст ових трошкова указује на велике пропусте у држави: лоше планирање и пројектовање инвестиција, радње противне законима и уговорима, лошу одбрану државе у судским процесима”, пише у извештају. У Фискалном савету упозоравају да постоје назнаке да би у наредним годинама ови расходи могли бити и већи и то по основу проблематичних инфраструктурних пројеката, тужби војних пензионера и слично. Игнорисање права војних пензионера, да им се пензије повећају 2008, кад су и осталим пензионерима кориговане, буџет ће сада коштати 20 милијарди динара. Како која појединачна тужба стиже на наплату, тако ће држава то морати да им исплаћује.

Велики раст ових расхода могао би да угрози фискалну

консолидацију, упозоравају у Фискалном савету.

„Текућа година је то већ и показала, јер су уштеде остварене солидарним порезом готово у потпуности неутралисане растом новчаних казни које држава плаћа”, наводи се у њиховом последњем извештају.

Добар део тих издатака, према нашим сазнањима чине и судски спорови које је изгубило Министарство унутрашњих послова по разним основама. Тужбе у већини случајева подносе радници који МУП туже због неисплаћених накнада за прековремени, ноћни и рад за време државних празника, за неисплаћени регрес и накнаде за годишњи одмор и топли оброк. У оваквим предметима у последње време све више се ангажује Републичко јавно правобранилаштво које заступа Републику Србију, а све у циљу да поступци трају што краће, а самим тим и да би трошкови били мањи.

А. Телесковић

М. Авакумовић

Политика