Ево шта је спорно/неприхватљиво, у Вучићевом позиву да се од септембра поведе „широка расправа о КиМ“.
Прво сам Вучић као личност која „позива на дијалог“. Не може расправу да покреће Вучић који је потписивањем Бриселских споразума извршио кривично дело помагања у угрожавању територијалног интегритета Србије.
Односно, може када претходно стави ван снаге Бриселске споразуме. Свако учешће у расправи коју покреће Вучић, а да претходн није јавно признао огромну грешку и штету коју је направио потписивањем Бриселских споразума, објективно значи подршку Вучићу, независно од тога шта би ко у том разговору изговорио или заступао.
Исто као што се 11. јула може ићи у Поточаре када Бакир или неки будући Бакир у Сарајеву каже да злочин у Сребгреници НИЈЕ геноцид. Предуслов је да су сви саговорници, а нарочито онај ко расправу покреће, на страни истине и правде. У супротном је све само маркетинг власти и циркуска вртешка лоше прикривених западних интереса у погледу КиМ
Тако и ово сада што се предлаже, свака расправа о Косову коју организују они који су директно и свесно кршили Устав, објективно значи пристанак на то да је извршено правно и политичко насиље у погледу Косова, или прихватљиво или занемарљиво, а за многе ВИП званице у расправи бојим се и пожељно стање.
Друго, да је Вучић стварно заинтересован за добро решење проблема КиМ, он би расправу покренуо 2012. године. Са тежиштем на консензусу око отклањања свих недостатака који су довели до сецесионистичких поступака тзв.Приштине, почевши од снажења и модернизације Војске Србије, која би до данас већ била на нивоу да може војно, ако затреба, да изађе на границу са Албанијом.
Овако, спроведе све што је обећао западу и вероватно више од тога, а онда покреће расправу да би сви били у блату у коме се он ваља пет година.
Треће, о КиМ се не може покретати расправа, а да претходно није изричито наведено да је Устав оквир у коме ће се расправа водити. Дакле, не Вучић, него било ко то не може да организује и покреће, на начин као да се о питањима државног уређенја и последично територијалног инегритета земље може безобално расправљати. У научним радовима је већа слобода могућа, али је зато иста омеђена правилима науке.
Ако се жели расправа о темама које су изван уставног оквира, онда је она могућа искључиво у процедури промене Устава.
Али то онда нужно захтева од Вучића:
а) да се све што је супротно Уставу стави ван снаге,
б) да се од стране иницијатора јасно искаже политички циљ – промена положаја КиМ у уставном поретку Србије и
в) да се објави јасан предлог у ком правцу се жели извршити промена положаја КиМ.
Свака расправа изван овог оквира, је законом забрањена и представља кривично дело. Није дозвољено јавно „ламентирати“ о територијалном уређењу Србије, ван поступка који је утврђен, јер би то значило позивање на рушење уставног поретка Србије.
У најкраћем, може се расправљати: а) у оквиру Устава, б) изван оквира Устава, али само у поступку промене Устава са јасно изнетим ставом покретача иницијативе. Ако иницијативу покреће Вучић, онда и уз претходно повлачење потписа са Бриселских споразума.
Пошто уопште не сумњам да ће се направити читава гужва од наших јавних личности које ће горљиво тражити својих пет минута историје, предлажем да се на платоу поред некадашњег хотела „Југославија“ у Земуну подигне повећа циркуска шатра у којој би се представа одиграла. И иначе су на том месту некада одржане веселе „Игре без граница“. Што се мене тиче, ја тај циркус нећу гледати. Ужасно је скупа представа, а и доста је више хорора.
Бранко Павловић / Фонд стратешке културе
