Вучићев тајкун Богићевић дугује пола милијарде евра и послује као да ником ништа не дугује?!

Мирослав Богићевић, према сопственом признању, дугује 300 милиона евра, незванично чак 500 милиона. Ипак, данас послује као да води успешну фирму.

Податак да је дужан пола милијарде евра, Богићевић демантује. Каже да је његов дуг „само“ 300 милиона евра, и то кад се сабере дуг свих 13 компанија у његовом власништву. Богићевић, према сопственој рачуници, само банкама дугује 230 милиона евра, добављачима 50, држави за порезе 10, а радницима око четири милиона евра.
Рачуни „Фармакома“, који запошљава 4.000 радника, блокирани су за 80 милиона евра. Ипак, то Богићевића не брине превише јер, како тврди, према међународним проценама, само вредност рудника „Фармакома“ износи 2,5 милијарди евра.

Шабачки газда, који је годинама уживао поштовање банкара, данас слови за привредника који је направио минус у најмање десетак банака и због кога су цех плаћале и државне банке.

Богићевић је опет у центру пажње након гашења једне банке. Његово име спомињало се и после одлуке о одузимању дозволе Привредној банци Београд, Агробанци… Нашао се на списку дужника и у управо угашеној Универзал банци, у којој се задужио за девет милиона евра.

Овај српски бизнисмен дугује и 15 милиона евра Привредној банци Београд, која је данас у стечају. Агробанци, која је угашена пре годину дана, дуговао је 10 милиона евра. Ипак, како сам тврди, ове кредите је измирио до динара, а зајмове је вратио и Српској банци, где се у јуну 2013. налазио међу 22 компаније које је ова банка кредитирала са укупно 8,2 милијарде динара.

Од 2003. до 2008, Богићевић је куповао државна, махом пропала предузећа. Прво је на берзи откупио већински пакет Пољопривредног комбината „7. јул“, а почетком 2004. за 10 милиона евра постао је власник Шабачке млекаре. Данас је Богићевић власник и Фабрике акумулатора Сомбор, ливнице „Гуча“, неколико рудника цинка, сребра, злата и олова…

Крајем 2011, Богићевић је банкама дуговао 170 милиона евра. Ове, углавном краткорочне кредите покушао је да рефинансира уз помоћ зајма Светске банке од 120 милиона евра. Тада је, међутим, почео и додатно да се задужује. За само годину дана, до априла 2013. године, његови дугови су нарасли за 100 милиона. Чудили су се и сами банкари.

– Да је имао бизнис који захтева улагање и приватни авион који кошта, јесте, али и да је стотинак милиона за годину дана стварно превише, јесте – кажу у једној банци.

У банкама које су водиле рачуна о ризику, Богићевић је кредите гарантовао хипотекама, свом покретном и непокретном имовином, од машина до хала, те жиговима фирми, најчешће Млекаре Шабац и Фабрике акумулатора Сомбор. Ови банкари су за залогу узимали и Богићевићеве уделе у различитим компанијама. Поједине, најчешће државне компаније прихватале су и оловну шљаку, уљане шкриљце и јаловину.

Небојша Дивљан, највећи акционар Универзал банке, каже да је Богићевићу у овој банци око хипотеке помогао Драган Томић, Шапчанин и председник Извршног одбора банке. Тако су му за залогу прихваћене просторије рудника у Рашкој, чији је квадрат процењен на 4.000 евра – цени по којој се може купити и најмодернији квадрат на Теразијама у Београду.

Данас Богићевић ради преко нових фирми „Фармаком Финанце“ и концерна „Фармаком МБ ритејл група“, које је основао пре девет месеци. – То је легално. Све приливе и одливе контролише ИФЦ, односно Светска банка и ревизорска кућа КПМГ. Циљ је реструктурирање – рекао је Богићевић за „Блиц“. Каже и да је кредите узимао да би инвестирао и да је само у руднике уложио 40 милиона евра.

Блиц

Фото: Графички студио Блица