Вучићев Закон о раду: Радницима још горе

Београд — Синдикати су сагласни да Закон о раду није допринео отварању нових радних места, већ је додатно нарушио права радника и није дао ефекте који су најављивани.

Девет месеци од почетка примене новог закона, представници ресорног министарства најављују да ће се тек након што радне групе заврше анализу ефеката примене закона знати да ли ће бити потребне измене или доношење новог закона, а можда ни једно ни друго.

Послодавци верују да би до измена морало кад тад да дође јер, како кажу, није сасвим усклађен са стандардима ЕУ да би дао очекиване ефекте.

Професор Факултета политичких наука и потпредседник синдиката Независност Зоран Стојиљковић рекао је да је прошли Закон о раду био избалансиран, односно да је био једнако и на страни послодаваца и синдиката, а садашњим решењима радници су постали “последњи у ланцу исхране”, односно, казао је, прво се измире сва дуговања, порези и доприноси, а тек онда се размишља о платама запослених. “Девет месеци за примену неког закона је прекратак рок да се покажу некакви ефекти на запошљавање…то је готово невероватно”, рекао је Стојиљковић. Он је казао да су права запослених смањена и да је равнотежа интереса и моћи која је постојала у ранијем законском решењу између послодаваца и синдиката и запослених нарушена на штету запослених. “То није најгоре. Најгоре је што постоји у том мору незапослених и лоше плаћених запослених потпуна неравнотежа моћи и што радници та права која постоје у закону не могу ефективно да бране и остваре”, рекао је он.

Лидер Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић изјавио је да су ефекти Закона о раду скоро неприметни и да он није допринео нити отварању нових радних места, нити лаксем примању у радни однос. “Напротив, сада се лакше отпушта. Лакши пријем радника и веће запошљавање, о томе нема речи…”, рекао је Орбовић.

Како је казао, инвестиције које су доведене у Србију су омогућене великом улогом премијера Србије Александра Вучића, али не и због Закона о раду, како се очекивало и најављивало уочи његовог усвајања у јулу прошле године.

Орбовић је указао да су неки послодавци у Србији кроз колективне уговоре дефинисали односе у складу са старим Законом о раду, што, како је казао, показује социјалну одговорност.

Такође је додао да су радници у Србији принуђени да се поново боре за чувене “три осмице”(осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног образовања), јер, како је казао, законски та права постоје, али у пракси врло често радници немају ни радно време, ни сталне приходе, ни ваљане услове за рад.

Председник УГС Независност Бранислав Чанак је рекао да је прави показатељ како се примена Закона о раду одразила у пракси то да су поједини немачки привредници одустали од инвестирања у Србији и да су синдикати и раније говорили да тај закон неће решити проблеме са којима се они који желе да послују и улажу у Србији суочавају.

Како је казао, “испоставило се да Закон о раду уопште није морао да буде донет, а послата је лажна порука инвеститорима да улажу, јер је уподобљен са европским законодавством”.

Председник АСНС Ранка Савић указала је да ефекти новог Закона о раду нису онакви како је влада најављивала, а да је једно од кључних питања које тај закон није решио – питање зарада, јер само 17 одсто приватних послодаваца у Србији редовно у дан исплаћује зараде.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић казао је да се нада да ће наредних година у радном законодавству “заживети још неке промене”. Он је навео да се та пословна асоцијација није залагала за решења о којима се претходних дана спекулисало у јавности, попут укидања плаћања топлог оброка, паузе и превоза.

Атанацковић је навео пример да је Законом о раду предвиђено да су послодавци у обавези да плаћају топли оброк и да неки од њих дају дневно динар за топли оброк, што, како је, казао, “цео закон и област радног законодавства баца у бесмисао”.

Атанацковић је казао да страни инвеститори указују да неке ствари у Србији које се тичу пословања нису решене на начин како је то пракса у земљама из којих долазе.

“Промена Закона о раду је нешто сто је позитивно и ми смо оценили да то нису довољни ефекти и да он не испуњава још увек оно што поставља ЕУ и он не личи довољно на европско законодавство”, рекао је Атанацковић.

Радне групе које се баве анализом ефеката Закона о раду требало би да заврше тај посао до септембра, након чега ће бити познато да ли ће бити потребне нове измене или нови закон, а можда ни једно ни друго, најавила је шеф сектора за социјални дијалог у Министарству рада Јесенка Чворо.

“На основу анализа, до септембра треба да се искристалишу даљи правци развоја радног законодавства, а након тога радна група треба да понуди конкретна решења”, рекла је Чворо. Радно законодавство се, како је казала, није мењало више од 10 година, додајући да је то материја која ће се убудуће чешће мењати и ускладјивати са стандардима ЕУ.

Танјуг