Ако се до 8. априла неко у Народној скупштини Србије не сети да већ има припремљене предлоге за четири нова члана Одбора Агенције за борбу против корупције и не изгласа их, тог дана ће овај другостепени орган спасти буквално на два слова.
По таквом „црном” сценарију, усред изборне кампање, у којој ова независна државна институција има улогу финансијског контролора, њеној другостепеној инстанци, која по закону има девет чланова и пуноважне одлуке може доносити с најмање пет гласова – остаће само два члана.
Тренутно их има шест, али четворогодишњи мандат њих четворо истиче 8. априла.
Осим овог сценарија, постоји један још „црњи” по агенцију – да у међувремену пропадне и други конкурс за директора, који је управо у току. А да не идемо толико далеко и запитамо се шта ће бити у случају ванредних парламентарних избора и распуштања овог скупштинског сазива…
Председник Одбора агенције проф. др Драган Митровић уверава да ова институција може нормално да функционише у постојећим условима, као и да је све спремно за праћење предстојеће изборне кампање.
Ипак, указује, било би добро да Одбор има више чланова, јер би се вероватно и неке одлуке лакше доносиле.
На питање када ће на дневни ред Народне скупштине доћи избор више чланова Одбора Агенције за борбу против корупције, упућено преко информативне службе парламента прошле среде, „Политика” није добила одговор. Тог дана је, иначе, скупштински Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу прихватио предлоге председника Србије и Врховног касационог суда за чланове Одбора агенције. ВКС је предложио Слободана Газиводу, судију Врховног суда у пензији, а Томислав Николић своје сараднике, правнике Ненада Тешића и Марка Благојевића (Скупштина Србије треба да изабере између њих двојице).
Одраније стоје предлози заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја (судија Вида Петровић Шкеро), али и новинарских удружења (новинар Живојин Ракочевић). Шкеро, коју ресорни скупштински одбор није подржао, чека на изјашњавање парламента од априла 2015, а Ракочевић је прошао одбор у септембру прошле године, али је и он из неког разлога још на чекању. Место члана Одбора агенције кога предлажу новинарска удружења, иначе, упражњено је још од 2013, кад је претходном члану истекао мандат, а новинарима је онда требало дуго да се усагласе око новог предлога.
У међувремену, „прескочила” их је судија у пензији Даница Маринковић, изабрана у децембру по хитном поступку, као предлог Административног одбора Скупштине Србије уместо Зорана Стојиљковића, који је почетком тог месеца поднео оставку. Маринковићева и Драган Митровић, изабран у Одбор у марту 2015, јесу она на почетку поменута „два слова”.
Осим Николи Станојевићу, кога је пре четири године предложио Врховни касациони суд, у априлу мандат истиче и Евици Петровић, коју је предложила Државна ревизорска институција, Божу Драшковићу (Социјално-економски савет) и Зорану Вујичићу (Адвокатска комора Србије). Овлашћени предлагачи су, по Закону о Агенцији за борбу против корупције, „дужни да три месеца пре истека мандата члана Одбора агенције поднесу предлог за избор новог члана”.
Врховни касациони суд је крајем децембра утврдио предлог да то буде Газивода, али остала три предлагача су спорија. У ДРИ кажу да је управо у току разматрање кандидата које ће предложити „у најкраћем року”. Адвокати су у последње време заокупљени разним еснафским проблемима, који су их донекле омели у обављању ове дужности, али Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, уверава да ће и њихов предлог стићи на време, пре истека мандата Вујичићу.
ДРИ и АКС, дакле, још немају имена, али има га Социјално-економски савет (који чине представници Владе Србије, репрезентативних синдиката и удружења послодаваца). Само што то није гаранција да ће процедура бити окончана до истека мандата Драшковићу, признаје председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић.
Предлог Уније послодаваца је да Иван Ковачевић, директор „Ђуро Салај” АД, замени Божу Драшковића, који, иначе, има право на још један мандат. Атанацковић каже за наш лист да немају примедби на рад Драшковића, него је ствар у томе што су њега предложили синдикати, а сад би на ред, по логици, како каже, дошао неко кога предложе послодавци.
„Последња седница СЕС-а била је 31. јануара и имали смо и ову тачку на дневном реду, али до ње нисмо ни дошли, пошто имамо проблема с функционисањем због активности синдиката везаних за потписивање гранских колективних уговора”, објашњава Атанацковић, који очекује да ће тренутно председавајући СЕС-ом, министар Александар Вулин, ускоро заказати нови сусрет.
Али, може се десити да синдикати или представници владе оспоре конкретан предлог Уније. А пошто се одлуке СЕС-а доносе консензусом, то би, чак и ако Унија одмах промени свог кандидата, могло успорити поступак утврђивања заједничког предлога за члана Одбора агенције.
Шта ће се догодити ако од 8. априла Одбор буде имао мање од пет чланова? Драган Митровић каже да ће агенција наставити да ради, једино што Одбор неће моћи, док се не попуни, да доноси пуноважне одлуке.
То може да буде проблем у току изборне кампање, јер у надлежности Одбора као другостепеног органа јесте да „одлучује по жалбама на одлуке директора којима се изричу мере у складу с овим законом”. Шта ако у току кампање председнички кандидати буду имали разлога да се жале на неке одлуке директора (или в. д. директора)?
„Онда је то грех онога ко није урадио свој посао. Ми немамо никакву надлежност у вези са избором чланова Одбора, можемо само, као и ви, да се интересујемо и евентуално да апелујемо. Има још времена, надам се и довољно разума да то буде решено. Ипак је то ствар од националног значаја, а не од такмичарског или било каквог другог. Народна скупштина сигурно није неупућена у овај проблем”, каже за „Политику” Митровић, наглашавајући да агенција свакако неће бити блокирана у раду, јер њен оперативни део, њене стручне службе, раде нормално.
Парламент и овлашћени предлагачи, наравно, још имају времена да обаве оно што је у њиховој надлежности и омогуће услове да антикорупцијска агенција настави да ради без застоја, у пуном капацитету. Само, зашто се чека последњи тренутак?
Аутор: Биљана Баковић, Политика.рс
фото: Телеграф
