Изјава председника Србије Александра Вучића да се дневно 3.000 тона угља вагонима испоручује из угљенокопа у Костолцу термоелектрани „Никола Тесла“ (ТЕНТ) у Обреновцу је потврда и доказ јавашлука, нестучности и полтронства, тврде у изјавама за ФоНет двојица пензионисаних инжењера који су радни век провели у том сектору.
Дугогодишњи руководилац у угљенокопима „Колубара“ објашњава да је до испада блокова термоелектране ТЕНТ и хаварије дошло јер се нису поштовала правила струке и технолошки процеси, а надлежни из ТЕНТ су на све то затварали очи.
Пошто су у угљенокопу разни слојеви наслага, природно таложење је створило глину, која је употребљива, али у летњим месецима и уз додатак мазута.
Према његовим речима, од доласка Милорада Грчића на чело Колубаре, да би се постигла довољна „кубикажа“ и остварио зацртани план прооизводње угља, није се више гледала калоријска вредност по тони, него само број тона, и то је основни разлог зашто је све кренуло наопако чим је пао први снег.
Тај извор, који не жели да му се име помиње у јавности, објашњава да су се раније процедуре знале – крајем октобра се велики багери премештају, без обзира колико то коштало, на делове угљенокопа где је најквалитетнији угаљ, највеће калоријске вредности, без глине и „јаловине“, и онда је зимска сезона обезбеђена, не може доћи до хаварија.
Он тврди да је доласком кадрова Српске напредне странке почео јавашлук и да багери нису премештани, већ је и током зиме настављено копање неквалитетног угља.
То би, међутим, како сматра, лако било заустављено да су надлежни за контролу у ТЕНТ одговорно радили свој посао, и враћали композиције са таквим сировинама.
Како истиче пензионисани инжењер, на делу је била политика „не таласај“, којој су погодовале благе зиме протеклих година, а онда је све пукло на обичном снегу за који је објашњење Електропривреде Србије (ЕПС) гласило да је „превише мокар“.
Инжењер који је радио у ТЕНТ објаснио је како се обавља контрола, бирају вагони из композиције довезене из Колубаре који ће бити мерени и установљена калоријска вредност угља.
Он је напоменуо да није проблем ако један дан дође композиција од 150 тона тог „помешаног“ неквалитетног угља, јер се то компензује мазутом, али да је непремостива препрека када се то дешава сваки дан, а резерве мазута за догревање и сушење потрошене.
Оно што је велики проблем, јесте истовар угља, јер се та глина лепи за зидове вагона, тако да наслаге остају све дебље и вежу за себе нове количине. У пећи се то лако сагори, али уз помоћ мазута, којег нема, потрошен је због јавашлука, навео је он.
Пензионисани рударски инжењер „Колубаре“ указује и на још један „изум“ руководства: да се, уместо откопавања површинског слоја земље изнад налазишта угљена, а то је 30-40 метара, прибегавало поткопавању, багер се спусти испод и прави поткопе, и онда прва већа киша то све обруши и затвори прозводњу на том пољу.
То је и сам Вучић признао, док је био премијер, кад је обилазио Колубару и рекао да су проблем и „извесна клизишта“. Није објаснио, или му нико није пренео, како су настала та клизишта.
Да би смањили трошкове и повећали производњу, Грчићу и осталима је било лакше да не скидају земљу изнад, штеде гориво и машине. И то се после разбија о главу, констатовао је овај инжењер.
На питање зашто се такве ствари не дешавају у Костолцу, саговорници су сагласни да је све до руководства и нивоа до којег су спремни да професију потчине политичким захтевима.
