Вучићева лоповска банда је намерно уништила БИП како би се неко од њих докопао вредног грађевинског земљишта поред ауто-пута

Ових дана у свету се одвија трећа највећа аквизиција икада у којој највећи произвођач пива на свету мултинационална компанија Анхеусер-Бусцх ИнБев нуди 106 милијарди долара за другу пиварску компанију по величини САБ Миллер. Некако у исто време, 1. септембра, некада највећа пивара у Србији Београдска индустрија пива (БИП) је након 170 година пословања отишла у стечај, а јуче је – проглашен банкрот. У банкроту ће бити распродата имовина чиме ће се коначно реализовати план да се ова фабрика уклони са вредног земљишта код Мостара у Београду. 

Страдање фабрике због сукоба у власти

Овим чином су и мали акционари БИП-а који су имали 48,18 одсто удела остали без икаквог власништва. Они су још у јулу започели протесте испред Министарства привреде када је закључен уговор о закупу БИП-а који никада није реализован, а настављени су током септембра и октобра након отварања стечаја.

Приликом последњег протеста мали акционари и запослени у БИП поднели су и захтев за смену министра привреде Жељка Сертића. Према речима Љубомира Шубаре, суспендованог директора Агенције за приватизацију, БИП је био и главни разлог зашто му је министар привреде забранио улазак у просторије Агенције све док се не заврши рок за жалбу на решење о удаљењу са дужности директора Агенције. Иначе, ово се први пут десило једном директору Агенције за приватизацију, мада се управо процес приватизације истиче као један од највећих извора проблема српске привреде у последњих 15 година.

Шубара је на ово одговорио конференцијом за новинаре на којој је оптужио Сертића да има лични сукоб са њим и да је гурнуо БИП у стечај иако су постојала четири заинтересована купца за београдску пивару.

Држава продала пивару два пута

БИП је једном већ приватизован 2007. године када је литванско-шведски конзорцијум купио 51,9 одсто државног капитала за 21,4 милиона евра уз прихваћен инвестициони програм од 5,1 милиона евра. У фебруару 2010. године уговор је раскинут због неизвршења инвестиционе обавезе за другу годину, у износу од 2,6 милиона евра, неизвршења обавезе откупа акција од малих акционара, због принудне наплате путем продаје основних средстава, због неизмиривања пореских обавеза и располагања имовином БИП-а супротно одредбама уговора. У октобру 2012. године Спољнотрговинска арбитража при Привредној комори Србије донела је одлуку да конзорцијум који су чинили “Алита” из Литваније и “Унитед нордиц беверагес” из Шведске плате 5,1 милиона евра на име уговорне казне због неиспуњења обавеза из Инвестиционог програма, са затезном каматом по стопи од 1,95 одсто годишње, почев од 16. фебруара 2010. године, па до исплате и 11.748.655 евра на име уговорне казне због неиспуњења обавезе да предузеће неће довести до ликвидације, стечаја или принудне наплате путем продаје сопствених средстава, са затезном каматом по стопи од 1,95 одсто годишње, почев од 16. фебруара 2010. године, па до исплате. Тужени су такође обавезани и да Агенцији исплате накнаду трошкова арбитражног поступка у износу од 23.549.674 динара.

Тако је држава у поступку приватизације два пута исплаћена док мали акционари нису видели ни динара.

У међувремену, у јуну 2010. године БИП постаје једно од предузећа у реструктурирању што је између осталог значило и да је заштићено од поверилаца, другим речима нико није могао да га натера да плаћа обавезе или порезе.

Када је прошле године покренута прича о решавању питања предузећа у реструктурирању то је значило и да ће коначно бити решена судбина БИП-а, било путем стечаја, банкрота или приватизације. Испада да је изабран пут стечаја мада су, како је рекао директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара, постојала четири заинтересована купца за БИП. Један од њих је фирма Лав импорт која је, према његовим речима, чак и набавила сертификате за извоз БИП пива на тржиште САД и Канаде. У игри су биле и једна немачка и једна пољска фирма, а последњи у игру су се укључили Азербејџанци, мада касно.

Битка за (повољан) закуп

Мали акционари су поднели захтев за смену Сертића због кршења договора из јула ове године у вези судбине БИП-а, али и због закључивања уговора о пословно техничкој сарадњи са фирмом “М-6 Еден Срб” коју је, специјално за ову прилику, са капиталом од 5.000 евра, основао македонски бизнисмен Светозар Јаневски. Управо око овог уговора који је фактички уговор о закупу, настао је спор између Министарства и Агенције за приватизацију. Наиме, надлежна комисија из Агенције није хтела да потпише уговор, тврдећи да је он незаконит. Занимљиво је да је истог дана када је Агенција одбацила уговор, БИП послао Министарству жалбу на решење и Министарство је истог дана, 26. јуна ове године, одбацило решење Агенције.

Оваква ажурност државних институција заиста се ретко виђа. Уговор о пословно техничкој сарадњи подразумевао је да македонски бизнисмен плаћа месечни закуп од 50.000 евра за коришћење производних капацитета пиваре. Оно што је спорно за мале акционаре је садржај члана 5. уговора где се констатује да је БИП дужан да пре уласка партнера плати све доспеле обавезе. Ако БИП није у могућности да плати обавезе онда би партнер могао да то уради уместо нејга умањивањем накнаде за закуп. Проблем је што је уговор о закупу на пет година, што са месечним закупом од 50.000 евра износи три милиона евра. Укупан дуг БИП-а, само према Пореској управи, износио је 6,5 милиона евра, што значи да би ефективно закупцу БИП-а био опроштен порески дуг од 3,5 милиона евра.

Мали акционари се питају зашто је Пореска управа гурнула БИП у стечај, а држава је била спремна да опрости македонском бизнисмену део дуга. Овај уговор никада није реализован.

Историја черупања БИП-а

И тај порески дуг је споран сматра Војислав Ћоровић, председник Удружења малих акционара и члан Управног одбора БИП-а до стечаја. Он истиче да се већи део дуга односи на период до 2006. године и приватизације ове пиваре и да је Акцијски фонд исплатио средства за измирење тог дуга Агенцији за приватизацију која она никада није платила Пореској управи на име измирење пореза БИП-а.

Такође, како истичу и Шубара и Ћоровић, менаџмент БИП-а последњих месеци је скупљао новац на рачуну фирме и није плаћао обавезе, пре свега порезе и акцизе. На захтев Пореској управи да учини нешто поводом тога, Ћоровићу је одговорено да не могу ништа да предузму јер је предузеће у реструктурирању заштићено од поверилаца. Шубара истиче да је за два месеца на рачуну нагомилано 130 милиона динара, а од кад је предузеће напустило статус реструктурирања 2. јуна блокадама рачуна плаћено је више од 300 милиона динара. Ћоровић истиче да се ниједан директор није потрудио да разговара са повериоцима о репрограму дуга у чему би му свакако помогла чињеница да на рачуну има више од милион евра, као и да БИП има 12 милиона евра прихода (у 2014. години). Иначе, БИП-у је држава 2012. године отписала дуг за порез од 89,5 милиона динара.

Мали акционари захтевају да се поништи одлука суда о покретању стечаја и да се уради нова процена капитала јер, како тврде, вредност капитала износи 11,5 милиона евра. Наиме, према процени фер вредности коју је са стањем на дан 31.12.2014. године урадила консултантска фирма Беоконекс, имовина предузећа је износила 25,8 милиона евра док су обавезе биле 14,4 милиона евра.

У БИП-у се већ неколико месеци налазе инспектори за сузбијање привредног криминала МУП Србије који се баве пословањем овог предузећа. Наиме, БИП је од 2011. Године, када је забележио добит, сваке године имао све већи пословни губитак који је 2014. године износио 192,5 милиона динара, док је укупан резултат био губитак од чак пола милијарде динара. Само у прва два месеца ове године направљен је губитак од 87,5 милиона динара.

Према извештају овлашћеног ревизора предузеће које је правило губитак од пола милијарде динара исплаћивало је просечну бруто зараду од 87.739 динара што је 43 одсто више од републичког просека.

У исто време док су се смањивале продаја и производња, повећана је потрошња горива у возном парку, код неких возила и до 50 одсто, у односу на претходну годину па су трошкови горива изнели 3,87 милиона динара. Ревизори су утврдили и да неке продавнице нису радиле у одређеном периоду што је одвраћало купце да купују

производе БИП-а што је имало негативан утицај на бренд фирме.

На име уговора о делу БИП је у 2014. години исплатио 3,9 милиона динара, а на име привремених и повремених послова 1,8 милиона динара. Ревизори су утврдили да ово предузеће има добру кадровску структуру и да нема економског оправдања ангажовања лица изван предузећа.

У извештају о процени имовине, обавеза и капитала коју је касније урадио БИП након смене директора Миливоја Драганића који је био директор од 2011. до марта 2015. године, наводи се и још неколико спорних радњи. На пример, један од закључака је да је само на амбалажи направљен укупан губитак од чак 3,2 милиона евра.

Утврђено је да су 2012. и 2013. године изабране неповољније понуде за осигурање компаније у укупном износу од 4,2 милиона динара. Такође је утврђено и да је постојао већи број спонзорстава и давања без икакаве евиденције и да су личне природе што је недопустиво, посебно за фирму која прави губитке. 

И Пореска управа се окористила а град тек намерава

Такође, у међувремену БИП је остао без неких од највреднијих некретнина које су прешле у руке Пореске управе.

Тако је ПУ укњижена као власник на четири зграде на Мостару, поред Ауто-пута. Затим вила од 600 квадрата у којој се налази дисконтна продаја такође је прешла у руке Пореске управе, као и највреднији део имовине у Чачку где се налази сладара.

Истиче се и да код сирћетане у Кнез Даниловој 29-31 постоје елементи кривичног дела јер је у катастар уписано једно лице као власник парцеле од једног хектара док на тој парцели постоји осам објеката БИП-а. Такође постоје и проблеми са имовином ван Србије, пре свега у Будви где постоји и неовлашћено усељење у некретнине ове компаније.

На крају, поставља се питање зашто је БИП морао отићи у стечај и да ли се могао наћи купац. Драганић је приликом своје смене, у марту ове године, изјавио да верује да је мотив – спречавање да се земљиште на којем је БИП уступи граду, а да се индустрија пива исели у Крњачу, где има и земљиште и погоне.

Нешто слично поновио је недавно градоначелник Београда Синиша Мали који је изјавио да је за Београд је веома важно да се та приватизација што пре оконча, с обзиром да се ради о једном лепом делу града, који уместо фабрике може да има пословно-стамбени комплекс.

Милош Обрадовић, Балкан магазин