Вучићева напредна банда странцима продала 80% природних изворишта вода

Укупна количина воде на нашој планети процењује се на око 1.4 милиона кубних километара, од чега се само 2.5% односи на слатку воду, па је чак и од те количине само 20% погодно да се уз релативно малу поправку (пречишћавање и дезинфекцију) искористи за људске потребе.

Свет је суочен са највећом до сада забележеном кризом снабдевања водом. Уједињене нације су упозориле на прогнозу да ће средином 21. века чак 7 милијарди људи бити суочено са недостатком воде, јер број становника планете расте, а водени ресурси су све мањи. Најдраматичније прогнозе предвиђају чак и ратове за залихе пијаће воде.

У свету се, од 2010. до 2013. године због воде водио 41 оружани сукоб који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то била борба за пијаћу воду.

Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија Уједињених нација, Србију уврсти међу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. У исто време, регистровано је и 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода.

И Србија би у будућности могла да оскудева у пијаћој води, а највећи узрок томе јесте загађење и неадекватна регулација отпадних вода. Србија је једна од земаља са највећом потрошњом воде у Европи али упркос томе, истраживање које су спровеле Уједињене нације рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде. Србија учествује са 0,3 одсто у светским изворима пијаће воде.

По Закону о водама, оне су добро од општег интереса и неотуђиво су добро у државној својини. Закон, међутим, под одређеним условима, дозвољава право коришц́ења јавног водног добра, што водец́и произвођачи флаширане воде у Србији вец́ увелико користе.

Око 50% загађења испуштеног у воде долази од индустријских постројења, а проблем представљају и директно испуштање канализације у водотокове. За цео сектор вода неопходно је уложити укупно 5,6 милијарди евра, а само за решавање проблема комуналних отпадних вода око 3,2 милијарде евра. Правила ЕУ налажу да свака држава чланица треба да има 320 постројења за чисту воду, Србија их има свега 36, а од њих већина не ради пуним капацитетом.

Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20%

Власници ових изворишта, у последњих десетак година, постале су стране компаније. Готово 80% флаширане воде која се пуни у Србији је у рукама компанија из Немачке, Америке, Француске и Холандије. Приватизација водоснабдевања је нпр. законом забрањена у Холандији. Њихову воду не дају, али је у другим земљама експлоатишу пошто имају једну од три највеће светске компаније за прераду воде.

Богати државни фондови попут оног у Норвешкој већ дужи низ година усмерени су на куповину извора питке воде широм света, углавном у земљама у развоју, процењујући како након ере нафте долази ера воде. Заједничко свим овим приватизацијама је да су купци плаћали по неколико милиона евра, а да су њихови чисти профити годишње премашивали пола милијарде евра.

ИЗВОР: Минтв.рс