Вучићева напредна банда завршава пљачку, отимачину и уништавање ПИО фонда

Имовина пензијског фонда у чију се градњу од средине седамдесетих улагало широм Србије и која се данас процењује на око пет милијарди евра, могла би ускоро да добије новог газду. Уместо пензијског фонда, бањама и рехабилитационим центрима, управљаће по пола држава и нови приватни власник. А тамо где за то буде прилике, држава је спремна и да све препусти новом власнику.

Осим бања и РХ центара, ПИО фонд је у прошлом веку изградио више од 225 здравствених установа – од диспанзера и болница, до Клиничког центра Србије у Београду, у који је уложено око 35 милиона евра. Издвајала су се средства за изградњу специјалних школа за инвалидну децу, као и за десетине заштитних радионица намењених за запошљавање инвалида рада. Новац се улагао и у превенцију од ширења заразних болести, па је изграђена и реконструисана комплетна канализациона и водоводна мрежа у 35 општина у Србији. Финансирало се и побољшање услова рада у већини рудника у Србији…

Како је у свом експозеу најавио Александар Вучић, један од приоритета нове владе је и приватизација бања, како би се од њих брзо направила профитабилна предузећа. Премијер се осврнуо и на судске спорове које је ПИО фонд покренуо против државе, истичући да је такво понашање Пензијског фонда недопустиво.

– ПИО фонд добија велики део новца из државног буџета како би исплатио пензије, што је поклон државе, а сада, тужи државу настојећи да докаже да има власнички удео у бањама, што је недопустиво – поручио је Вучић и напоменуо да се неће чувати бање за „13 чланова синдиката”, а да од њих не могу да се направе профитабилна предузећа, брзо и на најефикаснији начин.

– Узмите пример Куршумлијске Бање. Када би се она активирала, ту би могло да се запосли 200 до 300 људи. У Куршумлији би стопа незапослености пала за 10 одсто – илустровао је Вучић, додавши да је у случају бања циљ да се уђе у јавно-приватна партнерства, а тамо где је то разумно, држава ће изаћи из власништва и даће приватном власнику.

У Фонду ПИО нам објашњавају да је њихово опредељење одувек било да управљају својом имовином у складу са интересима државе и државном стратегијом развоја бањског туризма, припремајући се за сва потенцијална решења, укључујући приватизацију, стратешко партнерство, докапитализацију, заједничко улагање… Потребна су решења која ће обезбедити прилив инвестиција, запошљавање у већем обиму, развој повезаних привредних грана на нивоу локалне самоуправе и унапређење општег пословног амбијента, што директно утиче на повећање изворних прихода Фонда.

Подсећања ради, у намери да сачува даље расипање сопствене имовине, руководство ПИО фонда је у јуну 2006. поднело тужбу Уставном суду и то против државе, због одлуке владе којом се омогућава даља продаја климатских лечилишта, без зеленог светла правих власника. У Фонду кажу да је те године покренуто 27 судских поступака ради утврђивања права својине над специјалним болницама изграђеним пре четири деценије, средствима из доприноса запослених, а за рехабилитацију корисника и осигураника, лечење и превенцију инвалидности.

До данас, правноснажним пресудама окончано је 15 судских спорова у корист Фонда, а у току је још 12, за утврђивање власништва над објектима специјалних болница. Реч је о „Рибарској бањи” из Крушевца, „Гејзеру” у Сијаринској Бањи, „Врањској бањи“ из Врања, „Бујановачкој бањи“ из Бујановца, „ Селтерсу“ из Младеновца, затим болници „Др Мирослав Зотовић“ у Београду, „Бањи Јунаковић“ у Апатину, „Бањи Кањижа“ из Кањиже, „Буковичкој бањи“ у Аранђеловцу, објекту „Др Боривоје Гњатић“ из Сланкамена, „Термалу“ у Врднику и ХТП „Бања Ковиљача“ у Лозници.

Упитани за шта је све коришћен новац од бања које су у функцији, као и шта ће за Фонд значити да остане без имовине, у ПИО одговарају да објекте специјалних болница користе јавне здравствене установе које су основане и послују у складу са Законом о јавним службама, Законом о буџетском систему и Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању, а које оснива Министарство здравља с наменом да пружају здравствене услуге грађанима Србије. То су непрофитна правна лица, корисници средстава обавезног здравственог осигурања, које имају законску обавезу да евентуални позитиван резултат, односно добит, консолидују у буџет Србије, или уложе у државни капитал.

Упитан ко би требало да управља имовином – Фонд ПИО или држава, дугогодишњи члан Управног одбора овог фонда Драгослав Ђукановић каже да је био међу првим заговорницима овога о чему сада премијер говори. А то је да имовином располаже држава, јер је интерес државе истовремено и интерес Фонда.

– На овај начин ће се сигурније наћи прави пут до потенцијално новог купца. Једино остаје питање, шта ће бити с имовином која је предмет спора. Таква имовина се не може продати док се судски спорови не реше – подсећа Ђукановић и објашњава да се покретањем ових спорова, а који су сада решени, бар зна да ПИО фонд има власништво над, за сада, 15 бања и РХ центара који могу да траже новог власника.

Не треба, међутим, изгубити из вида чињеницу да је држава истовремено власник минералних извора, а да све те специјалне болнице без минералних извора не вреде много, тако да било каква одлука Фонда о даљим активностима на развоју или ревитализацији специјалних болница мора бити донета у сарадњи са државом. На најаву да премијер истиче да бање треба продати, у Удружењу синдиката пензионера Србије кажу да је недопустиво продавати пензионерску имовину. Они због тога захтевају од надлежних да спрече најављену продају, којом би се учиниле ненадокнадиве штете и докрајчило уништавање пензијско-инвалидског осигурања.

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс