Радници Колубаре су суочени и са понижавајућим робовским условима рада, а плате су им смањене у односу на прошлу годину. И на овај начин ЕПС-ова мафија остварује баснословну зараду.
Такође, у рудницима Колубаре, већ годинама постоји проблем са ХТЗ опремом за раднике, које скоро да више уопште нема. Неки од радника је самоиницијативно купују на такозваним “бувљим пијацама” како би сами себе заштитили. Инспекције рада и поред свих прича о лошем стању не свраћају у овај рудник надомак Београда иако би по закону морали да провере наводе да се радницима не даје ХТЗ опрема.
Радници Колубаре до недавно су масовно куповали ХТЗ опрему од радника Јавног комуналног предузећа Лазаревац који су преко владајуће странке тамо запослени или су њени чланови и агитатори.
Вршилац дужности генералног директора Електропривреде Србије (ЕПС), Милорад Грчић, смислио је нов начин за понижавање и омаловажавање раднике рударског басена Колубара. Интерним актом Грчић је укинуо радницима право на паузу од пола сата, а овај интерни акт се примењује још од марта прошле године.
Радницима је саопштено: “…Због застоја у производњи не смете више да идете на паузу, генерални директор је тако одлучио”, саопштено је радницима, који су једва стајали на ногама након што су неколико сати утоварали угаљ лопатама на покретне траке, причају радници овог предузећа и објашњавају да су недавно сазнали да пауза која им је укинута важи за њих али не и за књиговодство.
Јер се у радним књигама пауза уредно књижи, како Грчић не би одговарао за кршење закона о раду. Ово у пракси значи да радници Колубаре морају да раде сваког дана пола сата за џабе. Наши саговорници огорчено кажу: “…Страшно је то што нас на копове возе распалим Ластиним аутобусима, са ‘ћелавим гумама’ и без грејања. Можете замислити како нам је било на минус петнаест…”.
Пре неколико дана радници Колубаре су се побунили када је по трећи дан заредом по њих дошао аутобус у коме су седишта рашрафљена, а грејање не ради. Побуна је уродила плодом јер им је Грчић одмах послао други “нормалан“ аутобус да их превезе. Ипак, радници нису схватили да је побуна заправо рецепт који може трајно да реши њихове проблеме.
Интересантан је случај да су радници Колубаре недавно масовно куповали ХТЗ опрему од радника Јавног комуналног предузећа Лазаревац. Радници ЈКП Лазаревац су скоро сви страначки запослени и ништа не раде, па им опрема не треба иако је редовно добијају. Када је добију они је продају, испод цене радницима Колубарског басена…
У ово предузеће страначки их је запошљавао Драган Алимпић из СПС-а. Он је, кажу, у ЈКП Лазаревац убацио чак пет стотина СПС-ових активиста. Њиховим гласовима је касније постао потпредседник општине.
После Алимпића, на чело овог комуналног предузећа дошао је Милисав Крстовић, а тренд запошљавања је настављен. Милисав је примио такође пар стотина радника. Истовремено Лазаревац је убиствено прљав град, јер комуналне службе због страначког запошљавања одавно не функционишу.
Председник општине Лазаревац Бојан Синђелић недавно се посвађао са Алимпићем због смећа које се не скупља у мери у којој то општина плаћа. Синђелића су брзо ућуткали саопштивши му да је она пре свих тај који ниша не ради и за општину и не води рачуна о грађанима.
Покуњен отишао је на саветовање, са Милорадом Грчићем ВД директором ЕПС, који покушава и да буде главни за кординатор СНС-а за Обреновац и Лазаревац, али му то не успева, јер му Мирослав Чучковић не дозвољава да се појави у општинском одбору у Обреновцу.
Претпрошле недеље, на стрелишту Тамнава, у РБ Колубара, састали су се Грчић, Синђелић и председник општине УБ Глишић, такође из СНС. Они су покушали да се договоре како да се боре унутар странке против Чучковића.
Грчић се том приликом пожалио да је Чучковић пласирао причу о њему због којег су радници и страначки активисти иза леђа почели да га зову Мачкар. На стрелишту у Тамнави се одавно склапају договори о томе како да се поткрада Колубара, Грчић није први директор који воли овамо да свраћа.
Грчић је овако “беседио”: “…Народ прича да власт у Лазаревцу није била никад гора, ја ћу помоћи, али уразумите ове из СПС да нешто и ураде. Јави се нашем Милоју (Милоје Живанић, главни човек СНС за запошљавање у Лазаревцу) треба да запослите неке наше активисте…”.
ВД директор ЕПС је још рекао да ће Синђелићу помоћи да напредује као што је помогао и Бојану Стевићу Џивџану, који је захваљујући дружењу са њим, са места ватрогасца отишао на место заменика председника општине Лазаревац, а онда на место државног секретара за локалну самоуправу.
Стевић је у министарству само формално запослен и прима плату, док на посао скоро никада и не иде, већ сваки дан седи у кафићу преко пута општине Лазаревац. За столом је најчешће са Миком Гајићем из општинске управе, а он је сваког дана пијан.
У општинској управи Влада невиђен хаос, јер је у току свађа око распарчавања дирекције за изградњу Лазаревца. Ову дирекцију тренутно води Станко Јовичић, а питања које мора да реши је где ће се запослити вишак радника из те дирекције када је распарчају.
Нико од директора дистрибуције у Лазаревцу се не буни против Грчића, јер сваки од њих има неколико станова које није могао да купи од плате. Не буне се против Грчича ни синдикалци, чак и када тера раднике да раде по магли, где ризикују животе и могу да узрокују штете на скупим машинама са којима рукују.
Председник општине УБ је посебно захвалан Грчићу, јер је његову жену запослио у Електродистрибуцији у Лазаревцу, али он је критиковао Грчића што је дозволио да међу читачима бројила буду наркомани који тај посао не умеју да ураде.
Истовремено Грчић је са посла у име штедње отпустио старе читаче који су били запослени по уговору. Међу њима је и велики број деце радника РБ Колубара, који су имали завидан ниво резултата у очитавању бројила…
У Колубари је упослена приватна дизалица за подизање терета до 40 тона, која чак и када је раније дизана узбуна да се избаце приватне машине, увек остајала у руднику. Рад и оправке ове дизалице плаћа Колубара, односно ЕПС, а приватник узима новац од изнајмљивања. На дизалици пише “Златибор”. У току зимског периода дизалица је била паркирана у машинској радионици како је температуре не би оштетиле. Истовремено су радници истеривани напоље да раде на екстремно ниским температурама.
Радници Колубаре су суочени и са чињеницом да се не поштује колективни уговор: према правилнику цена радног сата мора да прати цену из децембра прошле године, а радници су плаћени 30 динара мање. На овај начин ЕПС остварује баснословну зараду, а радницима је квалитет живота све гори.
А 1. Пљачком Колубаре, “поправља билансе” ЕПС-а
ВД директор Електро привреде Србије ЕПС, Милорад Грчић изабран је за председника изборног штаба Српске напредне странке у Лазаревцу. Избору Грчића је претходио сукоб унутар СНС-а са чланством у Обреновачком општинском одбору, где је поражен од стране Мирослава Чучковића и његових присталица. Схвативши да је поражен у свом матичном одобру, Грчић је одмах почео рукама и ногама да копа позицију у Лазаревцу. Након Грчићевог избора на чело изборног штаба у Лазаревцу, дошло је до сукоба и у том одбору СНС, Милан Кљунко и Бојан Стевић јавно су се изјаснили против Грчића.
– Доста нам је погрешног командовнаја Грчића и Глишића, директор да се врати у Обреновац, а Глишић на УБ, неуспешно су се бунили Стевић и Кљунко.
Ипак њихова побуна дефинитивно није била безазлена ствар што се видело већ следећег дана када у дому културе у Лазаревцу на предизборном састанку није било више од стотинак чланова СНС-а, док је у странку учлањено неколико хиљада Лазаревчана.
Свима је како ствари стоје доста Грчића, који је буквално опљачкао ресурсе колубарских рудника како би поправио билансе ЕПС, којим сада руководи. Народ Лазаревца све више испашта због његовог бахатог уплитања у руковођење том општином.
Већина становника Лазаревца запослена је колубарским рудницима и сви сматрају Грчића једним од одговориних што радници раде у никад горим условима без одговарајуће ХТЗ опреме. На нивоу ЕПС донета је одлука да је цена радног сата у Колубари 201 динар, па радницима на платном исечку пише да им се радни час обрачунава по цени од 189 динара, због чега су многи тужили ЕПС.
Инсајдер – Е 6
Фото: Гето Србија
