Вучићева обећања из 1.001 ноћи

Аграрни концерн Ал Равафед је стигао да посрнуле српске комбинате спасе парлога, Ербас ће куповати авиокомпоненте у Србији јер ће их емиратска Мубадала баш у Панчеву производити, Етихад је од Ер Србије направио регионалног лидера, а када стигне неколико милијарди евра вредна инвестиција Мубадале у истраживачки центар и фабрику чипова, Србија ће постати “мало чудо”, тврдио је премијер Александар Вучић.

Међутим,  досадашњи биланси улагања из пријатељских Емирата у најмању руку су мршави, налик причама Шехерезаде из 1.001 ноћи и скривени иза тајних уговора. А неки стручњаци који су уговоре с Арапима имали прилике да уопште прочитају тврде да су ти послови незаконити.

Банана Србија и премијер

Радуловић наглашава да међудржавни споразум Србије и Емирата третира нашу земљу као “банана републику”.
– Када имате кровни споразум, сваки појединачни уговор под тим споразумом такође би морао да прође скупштинску процедуру и да буде усвојен као посебан закон. А мислим да им то није у плану, јер би онда сви могли да прочитају шта у њему пише, а то већ не би било добро за премијера – каже Радуловић.

Да подсетимо, министар финансије привреде Душан Вујовић потписао је уговор о заједничком улагању у пољопривреду са фирмом Ал Равафед из Уједињених Арапских Емирата, што би у наредне четири године требало да резултира инвестицијом од 140 милиона евра. Иза лепих бројки заправо се крије врло необичан посао у који грађани и стручна јавност немају увида због поменуте клаузуле тајности свих споразума са Арапима, а има чак 28 тајних уговора.

Тајност на којој влада инсистира проистиче из крајње чудног међудржавног споразума Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата. Реч је о споразуму из фебруара 2013. у чијем се члану 6. дословно суспендује национално законодавство Србије на све уговоре који ће проистећи из међудржавног споразума.

– Све наше владе раде у тајности и имамо рак рану у економском организму. У име грађана наступају министри који располажу имовином пореских обвезника и потписују тајне уговоре, а чим се нешто крије, отвара се простор за сумњу. Јер то нису послови државне безбедности, већ обична продаја пољопривредних комбината – каже за “Вести” Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Ер Србија већа рупа од Јата

Етихад је купио мањински пакет Јат ервејза и то је једини велики пројекат који је завршен. Међутим, Јат је правио 30 милиона евра губитка годишње, а Ер Србија лане је створила губитак од 75 милиона евра. То је покривено новцем пореских обвезника из буџета.

Ако се има у виду преглед свих арапских громогласно најављиваних инвестиција у Србији, види се да је остварено јако мало. Фабрика чипова Мубадале од четири милијарде долара, како су обећавали, од почетка је била на дугом штапу. Исто тако и истраживачко-развојни центар Мубадале. У тај центар наводно је требало да се уложи неколико стотина милиона евра и да у њему посао нађе 50 доктора наука. Годину дана касније, центра и даље нема.

Премијер Александар Вучић најављивао је гласно отварање фабрике за производњу компоненти за Боинг и Ербас, која је Србији наводно требало да донесе извоз од 100 милиона евра годишње. Влада и Мубадала потписали су и меморандум о овом пројекту, али ни од тога још нема ништа.

Одустала је од Србије и Ал Дахра, компанија која се бави пољопривредним комбинатима, те ју је у улози наводног инвеститора заменила Ал Равафед.
Тај последњи потез владе наишао је на жестоку реакцију Саше Радуловића, бившег министра привреде у влади Дачић-Вучић.

Мали крчми оранице

Новинару “Вести” градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је главни човек за све уговоре са Арапима, још из времена када је био економски саветник Вучића. Сада надгледа и Београд на води, још једно обећање од наводно три милијарде долара. И тај уговор је тајна.
– Мали наводно преговара са Арапима, мада ја те Арапе никад нисам видео, већ само Динкићеве људе који објашњавају шта Арапи хоће – наводи Саша Радуловић.

– Они не могу да купе земљу зато што земље нема. Рецимо, у општини Кула, платили би више од 10.000 евра по хектару. Разговарао сам са Арапима и да има те земље они би је платили. Међутим, они немају приступ тој земљи. Зато кабинет премијера у овом случају хоће да четири пољопривредна предузећа и њихово земљиште прода Арапима. Реч је о предузећима “Бачка” из Сивца, “Агробачка” из Бача, “Јадран” из Нове Гајдобре и “Млади борац” из Сонте. У то је укључено и Карађорђево, које је у надлежности Министарства одбране – наводи Радуловић.

Он објашњава да је реч о земљишту које данас обрађују сељаци у закупу за 400 евра по хектару, а држава хоће да га да Арапима прода за 250 евра.

Тајна после пет обећања

Родољуб Шабић

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да су тајни договори са страним партнерима у супротности са српским Уставом и законима. Он је у изјави за “Вести” навео да Устав Србије у члану 51. став 2. јемчи право на приступ подацима који су у поседу власти, које може бити ограничено само изузетно и “ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу и закону”.

– Тајност таквих уговора супротна је одредбама устава и закона. Нигде у свету комерцијални уговори нису изнад устава и закона – каже Шабић.

Уговор са Етихадом који Вучић и министри нису објавили иако су то берем пет пута обећали, морају да буду доступни јавности.
– Реч је и о Закону о концесијама и јавно-приватном партнерству који изричито предвиђа да се такви аранжмани нађу у регистру, али тог регистра нема – појашњава Шабић.

Љ. Ивановић – Вести

фото: Бета/Р. Ц./ДС, Бета/АВ/Н. П., Фонет/З.М.