Вучићева тродневна срамота у Москви

Путујући циркус Александра Вучића прошао је Москвом и, нажалост, вратио се у Београд. Тродневна представа завршила се само с неколико пропагандних петарди, без аплауза.

Вучић се у Русији провео тек мало боље него његов идол Наполеон пре два века. Обојица су се тамо упутили с великим амбицијама, али нису наишли на гостопримство. Додуше, актуелни српски цар бар је видео господаре Русије. А, с обзиром како се провео, боље би му било да ни до тих сусрета није дошло.

Српски политичко-привредни карневал, с пратећим ансамблом секретарица, пи-ар лепотица и сличних рекреативних објеката, већ на Шереметјеву је дочекан како следује – не као државна делегација, него као група туриста. Министри и тајкуни су три сата задржани на аеродрому, без ВИП третмана. Домаћини им нису организовали превоз, али допустили су им да сами бирају такси којим ће се упутити у Москву.

Пријем је приређен у Градској скупштини Москве, а не у згради Владе или некој другој федералној установи. Српске бизнисмене поздравили су заменик министра правде, заменик председника привредне коморе Русије и помоћник градоначелника Москве. После званичног дела, Руси су отишли, чак и преводиоци. Наши вајни тајкуни се нису унервозили. Сами себи су приказали своје промотивне филмове, да би, огладнели од узајамног честитања на фантастичним пословним успесима, отишли у ресторан. Нису приказивали филмове извесне Ружице из „Парова“, али Миломир Марић им је препричао како изгледа и шта све ради „Северина са Врачара“. Иза себе су оставили хаос какав Вучић виђа само ујутру, после журке код кума Башановића.

Иако је било предвиђено, руски премијер Дмитриј Медведев је првог дана посете одбио да се види са српским колегом. Кад је сазнао да је састанак отказан, Вучић је похистерисао као пред своје тајно венчање. Но, то је био тек почетак понижавања. Брутални атак на његову сујету догодио се кад су Руси из српске делегације издвојили Ивицу Дачића, Душана Бајатовића и Александра Антића и, као драге госте, одвели их у Кремљ.

Медведев и Вучић су се срели на форуму „Отворене иновације“. Шта га чека, Вучић је схватио још док су се руковали, кад му је Медведев подругљиво рекао:

– Мора да је код вас у Србији све одлично чим вам је цела влада овде…

У свакој шали има пола истине, у Србији можда не би било баш одлично, али било би много боље кад би цела српска влада остала у Русији. Рецимо, у Сибиру.

Уводно ћаскање руски премијер је искористио да опомене госта да није пристојно што се не одговара на телефонске позиве руских дипломата. С најтужнијим изразом лица, као да верује себи, Вучић је признао да је крив за тај проблем у комуникацији, али само зато што има стари модел мобилног телефона. Да се то не би понављало, домаћин му је дао смарт-телефон с добрим пријемом.

У званичном делу састанка, Медведев је предложио да активно учествују сви присутни српски министри. Престрављен, знајући какве ставове би изнели његови тзв. Нато-министри, Вучић је инсистирао да само он говори. Додворавајући се домаћину, говорио је на руском језику.

– Морам да Вас похвалим, добро говорите руски, али ипак Вам требају додатне лекције – рекао је Медведев.

Вучић је додатне лекције имао у Вашингтону, где му је наређено да одбије руски предлог о новом уговору којим се регулише статус „Руско-српског хуманитарног центра“ у Нишу. Иако је Србија пружила доказе Америци и Европској унији да се нишки аеродром „Константин Велики“ користи искључиво као центар за ванредне ситуације, за помоћ у гашењу пожара, приликом поплава или других непогода, Вучићеви западни спонзори су у страху да Руси тамо не подигну војну базу која ће бити пандан Бондстилу на Косову, где тренутно има око 12.000 НАТО војника. Европска унија је Србији поставила услов да, уколико жели приступ европском систему за ванредне ситуације, мора раскинути комплементарни уговор с Русијом. Српска Влада још није донела званичну одлуку по том питању, али Вучић је директно рекао Медведеву да је дошло време да се оконча рад РСХЦ.

Иако су већ навикли на Вучићев шарлатански начин вођења политике, Руси су изгубили стрпљење. Медведев му је дословно рекао да му га је више преко главе. На брзину је скратио разговор и замолио га да оде.

После тога било је јасно да ни о каквој озбиљној сарадњи Србије и Русије неће бити говора. Није договорен ниједан нови посао, није потписан ниједан нови уговор.

Да би прикрио катастрофалне резултате тродневне срамоте у Москви, Вучић је пласирао причу о споразуму о „Метанолско-сирћетном комплексу“ у Кикинди и панчевачкој „Петрохемији“, иако су ти послови договорени много раније. Пре две године, кад се први пут обрукао у Русији, Вучић је најавио добијање милијарду евра кредита за Железницу и куповину руских авиона, радарских система и противавионског оружја. Сада се сетио још једне милијарде евра и специјалних топова, које би, логично, Србија купила по тржишним ценама, без повластица. Следећи пут кад га Руси откаче, најавиће куповину подморница или већ тако нечег.

Тужна московска представа завршена је Вучићевим сусретом с Владимиром Путином. Иако су српски медији увелико најављивали тај спектакл, у руском председништву нису очекивали, нити су били заинтересовани за тај састанак. На крају, према одређеним информацијама, до састанка је дошло уз посредовање Емира Кустурице и Никите Михалкова.

И да Вучић није срушио мост одбијањем сарадње с руским центром за ванредне ситуације, Путин не би хтео да га види. Не због Вучића, него због Николића.

Приликом последње сусрета двојице председника, уместо да слуша Николићеву јадиковку, Путин му је дао празан лист папира и рекао:

– Напишите ми све шта вам треба: новац, инвестиције, технологија, опрема, било каква врста помоћи…

– Купите од нас 500 „фијата“ годишње – одговорио је Тома као из оног специјалног Вучићевог топа.

Тада је и Путин схватио оно што цела Србија одавно зна и трпи – да су српски државници безначајни паразити којима је ситна провизија важнија од државног и националног интереса.

У кратком разговору, руски император је уживао посматрајући како се Вучић зноји и муца, покушавајући да изврда одговор на питање о поглављу 35 и ултиматуму да Србија призна албанску државу Косово.

Александар Вучић се лоше провео у Вашингтону, још лошије у Москви, пријатељи из Немачке раскринкали су га уценом за прикључење ЕУ, а пословно-мафијашки партнери из Црне Горе и Уједињених Арапских Емирата гласањем за пријем Косова у Унеско. Једини дипломатски успех направио је у договору са Папуа Новом Гвинејом.

После свих претпљених понижења, ако икада умре, Вучића би требало сахранити усправно, да бар једном не буде на коленима.

Предраг Поповић

КЊИГЕ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702