Вучићева визија Србије: Лаза повећава порезе и распродаје остатак породичне сребрнине, привреду води Ђинђићев директор за тендере

Лазар Крстић је прихватио функцију министра финансија у Влади Србије. Договор је пао на дискретном састанку свестраног вицепремијера Александра Вучића са младим стручњаком о коме се говори као о “спасиоцу Србије”, “чуду од детета”, “младом научнику из дијаспоре који би да се одужи отаџбини.”

– Договорили смо се о месту министра финансија, које ћу ја преузети у реконструисаној влади. Сада разговарамо о програму и следећим корацима које треба преузети – рекао је Крстић.

Ако је судити о том програму, односно о ономе што је млади Крстић понудио Вучићу, Србију не очекује ништа ново већ старе идеје које су пре Крстића гурали и његови претходници, од Млађана Динкића, преко Мирка Цветковића и Дијане Драгутиновић, па опет Динкића.

Под један, Крстић је најавио “нулту толеранцију код наплате пореза”, а наводно и издавање обвезница од још милијарду долара за колико ће се повећати и државни дуг. Друго, планира продају 179 друштвених фирми у реструктурирању до јуна идуће године. Под три је продаја “златних кока” – Телекома, Чачанске банке, рудника Ресавица (оног за ког министарка енергетике тврди да није за продају) и Дунав осигурања. Крстић би да мења и пензиони закон како би се стаж продужио. У реформи здравственог система вундеркинд би да поотпушта немедицинско особље и запосли више лекара. Такође би да обнови аранжмане с ММФ и Светском банком и под седам – мантра свих српских политичара – “стварање бољег привредног амбијента за инвеститоре”.

Какве идеје, такве и реакције, па се већ у стручним круговима говори како би Лазар Крстић услед неискуства у политици и државној управи, могао убрзо бити потрошен. Штавише, у шалама на интернету му је већ наденут надимак Лаза камиказа.

[quote]

Од Петнице до Јејла

Крстић је родом Нишлија, а након што је као ђак генерације матурирао у гимназији “Бора Станковић”, примљен је на амерички универзитет Јејл и тамо добио стипендију од 42.500 долара. Као ђак у Србији, био је и полазник научне станице “Петница”, где је и сазнао од старијих како би могао да конкурише за стране факултете. На Јејлу је био један од оснивача Друштва европских студената, а примљен је и у братство “Делта Капа Епсилон”, чији су чланови били и амерички председници – син и отац Џорџ Буш. Поред њих, ту су се школовали и Џералд Форд и Бил Клинтон.
На Јејлу је 2007. дипломирао у области математике, етике, политике и економије. Исте године је започео каријеру у консултантској куци “Мекинзи” као финансијски експерт

[/quote]

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду каже да “нема ништа против да се том младом стручњаку да шанса”, али указује на то да смо у прошлости имали и бољих и искуснијих људи из иностранства, попут Драгослава Аврамовића и Милана Панића “које нисмо успели најбоље да искористимо”.

– Брзо смо, такође, потрошили и младе људе попут Божидара Ђелића, о којем део јавности нема позитивно мишљење, као и Вука Јеремића – коментарише Савић.

Мирослав Прокопијевић из Центра за слободно тржиште, сматра да Лазар Крстић није добро решење јер му недостаје искуство с јавним финансијама и политичка подршка, “јер се ова коју има лако може повући”.

– Крстићев програм рада је тако направљен да се избегну структурне реформе, а то је у Србији главни проблем. Од појединачних мера из његовог програма, погрешно је надати се да нулта толеранција у наплати пореза може да донесе брзе резултате, јер наплата не може нагло да се побољша – сматра Прокопијевић.

Он оцењује да је прогресивно опорезивање “пљачкашко” и да ће још више подстаћи избегавање пореза, те смањити мотиве за инвестиције.

– Речју, Крстићев предлог је лош и противречан, а његов избор од стране СНС-а је израз околности да ниједан економиста од угледа не би хтео да се прихвати тог посла. Ако Крстић или неко сличан буде изабран, све ће се брзо и неславно завршити – закључује Прокопијевић.

У Србији се “не гине” од посла

Ни не слутећи да ће доћи у позицију да му се “жеља” оствари и да се врати у Србију, Лазар Крстић је у разговору за један интернет портал дао у најмању руку интересантну изјаву: “Некако ми је боље да радим и живим у Србији за 6.000 евра годишње, него да гинем од посла у Америци за 60.000 долара годишње”. Видећемо да ли је Крстић и даље при томе да ради за 500 евра месечно, али је далеко више за бригу теза да би радије у Србију “јер у Америци мора да гине од посла”. Да ли то значи да у Србији неће?

Дечко не може направити Немачку

Привредни амбијент не зависи искључиво од једног министра нити министар финансија, макар и са Јејла, може од Србије да направи Немачку, каже Иван Андрић, посланик Либерално демократске партије.
– Уколико не постоји политичка подршка и заједнички план, Лазар Крстић неће моћи да реформише Кркобабићев ПИО фонд, промени Дачићеву визију партијских државних предузећа или да објасни Бачевићу колико је ненормална идеја канала до Солуна – истакао је Андрић.
На питање да ли уопште треба у Србију доводити странце и да ли један човек може да промени карактер економске политике, Андрић каже:
– Политичари се не смеју скривати иза експерата да би избегли одговорност за потенцијални крах.

Мало светлије ствари гледа економиста Данијел Цвјетићанин који истиче да би било позитивно да млади стручњак попут Крстића постане министар.

– Млади треба да иду напред и да вуку конце економске политике, не можемо ми стари да издржавамо унуке – сматра Цвјетићанин.

Вучићев Мали води привреду

Један од најближих Вучићевих сарадника постаће вероватно министар привреде. Синиша Мали се посебно доказао добро вођеним преговорима између владе и арапске комапније Итихад око формирања Ер Србије.
Синиша Мали је у тиму Вучића и игра главну улогу када су финансијски сектор и привреда у питању. Иначе, у његовој биографији стоји да је завршио Економски факултет у Београду, магистарске студије на Вашингтон универзитету у Сент Луису, док је докторат бранио на београдском Факултету организационих наука.
У наизглед беспрекорној биографији у очи упада податак да је управо господин Мали био директор за тендере у Агенцији за приватизацију и то баш у периоду од 2001. до 2003. године, када су на челу Агенције били најпре Владимир Чупић (бивши директор Хипо Алпе Адриа Банке, а садашњи АИК Банке) и бивши премијер и министар финансија Мирко Цветковић. У том периоду склопљени су и штетни консултантски уговори са Дилојт и Туш, те Цес Меконом Звонка Никезића.
Према подацима које је објавио ЦИНС у периоду када је Мирко Цветковић био директор Агенције за приватизацију, раскинуто је 550 уговора, највише од формирања Агенције. И тада је Синиша Мали био Директор за тендере у Агенцији.

Вести