Од када је дошао на власт, Александар Вучић је у неколико наврата најављивао рат против мафије, који се, изузев спорадичних хапшења, никада није догодио, док су паралелно испливавале везе државних функционера и криминалаца. Иако постоје јасни докази уплетености актуелног режима у криминалне афере, надлежне институције не реагују.
Пандорина кутија се још није отворила, док се свака назнака да би то могло да се догоди и да на површину исплива позадина криминалних афера, у које су умешани људи из врха власти, сече у корену – пре свега скретањем пажње јавности на друге теме и политичким притисцима на институције које би морале да реагују.
Пет криминалних афера власти
Он је својевремено испричао да му је хулиган Александар Видојевић, познатији као Аца Рошави, рекао 2017. године да ће му он бити веза са председником Србије.
„Видојевић ми је рекао да Шеф, тако смо звали Вучића, има велики проблем на Партизановој трибини, који је настао услед мог одласка у притвор 2016. године. Да Андреј, брат Александров, има контролу над навијачком групом ‘Алкатраз’, али да они немају снаге да изнесу ништа ту, да контролише и део трибине навијача под називом ‘Кимијевци’, али да они само троше паре и не доприносе ничему, а да заправо немају никакву контролу. Идеја је била да се направи нова навијачка фракција која ће све то ујединити да би ситуација била као на Звездином стадиону. (…) Ми смо то урадили.“
Поменута „Савамала“ још једна је афера која никада није добила конкретан епилог. И даље се не зна ко је наредио полицији да не реагује и како је могуће да нико из врха тадашње градске власти није знао за акцију. Према тврдњама Марије Мали, бивше супруге Синише Малог, некадашњег градоначелника престонице и актуелног министра финансија, један од Вучићевих најближих сарадника и те како је знао шта се догађало у Херцеговачкој.
„Испричао је то као најобичнији догађај: ‘Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи усред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио’“, пренела је она речи свог супруга у интервјуу за КРИК.
У ову аферу, према открићима независних истраживачких медија, био је умешан и актуелни министар одбране, а некада полиције, Небојша Стефановић, а читав случај сеже и до бивше секретарке МУП-а Дијане Хркаловић, као и министра Николе Селаковића и самог председника Вучића.
Једини осуђени у овом случају, полицајац Горан Стаменковић навео је да су га људи из врха власти натерали да призна кривицу за рушење, да му је Хркаловићева претила, али и да га је Вучић слагао и да му није испунио обећања око легализације имовине, која су му дата кад је преузео кривицу.
Без одговорности људи блиских власт и председнику за „Крушик“, убиство Ивановића и „Јовањицу“
Афера „Крушик“, односно прича о нелагалној трговини оружјем, у којој је, како се тврди, био умешан Бранко Стефановић, отац бившег министра полиције, а сада одбране Небојше Стефановића, добро је протресла Немањину 11.
Да се отац министра полиције Бранко Стефановић бави препродајом оружја прво је објавио НИН.
Како се затим открило, у тим пословима, отац министра полиције је заступао приватну фирму ГИМ. То предузеће је имало привилегован положај у односу на државне фирме. Толерисала су му се чак и дуговања. Умешаност свог оца у трговину оружјем министар Небојша Стефановић је упорно негирао. Због откривања афере „Крушик“ и криминално-корупционашких комбинација власти у тој фирми, тајно је ухапшен узбуњивач Александар Обрадовић. Пуштен је да се брани са слободе након великог притиска јавности. Претходно је у београдском Централном затвору провео више од три седмице, а затим је три месеца био у кућном притвору у Ваљеву.
Радоичић радо виђен гост на државним пријемима
Више од четири године је прошло од убиства политичара с Косова Оливера Ивановића, који је ликвидиран са шест метака у леђа. До данас, ни Београд ни Приштина, нису открили ни ко је убица, ни ко је налогодавац тог злочина. Међу оптуженима за убиство нашли су се и бизнисмени блиски СНС и финансијери Српске листе Милан Радоичић и Звонко Веселиновић. Међутим, они су успели да измакну специјалним снагама косовске полиције и, како се испоставило, побегли су у централну Србију.
Радоичићу и Веселиновићу су америчке власти недавно увеле санкције, а у образложењу, између осталог, помињано је и убиство Ивановића.
Радоичић је у неколико наврата, након убиства Ивановића, био чак и у највишим државним институцијама – Председништву и Скупштини Србије. Да су блиски са њим, нису крили ни највиши државни функционери.
Он је у централној Србији ослобођен сваке одговорности, уз образложење да је прошао полиграф, а међу онима који су га ватрено бранили био је и сам председник Вучић.
Вучић постао адвокат Колувије
Вучић се није либио да брани и осумњиченог нарко-боса Предрага Колувију, тврдећи да власник највеће плантаже марихуане у Европи није учинио претерано страшно дело, те да би био слободан као птица да је пристао да прича како је повезан са властима.
Међутим, овај случај је несумњиво један од типичних примера организованог криминала, који сам по себи није могао да постоји без подршке највиших државних и безбедносних структура. Јер, тешко је поверовати да би толика количина индијске конопље у различитим облицима, а која се мери тонама, могла да постоји и да се узгаја, а да држава о томе не зна апсолутно ништа. Власник „Јовањице“ Предраг Колувија имао је дозволу за узгајање индустријске конопље за медицинске сврхе, а истовремено је био члан државне делегације која је путовала по свету и рекламирала органске производе. Не треба заборавити и чињеницу да се поступак „Јовањица 2“ води против припадника БИА и ВОА, због тога што су обезбеђивали Колувијино имање, као ни то да су фукционери власти, попут Александра Вулина и Зорана Бабића, радо боравили на имању „Јовањица“.
