Вучићев кум Микан, директор с наногицом, Миодраг Стеванић, бивши директор Туристичке организације Чачка, недавно је постављен на место управника заштићеног подручја Овчарско-кабларска клисура. То би био одличан кадровски потез кад би Стеванића везали пред манастиром Никоље. Страни туристи би могли да га разгледају и чуде се како је без школе, али с подебљим кривичним досијеом, успео да постане симбол напредњачке власти у Чачку. Мистерија би се разјаснила кад би му се око врата обесила табла с натписом „Вучићев кум”.
Изреку „победа има стотину очева, пораз је увек сироче” Стеванић је прихватио као животни мото још пре 20 година, кад је био посланички кандидат Српске радикалне странке. Међутим, и тада је знао да нико није важнији од кума. У то време, током изборне кампање, упознао је Александра Вучића и одмах схватио да у њега вреди инвестирати новац, време и емоције. Парама, зарађеним у свом дисконту „Фонтана”, Микан Стеванић је плаћао радикалске заставе и банере, којима је окитио цео Чачак, па и пут до села Зеоке, до тазбине у коју је водио младог генералног секретара СРС-а. Фасциниран Микановим полтронством, Вучић није могао да одбије молбу да се окуме.
Десет година касније, Вучић је кума Микана запослио у свом дневном листу „Правда”, да би га, после склапања коалиције СРС – Нова Србија у Чачку, убацио у директорску фотељу Туристичке организације Чачак. Питомог карактера, са смешном фризуром „фудбалерком”, а ла Мехмед Баждаревић, Микан Стеванић је доказао да је прави вучићевац. Расипао је туђе паре, проводио се, запошљавао страначке кадрове, намештао набавке и организовао привредни криминал. Иако се на време одрекао радикализма и прешао у Српску напредну странку, чак ни напредњаци нису могли да трпе његов криминогени начин руковођења ТОЧ-ом.
Скупштина општине Чачак основала је Анкетни одбор, који је 2013. открио бројне неправилности у Стеванићевом раду. Утврђено је да је на службена путовања у Србији и иностранству трошио више од 20.000 евра годишње. Путне трошкове је обрачунавао сам, а документација је изнета из фирме. За три године директоровања ТОЧ-ом потрошио је 6,3 милиона динара на путовања, исплаћено 196 девизних дневница, вредних 10.564 евра и 2.025 долара.
• – За те три године 13 пута сам ишао на службени пут у иностранство, али нису то била луксузна путовања већ вишедневне вожње аутомобилом. На име девизних дневница примио сам укупно 3.900 евра, дакле мање од 50 евра по дану. Сва путовања била су предвиђена планом рада установе, који је усвајала Скупштина града – бранио се Стеванић.
Куповину туристичког воза поделио је на два дела, прво је купио вучно возило, затим вагоне. На тај начин избегао је законску обавезу да распише тендер, па је непосредним договором с продавцима из Сремске Каменице утврдио посао вредан 5,9 милиона динара. Цела акција је завршила комплетним фијаском. У Извештају радне групе о стању у Јавној установи ТОЧ од 1. априла 2013. наводи се да у периоду у коме је туристички воз радио полуилегално, без дозвола градске власти, није остварен приход који би покрио трошкове плате возача, горива и одржавања.
Спорна је и Стеванићева инвестиција у „златни тоалет”, изграђен на 65 квадрата, а пројектован и плаћен као да има 90. Цена објекта је износила 4,8 милиона динара, без ПДВ-а.
Ревизорска комисија је установила да је ненаменски утрошено 28 милиона динара буџетских средстава и да ТОЧ дугује више од три милиона динара неплаћених пореза и доприноса. Приликом примопредаје дужности директора, утврђено је да Стеванић иза себе оставља обавезе према добављачима од 7.557.007 динара, за заостале и неисплаћене плате 5.346.707 динара и још 611.920 динара дугова по уговорима о привременим и повременим пословима.
Због сумње да је извршио више кривичних дела злоупотреба службеног положаја, којима је себи и другима прибавио имовинску корист од око четири милиона динара, Миодраг Стеванић је ухапшен 5. фебруара 2014. године. Одређен му је притвор од 30 дана. Драгомир Савић, његов наследник на месту директора ТОЧ-а, подигао је пет кривичних пријава против Стеванића, као и претње које је добио због тога. Тужбе су наставиле да се нижу и до средине 2016, кад је ТОЧ захтевао да надокнади штету од 2,7 милиона динара за ненаменски потрошено гориво и невраћене аконтације за службена путовања у иностранство. Упоредо с тим, Виши суд у Ужицу запленио је и забранио дистрибуцију фотомонографије „Са Каблара и Овчара”, коју су приредили Владимир Мијаиловић и Бранка Вучићевић-Вучковић, аутори 180 фотографија и пратећег текста. Монографија се толико свидела Стеванићу, да ју је објавио под својим именом, као да је он аутор.
Није познат епилог свих судских поступака против Микана Фонтане. Зна се да га је Виши суд у Чачаку у предмету К. 20/14 осудио на 8 месеци затвора.
После свега, Микан Стеванић је именован за управника Заштићеног подручја „Овчарско-кабларска клисура”, супруга ради у Градској стамбеној агенцији, њихов син Милош је недавно постављен на место директора Спортског центра „Младост”, а снаха је добила посао у Градској управи за финансије. Наравно, сви су на последњим изборима с по 40.000 динара подржали кампању Александра Вучића.
Личним примером Миодраг Стеванић је доказао да је у напредњачкој Србији кумство с владаром јаче од закона и правде.
М. Хаџић, Таблоид
фото: Озонпрес
