Како би јавности у Србији, али и у иностранству, с једне стране, замазао очи сликом о демократији и парламентарном животу, а са друге ефикасно могао да вређа и клевета политичке противнике, Александар Вучић је у парламент Србије истурио својеврсне “дворске луде” спремне да на сваки његов миг кидишу на сваког ко се усуди да критички промишља о његовој власти.
Парадоксално, иако живимо у вишестраначкој парламентарној демократији, у Србији не постоји парламентарна опозиција. А никада у историји Србија није имала живописнији парламент од актуелног, састављеног искључиво од представника власти. Чак и у доба једностраначког законодавног тела у доба социјализма, постојале су расправе, дебате, дискусије о битним државним питањима, док се данас само читају хвалоспеви Александру Вучићу.
Парламент Вучићу служи искључиво као институција коју формално мора да испоштује да би показао како поштује уставност и законитост, а одлуке доноси искључиво он сам. Зато је Вучић одлучио да парламент употреби као пропагандно средство. Напунио га је својеврсним политичким пајацима, прелетачима, људима без политичког и радног искуства, људима са сумњивим дипломама, уцењенима…
Небојша Бакарец – Прелетач из ДСС, познат по томе да је промовисао књигу Предрага Поповића „Политичка фукара – морални портрет Александра Вучића“. Данас је Бакарец један од најагресивнијих бранитеља Вучића, а позивао је и на ликвидацију опозиционих представника по угледу на руски модел.
Марјан Ристичевић – Спреман да изговори све што би се у народу рекло да не би „пас маслом“. Тачније, све што не сме Александар Вучић. Одликује га примитивни и простачки речник и спреман је да нападне сваког на ког му газда укаже.
Марко Атлагић – Важи за нешто углађенију верзију Ристичевића. Познат је по нападима на Јелисавету Саблић, владику Григорија и Драгана Бјелогрлића, а не пропушта ниједну прилику да укаже како је Вучић најбољи, најпаметнији, најмудрији, најспособнији…
Лука Кебара – Јавност га доживљава као изгубљеног у времену и простору. Сриче написане му хвалоспеве Вучићу, неправилно употребљава термине („криминалитет“), покушава да говори кинески…
Сандра Божић – Позната као колегиница појединих припадника Беливуковог клана. Прославила се чувеном изјавом да Мариника Тепић поседује стан од 1 хектара. Успела да преко страначких веза запосли ћерку, па то одрађује бруталним уличарским нападима на опозицију.
Невена Ђурић – Добила је шансу да се покаже у ТВ дебатама, у којима је по угледу на своје колеге причала о свему само не о ономе што је тема, што се веома допало Вучићу па је поставио чак на потпредседничко место у странци.
Јанко Лангура – Бивши голман нижеразредног клуба. Вучићу се свидело како се сукобио са Бошком Обрадовићем, па га је ставио на парламентарну листу. Важи за нешто сировију верзију Луке Кебаре, а делује искључиво по наређењима.
Дарко Глишић – Кум Александра Вучића и главни оперативац СНС. Јавно је признао да не разуме појам демократије и да је то за њега апстрактан и наметнут појам. У јавности важи као „човек црних џипова и сигурних гласова“.
Миша Вацић – Није имао среће да уђе у парламент, иако му је сам Вучић формирао партију. Као екстремни десничар, представља везу Вучића са прошлошћу за којом жали. Вацићева „Српска десница“ слови за милитантно крило СНС, спремно да на сваки миг крене у физичке обрачуне.
Симо Спасић – Осуђени силоватељ, којег Вучић користи као свој мегафон. Добија задатке да омета наступе опозиционих првака на отвореном простору. Једва саставља две реченице, али су му пуна уста Вучића.
Жика Гојковић – Смењени председник ПОКС-а, којем је тек пар делова процента фалило да седне у посланичке клупе. Налази се на Вучићевом казану, јер је од 2013. члан одбора директора „Мтел“-а, ћерке фирме Телекома у Црној Гори.
Милица Стаменковски Ђурђевић – Председница крајње десног покрета „Заветници“, лепша верзија Мише Вацића. Упркос томе што јој је Вучић сакупљао потписе за кандидатури на изборима, није успела да уђе у парламент, али је остала верна служби Вучићу да апсорбује десне незадовољнике у СНС.
Војислав Шешељ – Политички отац Александра Вучића, којег је преварио и напустио, па кад је по повратку из Хага Шешељ запретио да ће обелоданити истину о њему и Николићу, почео је да плаћа Шешељево ћутање и отвори му медије у којима ће овај моћи да га хвали.
Војиславу Шешељу, као Вучићевом политичком оцу, дозвољено је и да колима дође испред улаза у Палату правде Војиславу Шешељу, као Вучићевом политичком оцу, дозвољено је и да колима дође испред улаза у Палату правде
Ненад Чанак – Војвођански аутономаш и сепаратиста, којег су сви сарадници напустили, па му као једини спас остаје да умерено хвали Вучића и његову политику, а да га овај плаћа и показује како је толерантан према различитостима.
Чеда Јовановић – Исто као Чанак, напуштен од свих, партија у распаду, ни 1% није успела да освоји на изборима, па као дављеник који се хвата за сламку спаса упоређује Вучића са Ђинђићем, а овај му отвара врата својих медија.
Зелени 90 – Лажна еколошка организација која служи Вучићу да покаже како брине о екологији и заштити природне средине, поготово у светлу еколошких протеста.
