Већини жена које су пред пензијом, и које су се помириле с тим да би у пензију од 1. јануара наредне године могле да иду још старије него сада, с 63 године, можда се и осмехне срећа да се актуелни пензијски закон не измени на њихову штету. То би значило да би поменутог датума у пензију одлазиле као и до сада са 60 година, а до тада и раније.
Упитан да ли ће од 1. јануара 2015. доћи до пооштравања услова за одлазак у пензију, како се то месецима најављивало, Зоран Милошевић, помоћник министра рада за пензија, каже за „Политику”, да је још увек рано говорити о конкретним решењима, јер се анализирају различите опције.
– Неопходно је пажљиво измерити све предлоге, њихове последице и економске ефекте и определити се за опцију која је прилагођена нашем друштву. Један од праваца реформи је управо прилагођавање система демографским променама (продужавању животног века и старењу становништва), које узрокују повећање броја пензионера и продужење периода током кога се прима пензија, каже он.
Прилагођавање система овим променама се пре свега спроводи кроз пооштравање услова за пензионисање, односно подизање старосне границе. Иако је ова мера непопуларна, актуелна је у већини европских земаља, јер се суочавају са сличним изазовима.
На питање да ли очекује да ће се пензије сa следећим редовним усклађивањем од 1. октобра смањити, како је то првобитно рекао и министар финансија Лазар Крстић, Милошевић верује да ће влада, имајући у виду да су пензије релативно ниске и да око 915.000 пензионера (што је 53 одсто укупног броја), прима пензију до 24.000 динара, предузети све како би избегла ову меру. У сваком случају о овоме се још није разматрало на влади, каже он.
С обзиром на то да са растом трошкова живота пензије све више губе на реалној вредности и да је њихово учешће у просечној заради сада на око 55 одсто, а да ММФ инсистира на 43,3 одсто учешћа у просечним платама, Милошевић каже, да ће и даље учешће пензија у зарадама зависти од економске ситуације. До пре три године пензије су се ванредно усклађивале сваки пут када падну испод 60 одсто.
– Нажалост, у условима ниског раста БДП и запослености, високог буџетског дефицита и мањка пара у каси ПИО фонда који се покрива дотацијама из буџета, да би се пензије редовно исплаћивале, тај предлог (да учествују с 60 одсто у просечној заради) у овом моменту није реалан, објашњава наш саговорник.
Пензије ће расти као и зараде у јавном сектору, у складу са могућностима буџета и економском ситуацијом у држави. Побољшањем економске ситуације у земљи створиће се и услови за поправљање економског положаја пензионера, додаје Милошевић.
Он објашњава да ниједан пензијски систем не може да функционише у слабој економији, те је подизање нивоа запослености кључна мера у циљу превазилажења дефицита у каси ПИО фонда.
Све развојне мере које влада планира да спроведе требало би непосредно да се одразе на побољшање односа броја запослених и броја пензионера, као и на раст прихода фонда.
С обзиром на то какав је актуелни дефицит у Фонду ПИО и потребу да се предузму мере за смањење тог дефицита, неопходно је сагледати имовину фонда, начин и трошкове њеног коришћења, закључује Милошевић.
