Синоћ је у Палати Србија било свега, осим онога то би свако нормалан очекивао на једној инаугурацији једног председника државе – заклетве.
Полагање заклетве не само да је саставни део, већ је најбитнији, најсвечанији, централни моменат председничке инауграције јер сам тај израз подразумева свечано преузимање неке дужности, увођење у звање, започињање. Ничега од тога није било синоћ у Палати Србија јер је председник Александар Вучић заклетву положио 31. маја. Све се одиграло у скупштинсој сали, када је Вучић положио десну руку на Устав, испод којег се налазила верна копија Мирослављевог јеванђеља, и изговорио:
“Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности”.
У западним земљама је управо полагање закетве најважнији део свечане инаугурације, па смо тако недавно имали прилику да пратимо како Доналд Трамп полаже заклетву, док му се Меланија мршти иза леђа. Након тога следи свечаност за све званице и то је то. Сад сте председник, нема више славља, идите на посао.
Код нас, из непознатог разлога, полагање заклетве и инаугурација нису исте ствари. Код нас се заклетва полаже малтене месец дана пред свечани догађај на који долазе високи званичници, певаљке и пропали политичари. Није Вучић први који председничку фотељу слави два пута – Николић је такође одвојено полагао заклетву, а тек касније организовао нешто што називамо инаугурацијом.
Заклињање да ћете радити у најбољем интересу народа који вам је поверио гласове у огромној већини земаља сматра се неизоставним делом инаугурације. Зато не би требало да нас чуди ако се сви ти силни изасланици са Запада врате кућама мислећи се у себи “Боже, што су ови Срби чудан народ, председник уместо полагања заклетве на инаугурацију довео трубаче”.
Извор: Ноизз.рс
