Са суђењем Доминик Строс Кану, некадашњем шефу Међународног монетарног фонда и делу увезеног саветничког тријумвирата српске владе, упознат је цео свет, али је његов ангажман и учинак у Србији, потпуна непознаница указују домаћи стручњаци, као ни да ли још саветује премијера, саговорници “Вести”.

Строс Кан је ангажован 2013. са бившим аустријским канцеларом Алфредом Гузенбауером и некадашњим италијанским шефом дипломатије Франком Фратинијем, а од те до краја прошле године јавни дуг Србије је порастао више од две милијарде евра. У децембру прошле године стигао је на 22,76 милијарди евра и био 480 милиона већи у односу на новембар. Осим што су плате и пензије смањене за десет одсто, динар ослабио према евру, јавни дуг је дошао на 70,9 одсто бруто домаћег производа, а црне прогнозе Светске банке за текућу годину говоре да ће Србија бити једина држава у региону са негативним растом БДП-а.

Тајна новац и учинак

Политички аналитичар Зоран Стојиљковић сматра да треба сву памет користити за излазак из системске кризе која у Србији траје четврт века.
– Власти у Србији су недовољно склоне да пређу преко партијске идеологије и ангажују домаће стручњаке, па су странци од кредибилитета добродошли као помоћ. То показује велике напоре да се нешто уради, али за јавност не сме да буде тајни, ни по питању трошкова за њих који иду из буџета, ни услова под којима су ангажовани, као ни по питању ефеката њиховог рада – рекао је Стојиљковић.

Можда би Србија и више била задужена да нема иностране саветнике, тумачи како каже, помало цинично стручњак за инострана улагања Милан Ковачевић истичући да Влада Србије по питању рада увезених странаца, преферира нетранспарентност.

– Зато се и не зна шта раде страни саветници и да ли су ефективни, али знамо да се суди Строс Кану због сексуалне афере, мада је већ био ослобођен, као што знамо и да у Србији воле потентне мушкарце – тумачи шаљиво наш саговорник указујући да је долазак Строс Кана као и остале двојице саветника био и у њиховом интересу, али и у циљу отварања Србије ка свету.
Он додаје да је и самом премијеру Александру Вучићу било од користи да довођењем стручних странаца скине са себе наслеђе радикала.

– Да ли су Строс Кан, Гузенбауер и Фратини, заиста били саветници то не знам, јер се јако мало о њима чуло у јавности, али не верујем да су били нарочито ефективни. Ја сам у надзорном одбору стране компаније, па ми је јасно да се некада узме човек због форме која је корисна за јавност, а не због суштине, а Вучићу је у време када их је ангажовао била важна управо форма – оценио је Ковачевић.

Колико је српска власт слушала странце саветнике, толико је добро одрадила и посао у Србији, истиче Александар Стевановић, саветник бившег министра привреде Саше Радуловића који је радио у Влади када су стигли саветници.

Он акцентира да је проблем и настао управо зато што мишљења тих страних стручњака нису уважена, а првенствено сугестије познатог Француза.

– Строс Кан је имао врло разумне идеје и да је послушан сада не би били у овој позицији у којој смо – каже Стевановић и додаје да се после два месеца медијске помпе о доласку крупних имена из ЕУ, они више нису ни појављивали, па је та прича, према његовим мишљењу завршена.
Александар Вучић је довођењем странаца звучног имена, према оцени аналитичара Душана Јањића, калкулисао са такозваном видљивошћу Србије у свету и порастом њеног међународног рејтинга.

Премијер да учи од Сиризе

– Било би добро да Вучић уз реконструкцију Владе, рашчисти простор око себе да му се не био поновио инцидент попут изјаве о Сиризи, јер га очито неки саветници нису обавестили да је грчки победник имао контакте са Светском банком и ММФ-ом и пре избора. Сириза је за те институције и ЕУ опасна, јер показује да је њихова филозофија пропала и да је потребна комбинована државна интервенција са дозом националног суверенитета. Неће да да луку Пиреј, што је у немачком интересу, а хоће да плати дуг без камате на камату – каже Душан Јањић који сматра да Вучић од Сиризе може да учи.

– Они су повезани са моћним институцијама и вероватно је био циљ да нешто ураде на везама са Светском банком, али и владама земаља из којих долазе, јер рецимо Гузенбауер је из Аустрије, а зна се за проблеме које имамо са Хипо банком. Показало се да и не значи да су радили оно за шта су доведени, а можда је било обећања и да доведу неке компаније у Србију – каже Јањић, објашњавајући да прича у домену калкулација, јер је њихов рад није био на увиду јавности.

Увезени саветници су, сматра наш саговорник, из “погрешног филма” неолибералне економије и монетарно-финансијске политике.

Нису дошли на лепе очи

Александар Стевановић, указујући на непознанице о ангажману стручне тројке, између осталог и да ли су плаћени за рад, напомиње да нико тог стручног калибра не долази у Србију ради сопствене промоције.
– Нарочито Строс Кану, без обзира на аферу и суђење, није референца да је саветник у Србији, већ је то за њега пад с коња на магарца. Фратини има своје занимање, адвокат је, а Гузенбауер је од одласка из политике саветник и као такав је оставио трага, мада су различита мишљења, да ли позитивног или негативног – каже Александар Стевановић.

– Некомпетентни су за наше проблеме, јер ту економију морамо да коригујемо због пљачкашке приватизације и харања европских банака – објашњава Јањић указујући да зато нису ни могли да помогну да Србија искорачи из кризе, већ евентуално да мање пропадне и јефтиније прође.

Канцелар са најкраћим мандатом

Франко Фратини је био шеф италијанске дипломатије у време док је бизнисмен Силвио Берлускони оптужен за “секс аферу” водио владу, а Гузенбауров долазак у Владу Србије пратила је прича да је он био канцелар са најкраћим мандатом у послератној историји Аустрије. За Строс Кана је речено да ће три месеца радити бесплатно за Владу Србије, а једини је Фратини казао да неће узимати новац јер као судија основног суда у својој земљи не може да буде плаћен у другој држави.

Обична муштерија или макро?

Каква реклама за Србију! Извештавајући јуче уочи почетка процеса Доминик Строс Кану, осумњиченом за учешће у подвођењу проститутки, најгледанији француски ТВ медији као БФМ-ТВ пуштали су кадрове који илуструју његову каријеру након политичког пада 2012. године, а на којима се између осталог рукује са премијером Србије Александром Вучићем.

“Дворским сплеткама” до шефа ММФ

На место директора ММФ-а пре свега је дошао због “дворских сплетки”, а не због стручности. Наиме, тадашњи председник десног центра Никола Саркози желео је да га се отараси као опасног ривала са левице и послао га у Њујорк уз резерве људи из ЕУ који су пристали тек на инсистирање Париза.

Париски “Л Монд” томе је додао оцену да је Строс Кан наводно у улози саветника Владе Србије “помогао да се реструктурира српски дуг”. Аутори овог текста не кажу на основу којих података и извора су дошли до овог закључка.

У средишту пажње у Француској јуче је било питање да ли је Доминик Строс Кан знао да су девојке са којима се састајао насамо или на групним оргијама – професионалне проститутке или не ?

Од овог питања зависи да ли ће бивши директор ММФ- а и садашњи саветник Владе Србије бити кажњен за учешће у подвођењу или ће бити ослобођен као обична “муштерија” проститутки што у Француској није кажњиво. Процес ће трајати три недеље, а јучерашње отварање пратило је скоро 300 новинара.

Адвокати Строс Кана тврде да он није знао да се састаје са плаћеним проституткама и да то потврђује чињеница да их он никада није плаћао.

Тужиоци међутим тврде да је Строс Кан врло добро знао да је реч о “професионалкама” и да чињеница да их није плаћао управо говори о томе да је учествовао у организованом подвођењу. Ако би се доказали наводи тужиоца, Строс Кан би могао да добије до десет година затвора и да буде осуђен на новчану казну до милион и по евра.

Д. Декић – Вести

фото: Бета, АП