Након 21. јуна 2020. и окончања избора са сумњивим легитимитетом у Србији (распоред посланичких места је објављен пре података о излазности) режим Ђукановића је појачао репресију над свештенством СПЦ, опозиционим партијама и грађанима. Дан након завршетка избора у Србији, режим Ђукановића је привео 82-годишњег митрополита Амфилохија у ЦБ Подгорица. Митрополит је саслушаван пуних 6 сати. Тужилац Боричић је, у стилу садистичких иследника са Голог отока, шест сати митрополиту понављао иста питања. Истог дана је угледни барски протојереј Јован Пламенац саслушан у ЦБ Бар . Младом улцињском протојереју Синиши Смиљићу је наложено да до другог јула напусти Црну Гору иако је петицију за његов останак потписало 1.000 грађана Улциња, укључујући и Албанце исламске и католичке верописповести. Пљевајском протојереју-ставрофору Саши Јањићу је наложено да напусти Црну Гору, као и игуману манастира Златеш Николају Стаматовићу, свештеницима Мирославу Михаиловићу и Сави Вукајловићу.
Мило Ђукановић је у интервју за ХТВ прогласио СПЦ у Црној Гори за средњовековну организацију иза које наводно стоје великосрпске снаге. Директор полиције Вељовић, иначе београдски студент, је мирне литије окарактерисао као „напад на уставно уређење“.
Репресија режима ескалира 24. јуна у Будви. После поклича премијера Марковића („за 15 минута ћемо решити ситуацију у Будви“) полиција је ухапсила легално изабране и легитимне функционере Општине Будва: Марка Царевића – председника општине, председника Скупштине општине Крста Радовића, потпредседника општине Драгана Краповића, одборнике Ђорђија Вујовића, Ђорђа Прибиловића, Крста Рађеновића (из Демократске партије, ДФ и СНП), шефа Царевићевог кабинета Николу Јовановића и менаџера општине Мила Божовића. Ухапшени су начелници Службе за заштиту и спашавање и Службе на наплату комуналија, као и више локалних ватрогасаца. Полиција је бацала сузавац на окупљени народ испред општинске зграде, једна граната са сузавцем је бачена и на децу (2008. и 2011. годиште) која су имала тренинг у СЦ Будва. Специјалне полицијске јединице су, као у време хунте Пиночеа, тукле грађане по Будви, поред осталих, аматерског и професионалног шампиона у боксу Николу Сјеклоћу, доктора наука и британског држављанина Предрага Радетића. Краповић, иначе угледни правник и син бишег министра одбране, је по налогу СДТ одведен у Подгорицу због сумње да је наводно формирао криминалну организацију која је поставила неколико контејнера на улицу (!?)
Истог дана у Подгорици полиција је на окупљени народ бацала сузавац. Ухапшени су посланици ДФ Милун Зоговић и Марина Јочић, као и сестра лидера ДФ Ксенија Мандић Кљајић, грађански активиста Омер Шаркић и функционер партије УРА Милан Ђаковић. У Никшићу је полиција бацала сузавац на демонстранте, грађани су се у знак протеста окупили у Бару, Бијелом Пољу и Беранама.
Вучић након 21. јуна и завршетка избора у Србији упадљиво ћути о репресији Ђукановићевог режима. Он не даје чак ни благе изјаве као што је то радио пре избора, што је очигледно чинио само због кампање
Лекар из Никшића Ана Ђурковић је позвана на инфомативни разговор само зато што је потписала петицију подршке литијама. Више пута је без правног основа у Бијелом Пољу хапшен функционер ДФ Миљан Ђукић.
Масовна репресија режима је натерала чак и функционере ЕУ, иначе склоне хипокризији, да се дистанцирају од Ђукановића. Европска комисија је позвала на „суздржаност и владавину права“. Шеф делегације ЕУ у Црној Гори је упозорио Марковића на „потенцијалну несразмерну употребу силе“.
Вучић не само да не осуђује Ђукановића, већ њему блиски медији нападају ректора Цетињске богословије Гојка Перовића и преко њега посредно и митрополита Амфилохија
Са друге стране, Вучић након 21. јуна и завршетка избора у Србији упадљиво ћути о репресији Ђукановићевог режима. Он не даје чак ни благе изјаве као што је то радио пре избора, што је очигледно чинио само због кампање и умиривања огорчене јавности у Србији.
Вучић је након 21. јуна коментарисао чак и изборе и немире у САД, осудио је Видовдански мит као штетан за будуће генерације, али не и Ђукановићеву репресију у Црној Гори. Вучић не само да не осуђује Ђукановића, већ њему блиски медији нападају ректора Цетињске богословије Гојка Перовића и преко њега посредно и митрополита Амфилохија. Поводом масовне репресије у Црној Гори се не оглашава ни његов генерални секретар Никола Селаковић иако је 2019, после састанка са руководством општине Будва, говорио о важности борбе за очување српског „идентитета и ћирилице у региону“. Нажалост, притисак на Вућића поводом ситуације у Црној Гори не врши ни део цркве у Београду. Он се изгледа и у овом случају, као што то примећује угледни протојереј-ставрофор и богослов проф. др Дарко Ђого, радије повинује жељама српског председника.
Дејан Мировић, НСПМ
