ВУЧИЋЕВО ОБЕЋАЊЕ ММФ-у: Струја поскупљује да би стране енергентске компаније могле да раде и зараде у Србији!

У Меморандуму са ММФ-ом јасно је наведено да ће струја поскупети у мају 2016. године и да, уколико буде неoпходно, додатно ценовно усклађивање наступи и 2017. године. Како пише у овом документу циљ је да се цена електричне енергије приближи тржишној. Званичних најава о поскупљењу за сада још нема. И ове године државни званичници су оклевали да грађанима саопште вест да ће струја поскупети, али поскупљење нису могли да одложе. Првобитно у Меморандуму је писало да ће струја поскупети 1. априла 2015. године. Државни званичници су прво ту вест демантовали и месецима одлагали раст цена струје. Коначно то се догодило 1. августа када је струја поскупела 12 одсто.

Када би Електропривреда Србије могла да наплати све дугове од великих индустријских потрошача (према расположивим подацима ЕПС снабдевања привреда дугује 165 милиона евра) као и потраживања с КиМ где се струја не плаћа од Другог светског рата, али и сву крадену струју, не би било потребе за било каквим поскупљењем иако то предвиђа Меморандум с ММФ-ом за наредну годину, каже проф. Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а.

– Одлуку о томе да ли ће струја наредне године поскупети или не, донеће влада с Министарством енергетике на шта сагласност даје Агенција за енергетику. ЕПС се за то много не пита, па је то разлог због ког се на Надзорном одбору о томе није ни разговарало, каже он.

Разлог више да влада не поступи по Меморандуму је и чињеница да струја за последњу деценију није била јефтинија на Берзи него што је то сада. И не само то, чињеница да је влада одбила и ове године да повећа цену струје онолико колико је то ММФ тражио од ње, па исто може урадити и наредне године.

– ММФ је захтевао дупло веће поскупљење од оног које је утврђено. Влада се, за разлику од ММФ-а, руководила буџетом грађана, категоричан је наш саговорник.

Уколико струја и буде поскупљивала наредне године главни разлог ће бити улагање ЕПС-а у екологију и нову технологију за производњу електричне енергије.

– Садашњи начин производње струје из лигнита штетан је за животну средину. То изискује нова и скупа улагања у заштиту животне средине, што ће ЕПС морати да плати из веће цене струје, јер ће сам начин производње бити скупљи него што је то сада, објашњава Ковачевић.

Горући проблем ЕПС-а у овом часу је вишак запослених који морају да напусте ЕПС у 2016. години, каже он и додаје да је то разлог због ког се готово свакодневно разговора са синдикатима.

Надзорни одбор, како се сазнаје, скинуо је недавно с дневног реда дугорочни план пословања ЕПС-а, јер је њиме било предвиђено гашење електрана и отпуштање, и то без знања синдиката и НО.

Трговци струјом се слажу да струја с оваквим берзанским ценама не мора да поскупи, тим пре што се очекује да и наредне целе године буде испод 41 евро за мегават.

То може бити аргумент и владе да одбију захтев ММФ-а да струја у 2016. поскупи, каже наш извор и додаје да је, када је пре пола године анализирао цену киловата за домаћинства с просечном потрошњом, рачуница показала да је цена струје за 30 одсто била нижа од тадашње тржишне цене( у међувремену је струја поскупела). То је главни разлог због чега ниједно домаћинство у Србији није током године променило снабдевача, него и даље сви купују струју код ЕПС-а.

С обзиром на то да је цена мегавата на Берзи сада 45 до 46 евра, а да је пре седам, или осам година била 90 до 93 евра, прерачунато у киловате, без мрежарине, струја би за домаћинства коштала 0,46 евроценти, што у овим околностима није далеко од тржишне цене, тврди исти извор.

Стручњаци кажу да је разлог због ког ММФ и Светска банка потенцирају на тржишној цени струје у Србији како би дошле њихове енергетске компаније да овде раде и зараде, јер по овим ценама за то немају рачуницу. ЕПС је и даље без конкуренције.

Јасна Петровић Стојановић, Политика