Реформом Јавног предузећа Железница Србије, које је некада било кичма целокупног транспортног система, дошло је до такозване организационе и статусне промене од којих се у овом веку железнички транспорт неће опоравити. Од 10.08.2015, године Железнице Србије АД остале су обична љуштура од привредног субјекта, са више од 400 милиона евра губитака, за које је гарант Република Србија. Подсетимо, Вучићевим доласком на власт 2012. године, Јавно предузећа Железнице Србије је трансформисано у акционарско друштво, чији је једини власник Република Србија. Од тог тренутка, почео је процес растурања овог транспортног гиганта, који није завршен још увек, али је његово уништење сада већ извесно. Буде ли се овим темпом ликвидације Железница Србије наставило, Србија ускоро неће имати овај, за државу, кључни вид транспорта. Планско убијање железничког транспорта у Србији, истраживао је Миодраг К. Скулић, наш угледни економски стручњак.
Познато је да је Одлуком Владе Србије Јавно предузеће Железнице Србије променило правну форму у затворено акционарско друштво, што је објављено у Сл. гласнику РС, број 37/2011, да би тек 10. августа 2015. године у Агенцији за привредне регистре уписала три нова акционарска друштва, и то: АД “Инфраструктура железница Србије”, услужне делатности у копненом саобраћају, АД “Србија воз”, железнички превоз путника и АД “Србија Карго”, железнички превоз терета.
Одлуком и Планом издвајања уз оснивање три нова акционарска друштва истакнут је циљ те статусне промене корпоративно реструктуирање у складу са Акционим планом који је припремила Светска банка са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који план обухвата три различите технолошко – пословне целине које су, како се наводи у самом плану, тржишно одрживе на дужи рок, која неће бити оптерећена вишком запослених. Вишак запослених, у тој одлуци се посебно истиче, решаваће се доношењем социјалног програма. Запослени који не буду преузети од новооснованих акционарских друштава остају у АД Железнице Србије и према њима ће се применити одредбе социјалног програма.
Магазин Таблоид је имао увид у Одлуку, План статусних промена, Деобни биланс и друга пратећа документа, те полазећи од саме чињенице да у овом ранијем јавном предузећу, које већ пет година “глуми” акционарско друштво, а има само једног оснивача Републику Србију, има на почетку 2016. године запослено 17.635 радника у досадашњем привредном друштву АД “Железница Србије” и још 1604 запослена у шест зависних друштава, као и да је до краја 2017. године кумулирани губитак достигао, који више од 400 милиона евра и у целости остао у Железницама Србије, АД.
Шта је деобним билансом припало новооснованим акционарским друштвима?
На три новооснована друштва деобним билансом пренето је 93,11 одсто вредности укупне пословне имовине. Од те вредности припало је Инфраструктури железнице Србије, АД, 76,41 одсто, или 235,4 милијарде динара, односно 1,95 милијарди евра, Србија Карго, АД 8,83 одсто, или 27,2 милијарде динара, односно 225 милиона евра и Србија воз, АД 7,87 одсто, или 24,2 милијарде динара, односно нешто изнад 200 милиона евра. Посебно је приказана вредност железничке инфраструктуре, теретних и путничких вагона, земљишта и објеката који су блокиранани на Косову и Метохији у вредности од 16,4 милијарде динара, или 136 милиона евра, што чини 5,33 одсто укупне вредности пословне имовине јединственог акционарског друштва, пре поделе. Узимајући то у обзир на матичном друштву Железнице Србије, које је, по нашем мишљењу остало без садржаја рада и делатности, остала је пословна имовина у вредности 4,8 милијарди динара, што чини нешто мање од 40 милиона евра.
На привредном друштву од кога су одвојена три новооснована друштва остала је имовина блокирана на Косову и Метохији, а то су пруге К. Митровица – Качаник Скопље, Косово Поље – Пећ и Косово Поље – пруга према Нишу, са путничким и теретним вагонима, локомотивама, објектима, земљиштем и другим средствима, као и земљиште и друга новооснованим друштвима непотребна опрема и објекти. Када се постигне договор у Бриселу за имовину на Косову и Метохији, и када се прода непотребна имовина, ван функције од 40 милијарди динара књиговодствене вредности, те када се отпреме у пензију и на Завод за незапослене, вишкови бројних радника које нису преузела новооснована акционарска друштва, угасиће се и ти “остаци” од доскорашњег акционарског друштва које се звало “Железница Србије”, АД биће део узетих обавеза.
Инфраструктура железнице, АД, Београд
Друштво је у 2017. години имало 7.787 запослених. Законски заступник друштва је Мирољуб Јевтић, в.д. генералног директора. Стална имовину овог привредног друштва, на крају прошле године, износила је две милијарде и 164 милиона евра, док је обртна имовина друштва вредела 58 милиона евра, тако да укупна вредност имовине две милијарде и 222 милиона евра. Сопствени капитал друштва износи 1,76 милијарди евра, па обавезе друштва достижу скоро пола милијарде евра, тачније 458 милиона евра.
Укупани приходи од пружених услуга Србија воз, АД и Србија Карго, АД остварен у 2017. години износи само 39 милиона евра. Из тога се јасно види дас у обавезе друштва скоро 12 пута веће од сопственог годишњег прихода. Дакле, оно што је Светска банка препоручила Влади, да оснује три нова правна субјекта која ће бити тржишно одржива, овим се показује као потпуни промашај. На том сопственом приходу Влада је из буџета уплатила 84 милиона евра. Дакле, Инфраструктура железнице, ко самостално акционарско друштво сто одсто у власништву Републике, из буџета је примила субвенције 2,2 пута веће него што је остварила сопствени приход, па и поред тога Инфраструктура железнице, АД исказала је губитак у пословању 2017. године у износу од 17 милиона евра.
Карго Србија, АД, Београд
У 2017. години друштво је имало 3.248 запослених. Законски заступник друштва је Душан Гарибовић. Сталну имовину друштва чини вредност 155 милиона евра, док је вредност обртне имовине само сталну имовину друштва чини вредност 155 милиона евра, док је вредност обртне имовине само 48 милиона евра. Укупна вредност пословне имовине овог привредног друштва, на крају 2017. године, износи 203 милиона евра и покривена је сопственим капиталом са 139 милиона евра, тако дас у обавезе друштва, на крају те године, достигле 64 милиона евра. Укупан сопствени приход остварен од пружених услуга износио је у тој години 85 милиона евра, уз примљене субвенције из републичког буџета у износу од четири милиона евра. Са тим средствима од 89 милиона евра ово привредно друштво очито да је презадужено јер су обавезе друштва, на крају прошле године, достигле ниво једнак 7,5 месечних прихода. Добро је што је Србија Карго, АД, на крају те године остварио нето добит у висини 3,9 милиона евра, што је равно примљеној субвенцији из републичког буџета.
Србија воз, АД, Београд
Друштво је у 2017. години имало 2.425 запослених. Законски заступник друштва је Југослав Јовић. Стална имовина друштва, на крају те године износила је 288 милиона евра, а обртна имовина само 23 милиона евра. Укупну вредност пословне имовине, на крају 2017. године, у износу од 311 милиона евра, друштво је сопственим капиталом у износу од 195 милиона евра, покривало 62,7 одсто, јер су обавезе друштва достигле 116 милиона евра. Укупан остварен сопствени приход од пружених услуга путницима у путничком железничком саобраћају и од других услуга, које Србија воз, АД, пружа у прошлој години, износио је 17 милиона евра. Са обавезама од 116 милиона евра ово привредно друштво има текуће обавезе равно седмогодишњем сопственом приходу. Држава је Србија воз, АД, одобрила у тој години субвенције из републичког буџета у износу од 40 милиона евра. Па, и поред тога, ово привредно друштво је исказало нето губитак у пословању те године, у износу од 7,5 милиона евра.
Нето приход ова три друштва
Привредна друштва Србија Карго, АД и Србија воз, АД остварила су у 2017. години сопствене приходе од пружених услуга привреди и грађанима, у износу од 102 милиона евра, а платила су услуге Инфраструктури железнице, АД, у тој години,у износу од 39 милиона евра, тако д аим је од тих прихода преостало 63 милиона евра прихода. Све субвенције државе за ова три друштва у прошлој години износиле су 128 милиона евра, док сопствени приходи од пружених услуга ова два друштва која остварују екстерне приходе износио је 102 милиона евра. Према томе, субвенције државе достигле су 80 одсто оствареног прихода.
Из изнетог се јасно показује да није ништа остварено од оног што је Влада по налогу Светске банке, својим Планом утврдила, изузев што су кумулирани губици остали на АД Железнице Србије, из којих је издвојена здрава имовина, а кумулирани губици су осталу у том “полумртвом” привредном друштву које је власник имовине, пруга, вагона и локомотива, осталих на Косову и Метохији, и наводно “ничим” покрива те огромне кумулиране губитке.
Шта је остало од имовине и дугова у Железнице Србије, АД
У Железницама Србије, АД, преостало је, на крају прошле године, 114 запослених. Законски заступник, ове љуштуре од акционарског друштва, у којој је једини власник Република Србија, је Мирослав Стојчић, генерални директор. Укупна вредност преостале сталне имовине у Железнице Србије, АД, након издвајања горе наведена три акционарска друштва из њеног састава, износила је на крају 2017. године, 182 милиона евра, док је преостала вредност обртне имовине 4,8 милиона евра.
На тој вредности од 186,8 милиона евра преостале су обавезе у износу од 582 милиона евра. Чист губитак, већи од исказане вредности имовине износи више од 395 милиона евра. Јасно је да нико Железницама Србије није одобравао кредитна задужења без гаранција Републике Србије, јасно је и да преостала вредност сталне имовине нема ту тржишну вредност, па се савим оправдано може тврдити да ће цех од више од 400 милиона евра платити држава. То је исти износ губитака који је преостао код државне Железаре Смедерево. Толико велики цех било би оправдано да је учињен, да су новооснована три привредна друштва изашла из зоне тоталних губитака, презадужена текућим обавезама, препуштена субвенцијама и државном буџету, па и поред тога, настављају пословање са губицима и без гаранција државе не могу наставити редовно пословање.
У тој љуштури од правног лица, где су остали само губици, укупан приход прошле године остварен је само у износу од 1,8 милиона евра, уз државне субвенције од 2,6 милиона евра. Дакле, сопствени приход од 1,8 милиона евра у целој години и укупне обавезе од 582 милиона евра, ни у ком случају нису у сразмери. Са екстерним приходом три новооснована привредна друштва у износу од 107 милиона евра, на сталној имовини вредној 2,6 милијарди евра, јасно је да је и ова реорганизација железнице, промашена, јер само Беочинска цементара у прошлој години остварила је приход већи од 75 милиона евра.
Која зависна друштва послују у оквиру Железница Србије, АД
На крају 2017. године Железнице Србије, АД имале су шест зависних друштава, и то: Саобраћајни институт “ЦИП”, доо, основан 15.08.1990. године, сада са 427 запослених, Заштитна радионица, доо за превенцију инвалидности и оспособљавање инвалида, основано 01.03.2005. године, сада са 53 запослена, Железнички интегрални транспорт, доо основан 07.12.1983. године, сада са 135 запослених, Завод за здравствену заштиту, доо, није у обавези достављања годишњег обрачуна Агенцији за привредне регистре, јер то не сматра својом обавезом зато што обавља здравствену делатност. Завод има више стотина запослених. Београдски чвор, доо основан 25.04.1975. године, сада са 16 запослених и Србија комби, доо основано 04.02.2008. године, до данас без иједног запосленог, које не остварује никакве приходе.
Предузеће за изградњу Београдског чвора, доо, Београд
Ово привредно друштво, звучног имена, као зависно сто одсто од АД Железнице Србије, регистровано је као предузеће, још 25. априла 1975. године. Његов законски заступник је Милутин Милошевић. Друштво има 16 запослених. Да иза овог друштва, после 43 године постојања, не стоје никакви инфраструктурни објекти, потврђује вредност сталне имовине у износу од само 9,2 милиона евра и обртне имовине од само 383 хиљаде евра, коју финансира сопственим капиталом у износу од само 205 хиљада евра. Дакле, обавезе друштва су достигле 9,4 милиона евра. На укупном приходу оствареном у прошлој години у износу од 398 хиљада евра, друштво не може реализовати никакав инфраструктурни железнички чвор.
Саобраћајни институт ЦИП, доо, Београд
Институт има 427 запослених, са укупном вредношћу имовине од 16 милиона евра, сопственим капиталом покрива ту вредност са са 43,7 одсто, што указује дас у оба
везе друштва изузетно високе, јер сун а крају прошле године достигле девет милиона евра. Познат је случај да је извршитељ према Институту заказивао и продају дела зграде Железница Србије, јер Институт дугује цео годишњи приход. На укупном приходу, оствареном у 2017. години, у износу од 9,5 милиона евра, покривене су зараде и други расходи, и у тој години остварен нето добитак у износу од 304 хиљаде евра.
Поклони из буџета у славу “реформи”
Већ на почетку “реформи” Железница Србије, Акционарско друштво Инфраструктура Железница Србије, одмах је добило 300 милијарди динара, умањено за 103 милијарде динара дуга и 38 милијарди динара преузетих обавеза. Дакле, половина од укупне суме из буџета, практично је поклоњена новим “акционарима” који ничим не гарантују (нити им то држава тражи!) да тај новац неће једноставно поделити међу собом. Као и припадајуће приходе ако их буде. На исти начин је из буџета и АД Србија Карго добило 38,3 милијарди динара, а АД Србија воз 32,8 милијарди динара. Имовина Железница Србије која је остала на Косову и Метохији, процењена је тада на 21,2 милијарде динара, што је било знатно мање од реалног. Ко је направио такву процену, није тешко погодити: опет Међународни монетарни фонд чији су интереси да Србију, свог омиљеног дужника, “ослободи непотребних обавеза”. У разне “процене”, укључила се и америчка окупациона власт, па је констатовала у својим прорачунима, да је књиговодствена вредност имовине “Железница Србије” на Косову и Метохији, рачунајући инфраструктуру и возна средства, око 206 милиона евра.
Губитак 200 милиона евра – пљачка, 200 милиона евра
Годишњи губитак Јавног предузећа Железнице Србије, кретао се годинама око 200 милиона евра. Режим Александра Вучића свесно је подстакао пропадање овог јавног предузећа, ради на убрзаном уништењу железничког транспорта какав је некада постојао и све је чинио да га распарча (према прецизно разрађеној рецептури Међународног монетарног фонда), како би га ставио што брже предао на управљање тајкунима и криминалцима, страним мешетарима и својим партијским “кадровима”, вазда гладним привилегија и брзе пљачке. Уследило је отпуштање 11.000 запослених, укидање 1.000 километара железничке пруге, улазак најпрљавијег “приватно-државног партнерства” и темељно убијање Железница Србије, као “рецидива” некада озбиљне државе. Нестанком државних железница, нестаје и један од кључних темеља модерне државе Србије. То и јесте био циљ Вучићеве владе и његових страних помагача.
У време док је Вучић био председник Владе Србије, потписан је и Меморандум о наводној финансијској и економској политици са Међународним монетарним фондом, којим се држава обавезала да изврши реорганизацију четири највећа јавна предузећа, као један од услова за одобравање нових кредита. Тако је удар на темеље државне имовине, био извршен и лажном реформом Железница Србије. Наиме, ово предузеће, које је некада било кичма целокупног транспортног система, тако рећи држава у држави, трпи такозване организационе и статусне промене од којих се више никада неће опоравити. Изговор за такав масакр је више него отрцан. Званично, на сцени је “…Усклађивање са моделом који се примењује у Европској унији”. У преводу, реч је о најсуровијем облику приватизације, којим су сахрањене све наде да ће Железнице Србије преживети, а све говори и да је велика могућност потпуног гашења железничког саобраћаја, наставили се са оваквом “реформаторском” политиком.
Пљачка Железница Србије непрекидно траје дуже од две деценије, тачније од распада некадашње Југославије. Редовним пљачкама “ситне” имовине Железница Србије, годишње је нестајало десет милиона евра из овог јавног предузећа. А, кад су “крупни” послови у питању, штета од криминалних послова и директне отимачине, била је и већа од 200 милиона евра (тачно колике су и субвенције државе биле!). Од 2012. па до такозваних реформи, Железницама Србије годишње је из буџета уплаћивано и до 15 милијарди динара. Од тога ни динар није уложен у обнову међународног путничког саобраћаја, па данас Железнице Србије немају директне линије до Беча, Солуна, Љубљане, Букурешта и другде у ширем региону.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
