Када се разгрну дипломатске обланде са изговорених речи немачке канцеларке после разговора у Берлину са премијером Србије Александром Вучићем, чини се да закључак упућује на то да ће се појачати притисци да Косово добије епитет „доброг суседа Србије“, као и то да ће путовање Србије у Европску унију „потрајати неко време“, шта год то значило, јер се таквом изразу Ангеле Меркел тешко може одредити временска димензија.

Дакле, најмоћнија политичарка у Немачкој, али и у Европи, саопштила је да има сасвим конкретна очекивања од Србије по питању Косова, што она назива „даљим нормализовањем односа“, али с обзиром да се ради о еуфемизму који означава трансформацију јужне српске покрајине у државолику творевину, онда ствари постају донекле јасније. Уосталом и сама канцеларка је указала на суштину својих очекивања од Београда када је уочи поменутог сусрета подсетила да је Немачка признала независност Косова и истовремено изразила уверење да ће, како је дословно рекла, „и Србија ићи практичним путем побољшања односа са Косовом“, чиме је без пуно увијања ставила у исту раван – „побољшање односа са Косовом“ и његово признање.

Штавише, у српској јавности још одзвања чувених седам немачких услова за приближавање Европској унији, а један од њих је гласио, и још увек гласи јер га нико у међувремену није оповргао, да Србија и Косово морају да се пред камерама правно обавежу на нормализацију односа у облику Споразума о добросуседским односима, са циљем да у перспективи као две земље постану пуноправне чланице Eвропске уније.Када се има у виду тај услов ког је још раније у Београду изнео званичник немачке владајуће коалиције Андреас Шокенхоф, онда није потребна истанчана интуиција и проницљивост да би се логички претпоставило да ће након овог берлинског сусрета притисци на Србију и даље ићи у том правцу.

Уосталом, то је потврдио и председник Србије Николић прошле године када је констатовао да „ постоје услови Бундестага који ће бити веома тешки за улазак у Европску унију, зато што су мотивисани немачким признањем косовске независности“. И мада се српски премијер Вучић, вероватно због традиционалне српске пристојности и обазривости према домаћину, није након сусрета са немачком канцеларком јавно осврнуо на неприхватљивост немачког признања Косова, то је још 2008. године отворено учинио Владимир Путин након истог таквог разговора са Ангелом Меркел.

Подсетимо, руски председник је тада дословно рекао немачкој канцеларки да је „признање независности Косова несумњиво подстицај сепаратизму и веома опасан преседан“. И напослетку, када је реч о изјави да ће путовање Србије у Европску унију „потрајати неко време“, остаје недоумица зашто је Меркелова баш на том месту заменила чувену немачку прецизност са таквим растегљивим тумачењем времена. Штавише, она је још додала да Србији и њеним суседима на Балкану до тог сањаног циља, како је рекла, „предстоји дуг пут“. Наравно, није искључено да је тај обећани пут уствари кружни ток.

Ратко Паић

Глас Русије