Вучићу и Дачићу! Када ћете да почнете да поштујете суверенитет и територијални интегритет Србије, територије којој сте номинално на челу

Dve kezibabe.

1, 3, и 26. априла, НАТО је редом срушио Петроварадински, Мост Слободе и Жежељев мост у Новом Саду, чиме је овај град остао одсечен од саобраћаја на Дунаву.
12. априла погођен је железнички мост у Грделичкој клисури код Лесковца, преко кога је у том тренутку прелазио воз на линији Београд-Солун. Том приликом страдало је на десетине људи. Такође су на овај дан уништени производни погони крагујевачке фабрике Застава аутомобили.
14. априла и 14. маја, НАТО је наводно грешком у процени са Авакса гађао колону албанских избеглица.
15. априла, НАТО је јаким бомбама гађао београдску насеље Раковица, што је изазвало тешку материјалну штету у целој општини.
Истог дана, НАТО је бомбардовао “Петрохемију” у Панчеву, изазвавши тешку еколошку катастрофу.
17. априла у 21:30, у селу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и дечак Дражен Јанковић (1997).
22. априла Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије – Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду. Није било повређених, али је зграда уништена до темеља.
23. априла, НАТО је погодио технички део зграде РТС-а у Београду, убивши 16 радника. Директор РТС-а, Драгољуб Милановић је касније осуђен на вишегодишњу затворску робију, јер знајући да ће до гађања доћи није изместио технику и људе на локацију припремљену за случај рата.
25. априла рафинерија нафте у Новом Саду је бомбардована. То је изазвало еколошку катастрофу у овом граду.
27. априла између 12:15 и 12:30 бомбардована је Сурдулица, погинуло више од 9 цивила уз велику материјалну штету.
29. априла, бомбардер је са 2 пројектила оштетио телевизијски торањ на Авали, који се касније урушио.
30. априла, НАТО је бомбардовао центар Београда: погођене су зграде републичког и савезног МУП-а, генералштаба и министарства одбране. Током гашења пожара у зградама министарства одбране и генералштаба, НАТО је поновио напад, изазвавши тешко рањавање већег броја ватрогасаца и већ присутних новинара и сниматеља.
1. маја, бомбардовано је стамбено насеље у београдској општини Врачар.
Дана 7. маја, НАТО је гађао центар Ниша касетним бомбама, убивши на пијаци већи број цивила.
3. маја је бомбардован аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ – Кула – Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена.
истог дана је бомбардована и телевизија Нови Сад.
8. мај — дан „Дипломатског кошмара“ — амерички авион (највероватноје типа B-2) је погодио зграду кинеске амбасаде, убивши већи број кинеских држављана. Кина је запретила уласком у рат на страни СРЈ, али компромисом након рата, САД су финансијски обештетиле породице погинулих и Кину као државу.
23. маја графитним бомбама је гађана термоелектрана Обреновац. Дошло је до несташица струје у овом делу Србије.
24. маја бомбардована су електроенергетска постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, чиме је проузрокована несташица електричне енергије широм Србије.
10. јуна ракетирано је село Кололеч око 13:15 у општини Косовска Каменица. То је било последње дејство током сукоба.

DOKLE CE AMBASADORI DA VRSLJAJU PO SRBIJI

Vodite racuna iz redakcije kada objavljujete tekstove bez grubih i pogrdnih reci na racun vladajuce koalicije svi mi znamo o kakvim se pacovima i ostalim gmiizavcima radi rizikujete da vam ukinu domen i adresu samo racionalno i razumno nastavite da ukazujete na prljave stvari koje rade a pustite nas da im sudimo o njihovoj politici kroz komentare

Snage NATO-a su 1991. put dejstvovale po 986 civilnih objekata, od čega je 119 potpuno uništeno, a 867 teško oštećeno. Na 113 lokacija bačeno je 50.000 projektila s osiromašenim uranom, a 57 ciljeva je napadnuto kasetnim bombama. Napadi su izvedeni na gradska područja pri čemu je izbačeno 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. Posle dolaska međunarodnih vojnih i policijskih snaga, juna 1999, s Kosmeta je proterano oko 350.000 uglavnom Srba, ali i stanovnika drugih nacionalnosti. Izvršeno je preko 8.000 terorističkih akcija, ubijeno 2.000, a oteto 1.500 i ranjeno 2.500 ljudi. Ukupna ratna šteta je procenjena na 120 milijardi dolara, od čega je samo vojska, izuzimajući vojnu infrastrukturu na Kosmetu, pretrpela štetu od devet milijardi dolara.

U toku agresije NATO-a na SRJ registrovano je 26.095 poleta avijacije, od čega je 18.168 izvela borbena avijacija. Lansirano je oko 37.000 raketa, bombi i drugih projektila s oko 40.000 tona ubojnog visokobrizantnog eksploziva.

Na početku agresije, NATO je angažovao 371 avion dnevno, a na kraju agresije taj broj je povećan na 1.200 aviona dnevno.

U odbrani od NATO snaga, jugoslovenska vojska ili srpske snage, kako su je nazivali politički i vojni zvaničnici Alijanse, oborila je 61 avion, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letilica i 338 krstarećih raketa. Podaci o broju oštećenih borbenih aviona i drugih borbenih sistema, koji su pali na teritorije susednih zemalja, nisu poznati i malo je verovatno da će ih NATO ikada objaviti.(…)

Komandant NATO snaga Džordž Robertson je izjavio 2000. da je na Kosmetu, na lokacijama prema Albaniji gađano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija. Po lokaciji je palo 15–396 kilograma urana. Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994. i 1995. u Republici Srpskoj i 1999. u Srbiji osiromašenim uranom prouzrokovalo je smrt 34 vojnika oružanih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila, Srba, muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemačke.

Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bačenih bombi i raketa,na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološko-nuklearne ratove. (…)

Naši lekari dramatično upozoravaju da je povećan broj obolelih od raznih vrsta karcinoma i leukemije i da je Srbija po broju novootkrivenih i obolelih od karcinoma među prvima u Evropi. Takođe sumorno predviđaju da predstoji epidemija karcinoma u Srbiji.

Rak masovno kosi stanovnike Srbije. Prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. umrlo je 21.007 osoba: 12.085 muškaraca i 8.922 žene. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa obolevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po, a učestalost obolevanja za dva odsto. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou – izjednače.

Doktor Snežana Živković Perišić, iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da je od 2002. do 2011. stopa mortaliteta od raka u Srbiji porasla za 17 odsto! Od raka bronhija i pluća godišnje umre 4.600 obolelih, od malignih tumora dojke 1.600, a od grlića materice 500 žena. Rak debelog creva i rektuma pokosi još 2.600 obolelih, a karcinom prostate – 800.