Вучићу ЕУ шамарчина због правосуђа

Оно о чему премијер Александар Вучић и званични Београд ћуте, у Бриселу се лако сазна. У петак неће бити одржана најављивана конференција ЕУ – Србија јер власти у Београду нису напредовале на плану реформи правосуђа и функционисања правне државе.

Како “Вести” сазнају из одлично обавештеног дипломатског извора, земље такозване тврде струје на челу са Холандијом, Шведском, али и Немачком, сматрају да Србија није показала обећаване резултате од када је у јануару отпочела преговоре о пријему у ЕУ и да зато није спремна да отвори преговаре о поглављу о правосуђу и правној држави.

– Грчка, као председавајућа држава ЕУ, током свог шестомесечног мандата који управо истиче није могла да учини много за Србију јер на плану правосуђа заиста није било помака – рекао је саговорник “Вести” близак грчком председништву.

Да ли ће Италија, која преузима улогу председавајуће земље, моћи да учини нешто није извесно јер земље тврде линије неће дозволити да се понови лоше искуство које је Европска унија има са Бугарском и Румунијом.

Како сазнајемо, Србија нема готово никакве шансе да уђе у ЕУ пре 2019, чак и уколико покаже боље резултате током преговарачког процеса него што је то до сада био случај. Скоро све државе ЕУ сматрају да пре отварања врата новим чланицама треба да се изведе велико спремање унутар Уније у садашњем саставу.

Ово најбоље илуструје нацрт закључака управо одржаног састанка Народне европске партије, највеће политичке групације десног центра у Европском парламенту, у којој доминирају Немци, а у који су “Вести” имале увид.

“Наш капацитет примање нових чланица је ограничен. Кажемо ‘не’ новим пријемима у ЕУ током овог сазива Европског парламента (2014 – 2019). Не искључујући ниједну могућност, треба у том периоду да се усредсредимо да прво створимо унутрашње услове за (каснија) проширења”, пише у документу закључака Народне европске партије, чији су се чланови прошлог викенда окупили у Португалу да би утврдили стратешке приоритете за наредно петогодиште.

Овај став заступа и Немачка чији посланици у Европском парламенту у новом сазиву доминирају више него икада. Немци председавају у четири од шест највећих политиеких група. Немци су председници Народне европске партије (десни центар), Социјалистичке партије, Зелених и Удружене левице. Ако се зна да на државном плану немачка канцеларка Ангела Меркел носи највећу тежину од свих државника ЕУ, онда је јасно да ће о проширењу Европске уније одлучујућу реч да има Берлин.

БЕРЛИН ЗАКЛЕТВАМА НЕ ВЕРУЈЕ – ТРАЖЕНА ТРИ УСЛОВА: Упозорење Ангеле Меркел

Пре непуне две недеље приликом посете Вучића Берлину Ангела Меркел је рекла да Берлин има конкретна очекивања од Србије у приступним преговорима која се тичу правне државе, питања Косова и привредног усаглашавања.

– Сарадња Немачке ће зависити од транспарентности и тога колико ће ситуација у правном погледу бити стабилна – упозорила је тада Ангела Меркел.

Премијер Вучић тада је обећао да ће се Србија понашати одговорно и да ће бити поуздан партнер Немачкој. Он је образложио да Србија жели што више немачких инвестиција и рекао да је на Србији да убрзано ради на реформама и доношењу потребних закона. Он је чак изјавио да Београд жели још веће присуство Немачке на Балкану и тврдио да ће Србија бити симбол стабилности.

Истом приликом обећао је да ће током лета да буду донети закони о раду, приватизацији и стечају. Осим тога, негирао је цензуру медија, а Меркелова је само кратко рекла да Србија у том погледу мора да иде истим путем као и друге земље које су се приључивале ЕУ.

СИСТЕМСКО УНИШТАВАЊЕ СУДОВА И ТУЖИЛАШТАВА: Реформисано расуло

Реформама у правосуђу приступило се у у време кад је државом руководила ДС Бориса Тадића и министар Снежана Маловић. Тада је обављена територијална реорганизација судова и много судија је уклоњено из правосуђа административним путем. Оба решења показала су се нефункционалним и јаловим, а оцене о корупцији и стању уопште у правосуђу остале су катастрофалне. 

Тадашња опозиција предвођена СНС-ом критиковала је покушај реформе у правосуђу, а Уставни суд омогућио је уклоњеним судијама да се врате на посао, па су чак и многи најавили да ће да туже државу и траже одштету.

После смене режима, нови министар правосуђа из редова СНС-а Никола Селаковић, човек од поверења Александра Вучића, у септембру 2012. сугерисао је да се избори за председнике судова одложе до даљег док на функције не буду враћене неизабране судије чије је жалбе Уставни суд усвојио или се тек очекивало да их усвоји, али и док се не успостави нова мрежа судова. Образложено је да ће тако све раније неизабране судије чије жалбе буду усвојене пред Уставним судом, моћи да се пријаве на оглас за избор председника судова, објављено је тада на сајту Високог савета судства, чији је Селаковић члан по функцији. Он је тада најавио ће 303 судија и 122 тужиоца бити враћени на посао до 22. септембра те године.

Вести