ВУЧИЋУ ЛОПОВЕ!!! Вучић даје Арапима у власништво 2/3 земљишта Београда на води, плус Србија плаћа 160 милиона евра за чишћење земљишта и комуналну мрежу и то све без тендера?!

Колика ће бити добит од пројекта „Београд на води” и како ће Србија и арапски инвеститор расподелити профит, као и власништво над земљиштем – званичних информација о томе још нема. Једино што је процурело из нашег преговарачког табора јесте да је на столу и идеја да ће наша земља први новац видети кад партнер из Уједињених Арапских Емирата почне да продаје стамбене и пословне квадрате које ће градити фазно у наредних шест година. Судећи по речима „Политикиног” саговорника из Српске напредне странке, то би могло изгледати овако: Србија би уложила 66 милиона евра у рашчишћавање дела земљишта од колосека и магацина у приобаљу и у припрему неколико потребних пројеката, а плацеве би без накнаде уступила партнеру, који ће потрошити око три милијарде долара на изградњу објеката и наћи им купца. Трећина новца од продаје изграђених квадрата припала би Србији.

Према тој замисли, која не мора бити у коначном договору, на исти начин би се делило и земљиште. Наше јавно предузеће „Београд на води”, које тек треба да се формира, и „Игл хилс” Мухамеда ел Абара основаће заједничко предузеће. Вредност српског улога у будућој фирми – земљишта које дајемо на једној од најатрактивнијих локација – проценила би Пореска управа, наводи саговорник из СНС-а.

Земљиште, које је сада власништво државе, изузев мањег дела који тек треба да буде експроприсан, било би преписано на заједничко предузеће „Београда на води” и „Игл хилса”. У целокупној имовини будуће фирме, укључујући и плацеве, две трећине власничког удела имали би Арапи, а остатак Србија, каже наш саговорник.

Да се о таквој идеји преговарало, Синиша Мали, председник привременог већа Београда, није изричито ни демантовао ни потврдио. Рекао је за „Политику” да је он једини задужен за финансијску страну преговора с Емиратима и да су све остало спекулације, као и да је превише рано да се одговара на таква питања.У интервјуу за портал „Телеграф” Мали је, међутим, потврдио да је план да Србија уложи земљиште а арапски инвеститор новац, док би се профит делио у проценту о којем се тренутно преговара.

Он је навео и да остаје питање „ко ће инвестирати у пратећу структуру на земљишту”, о чему се такође воде преговори. Другим речима, не зна се ко ће финансирати изградњу улица, комуналне мреже и свих прикључака који су неопходни објектима. Те трошкове град подмирује новцем од накнаде за уређење грађевинског земљишта, коју плаћа инвеститор. У овом случају, инвеститор ће плацеве добити без накнаде, тако да тог новца неће бити. Пошто град тешко да има пара за комунално опремање 90 хектара земљишта, решење би могло бити да то плате Арапи а да проценат профита који ће припасти Србији буде умањен за ту своту.

Без одговора је за сада и питање да ли је у преговорима разрешено хоће ли уговор обавезати инвеститора да изгради свих 1,5 милиона стамбено-пословних квадрата у одређеном року. Друга варијанта је да се уговор потпише само за изградњу прве фазе, док се следећа може одложити док инвеститор не буде сигуран да ће моћи да прода објекте које би сазидао. Због тога је важно и да ли ће свих 90 хектара земљишта у Савском амфитеатру бити одједном пренето у власништво будућој заједничкој фирми „Игл хилса” и „Београда на води” или ће се на њу за почетак преписати само неки плацеви.

Пре него што дође до тих питања, држава ће за наредне три године, како је најављено, морати да обезбеди 66 милиона евра. Та сума би, осим расељавања дела објеката који закрчују Савски амфитеатар, требало да обухвати и израду пројеката моста код Винче и железничке станице у Земуну, као и завршетак прве фазе нове главне железничке станице у Прокопу. Све је то потребно како би се надоместио пружни систем који ће бити измештен с десне савске обале.

Како ћемо подићи главно здање нове станице у Прокопу, јер новац из кувајтског кредита покрива само изградњу система шина и перона, још није решено. Могуће је да нас она ништа неће коштати. То би било изводљиво уколико бисмо се, говорило се незванично, договорили са неименованом турском фирмом, која би можда била вољна да сагради ту станицу у замену за концесију. Тај договор није известан јер се у јавност пуштају и информације да би Кувајт могао пристати да кредитира и изградњу зграде станице у Прокопу.

За ослобађање Савског амфитеатра неопходно је, осим Прокопа, завршити још један деценијски сан – обилазницу око Београда.