Вучићу, марш са Дрине! И ти и твоји тровачи!

„Умирем од смеха кад гледам демонстрације… то је нешто најсмешније, демонстрирају у западној Србији… стално демонстрирају, кажу због Рио Тинта, тамо ће да настане катастрофа, неће никаква катастрофа да настане“, изговорио је “насмејани” Александар Вучић.

Дакле, председник државе „умире од смеха“ кад му грађани „стално демонстрирају“! Ненормално!

Умирао је од смеха Александар Вучић и на “најсмешнији Фејсбук вирус”, да би после тог смеха преминуло, до сада, око 4.500 грађана Србије, по њиховим подацима. Тако се сулуди смех трансформисао у смрт, девастацију и катастрофу државе и грађана. Дилетантизам, бахатост, необразованост, неодговорност, неморал, суманутост, пљачка и издаја.

На делу је уништење виталних државних ресурса – грађана, воде, земље и ваздуха. После Бора, Мајданпека, Смедерева и Београда, дошли су на ред становници долине реке Јадар и лозничког краја.

Мултинационална компанија “Рио Тинто” још од 2004. године геолошки истражује подручје западне Србије, долину реке Јадар, околину Лознице, Цера и Дрине, где је открила значајна налазишта литијума и бора. Ново званично име у свету – руда Јадарит, ЛиНаСиБ3О7(ОХ). Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде, слив реке Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету. Ту се наводно налази 10% тренутно истражених ресурса литијума у свету!

Иако истраживања трају већ скоро петнаест година, ондашњи министар Александар Антић у име Владе Србије јула 2017. године потписао је Меморандум о сарадњи са “Рио Тинтом”, да би председница Владе Ана Брнабић и министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић, током 2020/21. наставиле Антићевим стопама у реализацији пројекта „Јадар“ који је оцењен као “стратешки важан” за Србију и да “не доводи у питање очување животне средине”.

Тим поводом министарка је рекла како је пројекат “Јадар” ту “да помогне на путу ка зеленој економији и бољем свету” и да је “стратешки важан … за зелену економију”. А “зелена економија Рио Тинта” већ је надалеко “чувена” и усликана у свету.

За то време, “ББЦ” пише – “Рио Тинто је разорио 46.000 година старе насеобине Абориџана”, док “НБЦ” у својим вестима каже дословно – “од Аустралије до Монголије, од Папуе Нове Гвинеје до УСА, међународни рударски гигант Рио Тинто оставља за собом траг деструкције где год се нађе”. Слично пишу и остале угледне светске новинске и медијске агенције. “The Times”, “The Guardian”, “The Irish Times”, “Time”, препуни су наслова и фотографија онога што је животној средини и здрављу становништва причинила компанија “Рио Тинто”.

Лознички крај, Мачва и Подриње познати су по плодној земљи, воћњацима, малињацима, меду и свим осталим пољопривредним и сточарским производима намењеним квалитетној људској исхрани. Међутим, Вучић, Брнабић, Михајловић и Антић имају другачију визију. Србији не треба храна и вода.

По њима, пољопривредни, прехрамбени и водни ресурси западне Србије треба да буду претворени у 2 милиона тона (!!) јаловине годишње, 300.000 тона концентроване сумпорне киселине, 942.000 тона слане воде и 28.488 тона соли. То је оно што је у старту мерљиво и познато и у чему ће “уживати” грађани Лознице и западне Србије. Треба подвући да производња литијума спада у тренутно најпрљавију технологију на планети и да захтева огромну количину воде, тако да ће Јадар бити на граници проточне исцрпљености узводно од експлоатације, док ће низводни водоток, па све са Дрином, поред свега осталог бити отрован арсеном, оловом, живом и кадмијумом као познатим нуспроизводима сепарације. А шта ће бити са подземним водама, бунарима, водом за пиће и заливање?

Пробајте да замислите у шта ће бити претворена животна средина западне Србије! Ко не може да замисли, нека пође у Обреновац, Лазаревац, Бор, Мајданпек, Смедерево, Костолац, Беочин, Винчу, Панчево, на обале Ибра, или нека погледа НАСА слике површине Марса.

А престоница, Београд, већ је овенчана славом најзагађенијег града на свету! Светски смо рекордери по броју умрлих од загађења животне средине.

И ту није крај. Влада је дала још 4 дозволе за истраживање литијума. Потенцијално ће бити “усрећени” чачански, пожешки и крагујевачки окрузи, махом Шумадија. Рековац је на посебној мети. Тако добијамо заокружено тровање животне средине свеукупне Србије.

Александар Вучић је недавно изјавио да уколико “компанија Рио Тинто напусти долину Јадра држава мора да обештети фирму у износу од 100 милијарди”, евра, долара, динара, кликера – није рекао чега. “Рио Тинто” је држави према обавези плаћања накнаде за примењена геолошка истраживања минералних и других геолошких ресурса и накнаде за задржавање истражног простора до сада уплатио 13.044.493,60 РСД. Како је тринаест милиона динара нарасло у застрашујуће потенцијално “обештећење” од сто милијарди нечега? Чиме нас то и зашто плаши Александар Вучић?

Можда се ради о “џентлменском” враћању износа примљеном “испод жита”, тзв. “success fee” (накнада за успешно осигурану реализацију пројекта, мито на српском), о чему сам већ писао у неком претходном тексту? Наиме, уколико “гарант” не обезбеди реализацију предвиђеног пројекта за који је унапред примио “success fee”, а дао је усмену гаранцију да ће својим утицајем, без обзира на законе и локално расположење, обезбедити реализацију пројекта, дужан је да накнаду врати у двоструком износу. То је исти принцип као давање капаре код нас и одустајање од капарисаног уговора. Разлика је што је износ капаре тачно законски опредељен и уговорно транспарентан, док је “success fee” резултат тајног договора заинтересованих страна, нетранспарентан, креће се у распону од 3-20% вредности пројекта, исплаћује се на тајни рацун, а “купац” га је већ укалкулисао у укупну цену пројекта, тако да није на његову штету. Штета је на народу, који плаћа скупе кредите којима се покрива за “success fee” надувана цена неког пројекта.

Зато у Србији имамо небројене стране “инвестиције” и зато имамо највеће кредитно задужење икада. Вучић диже кредите да би враћао кредите, док лова испарава обавијена маглом вакцина, атентата и прислушкивања.

Класична трговина утицајем, Кривични законик Србије, чл.366. Народ све више схвата суштину и дубину пљачкања Србије. Та пљачка постала је толико сурова да више ни основни национални интереси нису поштеђени. Људи, вода, ваздух, оранице и рудна богаства, све је на продају и уништење, само ако ће се владајућа банда обогатити.

Крећу протести, неће више раја да буде понижавана, експлоатисана, трована. Не жели народ да нам се деца рађају болесна, а лече СМС порукама и да се оболели третирају као самртници. Не може се под маском Короне, атентата и прислушкивања сатирати и затирати здрава памет и тровати цела Србија.

И нема то никакве везе ни са Драганом Ђиласом, ни са Млађаном Ђорђевићем, како би хтео да подметне Александар Вучић. То је наше универзално власништво – вода, ваздух, оранице, рудно богатство. Није на продају.

Посебно ме занима улога амбасадора Аустралије, која је све време присутна на састанцима Владе и “Рио Тинта”. Требало би да нас упозори на последице разарања у својој земљи… Веома пријатељски и дипломатски.

Давор Калајжић, пензионисани службеник политичке канцеларије специјалног представника УНМИК-а

Србин.инфо