Нисам прихватио да идемо пред СБ УН. То је једино из предлога Канцеларије за КиМ што нисам прихватио. Зашто? Зато што нисам циркуски премијер, не треба мени да урличем на телевизији и носим српску заставу, док је на семафору резултат 0:1.

Осим што бих трошио државне паре да идем у Њујорк, шта бисмо добили? Шта би био резултат? На то мој Марко није имао одговор и пристао је на моју сугестију. Ово је опасан потез Приштине, али мислим да мир није угрожен.”

– Многи Срби воле лажи како смо много успешни. Mорам Србима да цртам ко су им пријатељи а ко су им непријатељи

– Шта је резултат? – то је питање на које мој Марко није имао одговор. Мене занима резултат на семафору.

“Је л’ треба да идемо на седницу Савета безбедности да бисмо били прегласавани?”

– Није још угрожен мир.

– Је л’ треба да идемо на седницу Савета безбедности УН да бисмо били прегласавани?

– Немамо проблем да разговарамо о било чему, али не можемо да прихватимо да без разговора препишемо некоме оно што је наше.

– Ја желим да верујем да постоји довољно мудрости, снаге и разума да се разговор настави.

– Никога не можете да натерате да разговара, ако он не жели да разговара. Свашта сам ја чуо од Едите Тахири, и мало тога или готово ништа се није остварило у будућности. “Едита Тахири – што су ми велики мишићи”. Супер! Ми се не хвалимо мишићима. Само је молим да ту силу не показују на делу, јер то нећемо дозволити.
– Нећу да учествујем у испуњавању снова доконих и лењих људи. Нека раде шта хоће.

– Не може Србија да иде на арбитражу, јер би тако признала Косово. Пустите то и пустите државу да ради свој посао.

Танјуг, НСПМ