Вучићу, твоја влада нема ни “Е” од економског плана и стратегије док си српску економију и привреду предао у руке ММФ-а и страних монопола!

Кмечање и кукумакање премијера српске владе Вучића постаје заморно. Човек никако да схвати да је победом на изборима преузео политичку и кривичну одговорност за све оно што он и припадници власти раде или не раде. Та политичка одговорност подразумева и преузимање одговорности за стварање и вођење економске политике Србије. Проблем који Србија данас има са Вучићем на власти је тај да он о економији не зна апсолутно ништа. То стално понављање фраза и напамет научених говора постаје смешно. Као покварена грамофонска плоча премијер Вучић врти његово кукумакање у круг увек тражећи неког кривца за сопствену неспособност и незнање . За све му је наравно опет крив српски народ.

Није се на жалост сетио да поднесе оставку јер је он лично у Србију довео некаквог експерта Лазара Крстића који је проглашен за економског генија који ће чаробним штапићем решити све економске проблеме. Тај економски геније је осим потписивања веома сумњивих одлука којима се америчким властима даје увид у банковне рачуне грађање Србије ову земљу због његовог незнања и глупости коштао и преко 750 милиона евра јер није на време одрадио конверзију скупих доларских кредита у евре. Цена глупости премијера Вучића и експерта Крстића кошта српски буџет како смо већ рекли преко 750 милиона евра. То је готово двогодишња уштеда која се остварује смањивањем пензија и плата у јавном сектору. 

Уместо да губитак те огромне своте новца која је због глупости премијера Вучића и његових људи натоварена на грбачу српских пореских обвезника буде довољна за његову оставку и смену, он лично и сви око њега праве се луди као да се ништа није догодило. Да је рецимо немачки или амерички министар финансија направио губитак од 750 милиона евра због сопственог дебилизма верујте да би их грађани дотичних држава запалили на главном тргу Берлина или Вашингтона. Тих 750 милиона евра натоварено је на грбачу пореских обвезника само због незнања и неспособности премијера Вучића и безмозгаћа којима се он окружио.

О некаквој економској политици и стратегији ове власти просто је и смешно причати јер нешто слично не постоји. У земљи која има огромне буџетске и трговинске дефиците, тотално нереалан и невероватан валутни курс по којем је национална валута жестоко прецењена и да за такву вредност нема апсолутно никаквог основа јер привреда и индустрија у Србији готово и да не постоји а извоз је по свим мерилима више него смешан, динар у времену у којем евро губи вредност према долару где је током протекле и ове године евро према долару изгубио око 12% вредности,  јача према том истом евру иако је динаризација српске економије мања за трећину од укупних токова капитала у земљи. Било би лепо да нам премијер Вучић објасни економску логику те и такве вредности динара.

Док читава Европа и свет одустају од политике штедње јер је после више од пет година штедње у ЕУ и свету свима јасно да је та и таква политика штедње само додатно продубила економску кризу и донела нове губитке наш врли премијер ту исту политику штедње предстааља Србији као спас за све економске проблеме што је ноторна и тешка будалаштина.

Проблем премијера Вучића је тај што он чита скрипт и текст који му је писао неко други а тај неко други су увезени стручњаци Светске банке и ММФ-а. Економске убице којима је једини циљ економска колонизација суверених земаља и уништавање конкуренције на тржишту ради стварања картела и монопола на истом. Лудачка економска политика коју је водио Динкић а наставио премијер Вучић је да те економске убице који монополизацијом преузимају тржишта је да се они додатно помогну од стране српске државе јер ето стварају радна места?!

У Србији је од петооктобарског пуча и државног удара нестало преко пола милиона радних места и то само у производњи. Та радна места нису нестала нетрагом већ су само пресељена на друга места и у друге земље. Тој селидби радних места из Србије у неке друге државе здушно је помагала држава Србија сулудом политиком субвенција која годишње српске пореске обвезнике кошта преко милијарду евра. Премијер Вучић отима од пензионера, радника и српске сиротиње и даје страном капиталу како би лакше уништио домаћу производњу и индуструју и завладао тржиштем?!

Погледајте само у каквој су данас ситуацији српски сточари и млекари. Они ће нестати за мање од пар година јер је Сорош куповином Дунав фуд групе монополизовао и картелизивао српско тржиште млека и млечних производа где данас само Имлек у његовом власништву увезе на стотиње хиљада литара јефтиног млека веома сумњивог порекла јер се млеко у праху увози на стотине тона, тако ниским ценама уништавајући конкуренцију у овоме случају оличену у српском сељаку који не може да издржи конкуренцију и цену која му се неприродно намеће на тржишту. Резултат те и такве позиције на тржишту је као што смо рекли монопол који уништава конкуренцију. Када комплетно овлада српским тржиштем и када уништи комплетну конкуренцију тј. српског сточара и сељака, Сорош ће добрано уновчити монополску позицију на тржишту тако што ће његов удео продати некој мултинационалној корпорацију потпут Нестлеа. 

То што је српско сточарство нестало у читавом том процесу премијера Вучића и безмозгаће у влади очигледно не брине. Много га више изгледа брину проблеми око продаје карата за тениски турнир на коме игра Новак Ђоковић.

Са оваком економском политиком државе која једноставно не постоји, Србија ће постати економски спаљена земља.

Политика штедње о којој тако често булазни наш премијер само ће продубити и пооштрити економске проблеме у Србији. Буџетски и трговински дефицити ће и даље расти, курс динара ће и даље бити све нестабилнији и нереалнији, примања и плате ће бити све мање и мање, БДП ће бити све мањи и земља полако али сигурно клизи у стање тоталног и општег економског краха. Порези и глобе ће расти и читава земља ће доћи у дужничко ропство где ће вам због дугова за струју, грејање и воду судски одузимати покретну и непокретну имовину.

Паметнима је довољно чињеница да прмеијер Вучић у Србији није отворио нити један једини производни погон где макар ради стотинак радника а да је све планирано, финансирано и одрађено српским новцем и српском памећу. Тупаве приче премијера како ето нема програма, пројеката и памети су обични дебилизми јер лепо је причати о пројектима али како економски бити успешан у земљи где владају монополи и картели? Нека нам то премијер објасни. И успут нека објасни како неко може бити успешан у земљи где се закони и Устав селективно примењују и где првенство над онима са новцем, идејама и програмима увек имају страначки војници и слугерање режима којима се дају лукративни државни послови а свака независна економска иницијатива које није политички подобна гуши и уништава. 

Ту наравно долазимо до проблема политичких инстутуција и непостајања истих, системске корупције која је у Србији галопирајућа а која је у таквом политичком систему ендемска, где такав систем не дозвољава и не толерише успех и предузетнички дух већ протежира политички подобне и послушне.

Док се Србија и српски народ и сви грађани економски колонизују, премијер Вучић свакодневно млати небулозе и само показује колико са вођењем државе нема благе везе. Једини проблем је што ће то небулозно млаћење празне сламе премијера Вучића и његових евет ефендија Србију и српски народ веома скупо коштати. Питање је да ли ће ико моћи да плати цену толике и такве глупости, незнања и неспособности.

Милинко Милинчић, Србија данас