Вучиленд: Ваш сам кум, Селам алејкум!

Имигранти из афро-азијских земаља које повезује муслиманска вера, одбојност према хришћанима али и огромна страст према освајању Старог континента, рачунају на Србију као на “сигурну кућу”. Прикривеним исламским терористима, Србија је добро дошла за окупљања и припреме бомбашких напада у великм европским урбаним центрима. Србијом самостално влада и њихов велики заштитник, а тиранин српски, Александар Вучић. Вучић и његови вучићи свакодневно зарађују на увозу исламског света у овај део Европе. И што они више зарађују, то је међународна изолација Србије све жешћа. Вучић има дугорочне планове. У Суботици је наредио градњу “зимског прихватног центра” за имигранте. Од Србије је направио мрачну комору. Њему, након свега што је учинио, следује гасна. У супротном, подавиће све око себе. Што пљачком и лажима, што масовним приливом имиграната

Мада се напредњачка пропаганда свим силама труди да прикрије колико број имиграната ће до краја ове године кренути на Србију, вести из УНХЦР-а говоре да је преко источног Медитерана већ кренула маса од преко 340 хиљада будућих тражилаца азила!

Европа је још почетком године затворила своје границе за имигранте. Али, захваљујући полуделом Вучићу, Србија ће, како све црне прогнозе говоре, ускоро постати највеће прихватилиште афро-азијских досељеника.

Прошле године, на заседању шефова дипломатија ЕУ и земаља кандидата за чланство у Унији у Амстердаму, европски комесар за проширење Јоханес Хан упозорио је Александра Вучића да Србија као кандидат за чланство у Европској унији, не сме постати “стовариште” за избеглице које одатле не могу да иду даље. Ни то упозорење није помогло.

Тиранин у Србији има своје виђење овог проблема, а са друге стране, све говори да је у обавези према вођама појединих исламских земаља (попут Емирата, Катара или Саудијске Арабије, иначе најбогатијих исламских земаља које нису нити ће удомити ниједног имигранта).

Прецизније, ове земље дозвољавају улазак мигрантима само под условом да они већ имају чланове породице који легално бораве у тим земљама и да су у стању да сами финансирају свој боравак. Са друге стране, ове арапске државе су велики донатори средстава за изградњу прихватних центара у европским земљама, чиме доказују да је њихов план да Стари континент преплаве избеглицама са Блиског Истока.

Све релевантне процене говоре да ће до краја 2016. године, око 1,2 милиона имиграната из афро-азијских земаља покушати да пређе шенгенску границу, али да у томе највећи број њих неће успети. Политика према имигрантима коју заговара Александар Вучић, подразумева да Србију стави у службу овог, очито добро испланираног егзодуса, јер ће макар половина њих бити “заглављена” у Србији. То од њега у Европи нико не тражи. Напротив, захтеви су сасвим супротне природе!

Упркос свему томе, Вучић жарко жели да свима њима понуди посао, смештај, држављанство и све могуће бенефиције, да би се осећали “као код куће”. Последњих две године, управо то је више пута изговорио пред европским комесарима, нудећи и оно што од њега нико не тражи. Његова “исламска” стратегија подразумева да промени демографску слику у Србији, да имигранте исламске вероисповести овде заувек удоми и тим чином “исплати” сва дуговања која има према шеицима-повериоцима, којима је обећао “хуманост на делу”, чим се маса из арапских земаља појави у Прешеву.

У јулу 2015. донета је владина уредба о становановима за имигранте, а ове године је израђена стратегија која се бави њиховим укључивањем у социјални живот (запослење, обуке, учење језика, школовање…). Из Вучићеве владе чула се и оваква реченица: “…Ми план имамо, али оно што немамо су заинтересовани људи да их интегришемо у суштини”. Јасније речено, Вођи недостаје имиграната! Мало их је за његове потребе!

Истовремено, Вучић се јавно хвалио како је пред политичком елитом Европске уније стекао углед, тиме што збрињава имигранте из афро-азијских земаља. Вучић је оваквом политиком према имигрантима постао и озбиљна претња по безбедност Европе.

Од прошле године до данас, чак 24.000 њих је затражило азил у Србији. Није познато колико њих је и добило азил, јер је то једна од највећих тајни Вучићевог режима. Али, док чекају на азил, они су ту, међу нама! А добијање азила може да траје годинама, поготову када их Вођа штити.

Поређења ради, Хрватска, која је на граничном прелазу Батина подигла зид висок два метра како би зауставила ову незапамћену инвазију, добила је обавезу од Европске уније (према “распореду” немачке канцеларке Меркел), да удоми, запосли, и додели државни стан за 1.800 имиграната, и то искључиво у урбаним деловима Загреба, Сплита, Задра и Ријеке.

Управо је када је почетком јула настајао овај чланак, из Италије у Хрватску стигла прва група ових избеглица, која ће бити смештена у близини Загреба. Нико од њих није желео да затражи азил у Хрватској, већ тражи да настави путовање на север, у богатије државе.

Провереном методом масовне обмане, Вучићев министар Александар Вулин месецима је бескрупулозно лагао да је у питању “само привремено решење”, те да имигранти “углавном неће остати у Србији”. Да би то доказао он је приступио “фризирању” података које објављују државне институције.

У тренутку када је настајао овај текст, у Србији је званично било 538 имиграната у прихватним центрима, како је изјавио надлежни министар Александар Вулин, односно њих 586, како је изнела портпаролка Канцеларије за избеглице МУП-а Србије. Са друге стране, постоји податак Министарства унутрашњих послова, да је током избегличке кризе око 579.000 избеглица изразило жељу да остане у Србији, а да је у априлу, када је Европска Унија затворила границе на такозваној “Балканској рути”, у Србији остало заробљено 1.800 регистрованих избеглица.

Крајем јуна, у најави затварања приватног прихватног центра у Београду, “Миксалишта”, речено је да се центар затвара јер нема више средстава да финансира свој рад, будући да му је дневни прилив око 500 имиграната.

Званична статистика жели да “види” само имигранте који се званично пријаве за останак или привремени боравак у Србији. Податак “Миксалишта” говори да у Србију и даље сваког месеца стигне око 15.000 нових избеглица, а потпуно је непознато где се они налазе, јер званично нити су затражили азил у Србији, нити су могли да наставе путовање. Највећи број њих, сумња се, остаје у Србији, на црно, вребајући прилику да илегално пређу границу према Мађарској или Хрватској и наставе путовање за Немачку, Швајцарску или Шведску.

Мађарском парламенту је у дискусији о пооштрењу закона о депортацији лажних азиланата почетком ове године предат један извештај по коме у Србију само преко границе са Бугарском дневно улази 300 илегалних миграната. Према извештају аустријског магазина “Ц. Ф. Wехрсцхüтз” од средине јуна, недељно из Србије у Мађарску илегално улази око 900 миграната. Само у једном дивљем избегличком кампу на прелазу Хоргош, дописници аустријске телевизије ОРФ су крајем јуна избројали преко 300 људи. Очигледно је да у Србију и даље долази више избеглица него што исту напушта.

Простори око београдске железничке и аутобуске станице, као и “Стара циглана” у Суботици, пуни су избеглица из Африке и Азије, који за званичну статистику не постоје. Држава их намерно игнорише и њихово присуство покушава да сакрије од јавности, да се не би видело како се катастрофално по Србију завршила Вучићева авантуристичка политика “отворених врата”. Из тог разлога ни државни медији не извештавају више о таласима миграната који пристижу у Србију. Народ мора да буде задржан у убеђењу како су афро-азијски имигранти напустили Србију.

Како прихватни центри нису затвори, имигранти из њих слободно излазе и настављају да лутају Србијом у нади да ће наићи на неку могућност да наставе путовање ка Европској унији. Колико их у овом тренутку на тај начин борави у Србију нико не зна, тачније власт ни не жели то да сазна.

Улога Србије, коју је Вучићева власт прихватила у договору са “арапским пријатељима”, јесте да послужи не само као база из које ће имигранти лако да се пребацују у ЕУ, већ и да им пружи могућност да се овде неприметно и несметано обуче за живот у европским урбаним срединама.

После бомбашких напада у Бриселу, немачки медији су објавили делове извештаја безбедносних служби западно-европских земаља, по којима су терористи били за околину неприметни, јер су се одлично уклапали у европски начин живота. Једини преживели од бриселских терориста, Салах Абдеслам, чак се прикривао тако што је редовно посећивао геј барове у белгијској престоници.

Претпоставља се да највећи део обуке они пролазе у Београду, где их државни органи у томе не спречавају. По потреби они у овом граду бораве и више недеља, док савршено не увежбају манире Европљана, од наручивања пића у неком локалу, преко понашања у јавном превозу, па све до преласка улице на пешачком прелазу. На крају добијају водича који их илегално пребацује у неку земљу ЕУ где добијају боравишна документа.

Стање са новим масовним таласом имиграције из исламских земаља изгледа тако да је могуће да ће се Сиријцима, Ирачанима, Авганистанцима и Либијцима ове године прикључити и Египћани. Проблем Египта је у најави, јер осим исламског фашизма, у тој држави енормно расте и буџетски дефицит, туризам је пропао, и велики социјални потреси су већ на видику. Треба напоменути и то да Египат, за разлику од Сирије која има око 20 милиона становника, има чак 80 милиона грађана од којих би барем половина одмах кренула у исељење према европском континенту!

Удварајнући се Вучићу, његов министар спољних послова Ивица Дачић, потврдио је почетком године његове мрачне намере рекавши: “…Иако нисмо држава чланица ЕУ, спремни смо да учествујемо чак и у систему квота и да прихватимо мигранте, под условом да су се определили да остану трајно у Србији”. Ни мање ни више, него да остану у Србији! Само још да се Европска унија сложи са тим! Па и ако се не сложи, Вучић је већ донео такву одлуку!

Велике паре окрећу се око имиграната. За велике паре направљен је и такозвани „Зимски центар за избеглице” у Суботици, уместо опције да бесплатно буду преузети понуђени објекти које имигранти у транзиту иначе користе целе године. Вучић хоће да покаже како је гостољубив!

Избеглице које у Србију долазе са Блиског Истока носе са собом мапе на којима су уцртани не само путеви којима треба ићи, већ и окупљалишта где могу да нађу везу за даље путовање и илегалан прелазак државне границе. Једно од таквих места окупљања је „Стара циглана” у Суботици, која припада предузећу „Бачка опека”. На тој необичној мапи налази се још десетак локација у Србији.

Сувласница предузећа “Бачка опека”, Љиљана Марковић, крајем септембра 2015. године, послала је електронско писмо Комесаријату за избеглице при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тачније извесном Пањковићу, у коме надлежне обавештава поново о ономе што им је ионако већ познато. Уз описивање свакодневних мука кроз које пролазе становници тог дела Суботице, тврди како су избеглице, у покушају да се огреју, изазвали и мањи пожар у “Старој циглани”.

У поменутом допису госпођа Марковић нуди и конкретну помоћ. Она и остали власници су спремни да простор „Старе циглане” величине 10 хектара, са више помоћних објеката и управном зградом, потпуно бесплатно ставе на располагање Комесаријату како би ту могле да се сместе избеглице.

Предлог је подржало „Удружење избеглих и прогнаних лица” из Суботице које је обећало помоћ у виду дела опреме потребне за Центар.

Никакав одговор никада није стигао, осим што је државни секретар из поменутог министарства Ненад Иванишевић устврдио како у Суботици нема више избеглица, а оно мало што се затекне у том граду бива пребачено у сабирни центар у Шиду. Госпођа Марковић, која редовно обилази “Стару циглану” и демантује га у свом емаил.у: „…Свакодневно је евидентирани прилив од 200 до 600 миграната и дан данас, а сваким даном се повећава. Наглашавам, сви надлежни органи су упознати, обећања која су дата и јавно пропраћена од стране особа на функцијама, поготово последњих дана, доводе нас у сумњу да смо злоупотребљени и остављени на милост и немилост у немоћи да сачувамо сопствену имовину. На лицу места уочавамо све већи прилив. Рецимо, у току сутрашњег дана очекујемо долазак, неконтролисан, од 2.000 људи.”

Ни Александар Вулин, нити директор Комесаријата за избеглице Владимир Цуцић нису прихватили понуду власника „Старе циглане” да се на тој локацији, на коју избеглице годинама долазе, бесплатно уреди Прихватни центар за имигранте. Запослени тврде да Цуцић предлог није хтео ни да узме у разматрање. Ствар је јасна: ако Цуцић и Вулин процене да ту нема пара, онда нема ни посла!

Уместо онога што је бесплатно, наредњачки режим више воли стране донације. Преко хуманитарне организације АСБ, немачка влада је у октобру 2015. уплатила 150.000 евра за изградњу Центра у Суботици, локална самоуправа дала је потребно земљиште, а Комесаријат и многе домаће организације дале су још финансијске помоћи, па се тако сакупило око 300.000 евра, што у роби, што у новцу, што у услугама.

На уласку у Суботицу никао је и привремени објекат проглашен “Зимским прихватним центром”.

Ко на јесен и зиму очекује имигранте из исламских земаља? Изгледа да Вучић озбиљно рачуна на њих! Укупна цена изградње овог центра није прешла више од 80.000 евра, тврде грађевински стручњаци. А, где је остатак пара?

Зарадило се и овом отимачином. Вулин и Цуцић нису хтели да прихвате понуду госпође Марковић да бесплатно на коришћење добију „Стару циглану”. Шта ће им џабе, кад могу да отму из донације! Вучић и његови вучићи свакодневно зарађују на увозу исламског света у овај део Европе. И што они више зарађују, то је међународна изолација Србије све жешћа. Није далеко дан кад ће Вучић клекнути пред најездом имиграната и рећи: “…Ваш сам кум, Селам алејкум!”

А 1. Милијарду евра за “прихват браће”

Да се у суштини ништа битно није променило од прошлог лета, када је мигрантска криза била на врхунцу, па до данас, види се из упоређивања бројки добијених из прихватних центара. У јуну и јулу 2015. прихватни центар у Прешеву, који је у то време био централно место прихвата и регистрације избехлица, дневно је примао између 700 и 900 људи. Београдско “Миксалиште”, које није ни званични прихватни центар, а још мање централни, до свог затварања примао је сваког дана 500 нових корисника.

У 2015. мигранти су српски буџет дневно у просеку коштали 15.000 евра. Колико они данас коштају, званичници Србије не објављују, али се упоређивањем са подацима из сродних области, процењује да нас сваки мигрант кошта између 1.500 и 2.000 динара дневно.

Разлог за ово гласно ћутање налази се, између осталог, и у чињеници да од најављиване финансијске помоћи из Европске уније нисмо добили ни жуте банке. Европа је одрешила кесу када је у питању Турска, која је добила далеко највећи део колача, као и неке од земаља саме Уније, али је Србија потпуно била заборављена упркос свакодневним уверавањима Александра Вучића како че нам ЕУ помоћи. Неколико милиона евра се слило из приватних фондација (део тог новца, истине ради, потиче из државних буџета), али је све то далеко испод онога шта је Србија трошила и још увек троши на збрињавање миграната.

После скоро две године највеће мигрантске кризе у историји Европе, можемо да израчунамо да нас је суманута политика Вучића да се својим арапским донаторима додвори прихватом њихове браће, коју ни они сами ни желе, до сада коштала више од једне милијарде евра.

Глоса

У последњем Извештају америчког Стејт Департмента о трговини људима, Србија је добила негативну оцену. Није тешко закључити и зашто. Вучићев режим све чини да и на овој “делатности” заради тако што се укључио у илегални међународни транзит имиграната.

Вучићев министар, Александар Вулин, већ две године има мрежу својих “превозника”, који пребацују имигранте од једног до другог граничног прелаза и од једног до другог града унутар Србије, за велики новац. Да би успео у томе, морао је да створи полицијску логистику и уклони саобраћајце који су ометали “промет”.

Игор Милановић, Таблоид